0
Odluka Fudbalskog saveza Norveške da utakmica njihove nacionalne selekcije i Srbije u baražu za plasman na Evropsko prvenstvo ne ide na ruku nijednoj od ekipa.
Takva mera je uvedena pošto je skandinavska zemlja na velikom udaru koronavirusa, za svega nedelju dana od prvog prijavljenog slučaja dijagnostifikovano je više od 300 zaraženih.
Nadležni organi su razmatrali dve opcije, odlaganje meča i igranje pred praznim tribinama, a kako je raspored takmičenja takav da bi pomeranje termina predstavljalo možda i nerešiv problem, odlučeno je da kapije stadiona „Uleval“ budu zatvorene za navijače.
PROČITAJTE JOŠ
Iako se na prvu loptu može doneti sud da takav scenario odgovara reprezentaciji Srbije, pošto „meč decenije“ igra na gostujućem terenu, okolnosti nisu baš takve.
Meču zakazanom za 26. mart u Oslu trebalo je da prisustvuje i veliki broj srpskih iseljenika, koji su proteklih godina napustili matičnu državu i u potragu za boljim životom krenuli put Norveške.
Njihov broj nije zanemarljiv pa se očekivalo da na „Ulevalu“ bude najmanje nekoliko hiljada srpskih navijača, željnih prilike da bodre svoj nacionalni tim i da zadovolje potrebe za ispoljavaljem nacionalne pripadnosti.
Kako to izgleda u praksi imali smo priliku da vidimo na prošlogodišnjem ATP kupu u Australiji, kada je reprezentacija Srbije stigla do trofeja nošena frenetičnom podrškom brojnih srpskih navijača.
Ako je na teniskim mečevima napravljena fudbalska atmosfera, možemo samo da zamislimo kako bi sve to izgledalo na događaju iz sporta koji je sinonim za burno i energično navijanje.
Neki od srpskih iseljenika su za Nova.rs, po saznanju da neće moći da prisustvuju utakmici, izjavili da „ne poznaju nikoga svog ko nije već obezbedio kartu“.
Treba istaći i da su ulaznice za meč na stadionu „Uleval“ bile prodate još krajem januara ove godine, a među 27.000 navijača je sigurno trebalo da bude i nekoliko hiljada Srba.
Možda je to mogla da bude inicijalna kapisla za prvi poraz Norveške na svom nacionalnom stadionu još od septembra 2016. godine kada je u Oslu slavila ekipa Nemačke.
Ipak, vredi istaći da je Norveška u narednim mečevima pobeđivala selekcije nižeg renomea poput San Marina, Azerbejdžana, Paname, Kipra…
Najbliži prilici da savladaju Norvežane su bili Šveđani (3:3) i Španci (1:1) i Rumuni (2:2), a samo na dve prvopomenute utakmice broj prisutnih navijača je bio veći od 20.000 ljudi.
Dakle, utakmica protiv Srbije bi imala rekordnu posetu i to verovatno zahvaljujući srpskim navijačima.
O „bauku“ stadiona „Uleval“ za Nova.rs je nedavno govorio novinar Sportkluba Vladimir Novaković.
„Niz nepobedivosti Norveške je više sticaj okolnosti i ne bih to razmatrao ozbiljno. Balkanske ekipe tamo često pobeđuju jer je njihova podrška obično glasnija od domaće“, naveo je Novaković.
U sećanjima norveških navijača je svakako ostala utakmica odigrana 24. marta 2007. godine protiv Bosne i Hercegovine, koja je završena pobedom gostujuće ekipe rezultatom 2:1.
Više od rezultata, tu utakmicu je ponašanje navijača „Ljiljana“, začinjeno dugotrajnom bakljadom i prekidom meča koji je šokirao i igrače i navijače domaćeg sastava.
Utakmica je bila suspendovana na pola sata, a policija je ispraznila deo tribina sa navijačima gostujuće ekipe.
Takav scenario ne bi mogao da se očekuje od srpskih navijača, 2020. godine, ali bi svakako podrška bila velika, sasvim sigurno i glasnija od one koju bi dobila domaća ekipa.
Izvesno je da bi u takvoj atmosferi srpski tim dobio dodatan motiv i energiju za „utakmicu decenije“, u kojoj će pokušati da napravi prvi od neophodna dva koraka za plasman na Evropsko prvenstvo, posle 20 godina.
Nažalost, „pomoć prijatelja“ neće biti opcija za izabranike Ljubiše Tumbakovića, pa će oni morati sami da se „nalože“ i da odigraju najbolje što umeju, ne bi li dokazali da za srpski fudbal zaista ima mesta u eliti Starog kontinenta.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
