"Očekujem da mi dignu spomenik, plesali su sa nama i kralj i kraljica"

Ipak, malo ko je mogao da pretpostavi da će glavna priča jednog mundijalskog dana postati momak sa egzotičnog ostrva u Karipskom moru, čovek koji je u sebi spojio karipski ritam, holandsku fudbalsku školu i – srpski mentalitet.

Eloj Rum. Zapamtite to ime, jer ono od danas stoji u svim istorijskim almanasima svetskog fudbala. Zbog njega se večeras pleše na ulicama Vilemstada, zbog njega se slavi u jednom domu u Srbiji, a zbog njega su čak i članovi holandske kraljevske porodice zaboravili na kruti dvorski protokol.

Kada su fudbaleri Kurasaa izašli na megdan moćnom, fizički dominantnom i favorizovanom Ekvadoru, javnost im je predviđala klasičnu fudbalsku egzekuciju. Ekvadorci su jurnuli od prvog minuta, rešeni da napune mrežu autsajdera. Sevale su varnice, ređale su se stopostotne šanse, a lopte su išle pod prečku, u uglove, kroz peterac... Ipak, na gol-liniji Kurasaa stajao je čovek sa magnetom u rukama.

Eloj Rum je te večeri začarao svoju mrežu. Bila je to klasična opsada, fudbalska verzija bitke kod Termopila. Rum je leteo sa jedne strane na drugu, skidao zicere glavom, branio udarce iz daljine, refleksno intervenisao na gol-liniji. Kada je sudija konačno odsvirao kraj, na semaforu je stajao istorijski, herojski bod za Kurasao.

A iza tog boda stajala je nestvarna, statistički skoro nemoguća brojka: 15 odbrana! Eloj Rum je postavio novi rekord Svetskih prvenstava, ostavivši iza sebe i mnogo zvučnija golmanska imena.

Nakon meča, dok su njegovi saigrači padali na travu od umora i sreće, heroj nacije je sa širokim osmehom, još uvek pod adrenalinom, pokušao da sabere utiske:

„Ovo će biti luda uspomena. Ne razmišljaš o tome dok to radiš, samo si u zoni, ali će to naravno biti nešto na šta ću se osvrtati do kraja života. Za mene kao golmana, ovo je bila skoro savršena utakmica.”

Da je ovo bio istorijski dan za malo ostrvo u Karipskom moru (koje je pod suverenitetom Kraljevine Holandije), pokazalo je i ono što se dešavalo sat vremena nakon poslednjeg zvižduka.

U svlačionicu Kurasaa, praćeni obezbeđenjem, ali potpuno razoružani emocijama, ušetali su holandski kralj Vilhem-Aleksander i kraljica Maksima!

Ono što je usledilo, Rum će pamtiti dok je živ. Stroga evropska monarhija poklekla je pred karipskim ritmom.

„Čak su i plesali u svlačionici uz našu muziku! Bilo je potpuno nadrealno. Neverovatno je što su kralj i kraljica uživo svedočili ovoj utakmici i što su podelili ovu sreću sa nama”, prepričavao je Rum kroz smeh detalje slavlja koji se ne viđaju često na mondijalskoj sceni.

Vidno raspoložen, golman se uz šalu osvrnuo i na to šta bi sada moglo da ga sačeka kada se turnir završi i kada sleti na rodno ostrvo:

„Mislim da mi sada, posle ovoga, definitivno treba spomenik na Kurasau!”