Reprezentacija Srbije ni posle 20 godina neće igrati na Evropskom prvenstvu, jer je kartu za završni turnir osvojila Škotska posle boljeg izvođenja penala 6:5 (1:1, 0:0).
Srbija je slabo odigrala „utakmicu decenije“, sreća je nije poslužila prilikom izvođenja penala, a tragičar je bio Aleksandar Mitrović, koji nije iskoristio poslednji udarac.
PREDRAG RAJKOVIĆ – 6
Uhvatio je bez problema prvu loptu koju su uputili Škoti u šestom minutu kada je zapretio Rajan Kristi, što je bilo bitno za samopouzdanje. Maestralno je Rajković u 32. minutu „skratio ugao“ Mekginu i odbranio, a moglo je da bude daleko opasnije po Srbiju. Deluje da kod gola Rajana Kristija nije mogao bolje da reaguje, iako je lopta dugo putovala. Jednostavno, bio je to isuviše precizan udarac, a lopta se, nažalost, uz dosta sreće od stative odbila „kecu“ Srbije iza leđa.
NIKOLA MILENKOVIĆ – 5,5
As Fjorentine je zbog visoko podignutog lakta olako i bespotrebno „požuteo“ već u 10. minutu, što ga je stavilo u nezadivan položaj za ostatak meča. Igrao je u grču da bi prvi sledeći žestok start mogao da ga pošalje pre vremena „na hlađenje“. Previše puta je u nedostatku boljih rešenja odlučio da vratio loptu golmanu Rajkoviću, što nije pametno zbog natopljenog terena i klizave lopte. Borio se koliko je mogao, zatvarao Dajksa, ali kod gola Kristija jednostavno nije bio tu, i ništa nije mogao.
STEFAN MITROVIĆ – 5,5 (DO 108. MINUTA)
Ponovo je zauzeo mesto u srcu odbrane i bio je na visini zadatka, bar u prvom poluvremenu. Nije komplikovao, kad god je mogao širio je igru, trudio se da ne opterećuje Rajkovića, kao Gudelj, Milenković i Lazović. Za razliku od prvog, drugo poluvreme je loše otvorio. Pao je sam „ko duh“ kada se pred njim u našem kaznenom prostoru našao Dajks. Bila je Srbija pred kapitulacijom tada, a sve to samo je bio uvod u ono što će se dogoditi koji minut kasnije, kada su Škoti zatresli mrežu. Jurio je Nemanja Maksimović da izblokira Kristija koji se motao tu oko „kapice“, a lopta je prošla pored Maksimovića i završila u Rajkovićevom golu.
NEMANJA GUDELJ – 6
Silom prilike zaigrao je na poziciji levog štopera u odsustvu rovitog kapitena Aleksandra Kolarova. Bio je praktično Tumbakovićev „eksperiment“ što smo videli i protiv Turske u finišu meča. Neretko je komplikovao i zagorčavao sebi život kada bi dobio loptu. Okliznuo se u jednoj od takvih situacija ispred svog šesnaesterca i tada je na „leđima“ imao dvojicu Škota, ali mu je sreća bila naklonjena i izvukao se. Neverovatna srčanost i preuzimanje odgovornosti, nikako mu se ne može osporiti. Nije pao ni u jednom trenutku, borio se ko lav. Daleko od toga da je Gudelj, inače po vokaciji vezista, kriv što Srbija osim Spajića i povređenog Kolarova nije imala u opticaju još jednog klasičnog štopera, već je morala njega da žrtvuje. Imao je u 99. minutu strašan pokušaj, „ispalio je raketu“ desnom nogom, a lopta je posle prošla tik pored gola. Rutinski poslao golmana u drugu stranu kod penala.
DARKO LAZOVIĆ – 5,5
Univerzalac Srbije i Verone koji pokriva kompletnu desnu stranu, nije mogao ni da da dođe u situaciju da uputi centaršut, pošto ga je zvezda Liverpula Endi Robertson „stavio u džep“. Trudio se u defanzivi, i on je uspevao da zaustavi Robertsona, ali su nedostajali njegovi prodori i upotrebljive lopte ka Tadiću, Mitroviću i Sergeju. Premalo od Lazovića u „meču decenije“, posebno ukoliko se uzme u obzir da je u odličnoj formi i da je konstantan.
NEMANJA MAKSIMOVIĆ – 5,5 (DO 70. MINUTA)
Borbenost, uklizavanje, sve to po običaju nije izostalo kod Maksimovića, ali… Ne može to uvek da bude dovoljno za povoljan rezultat ili pobedu. Kada je video da je Sergej „u svađi“ s loptom, da Tadića „nema na terenu“, mogao je i morao da preuzme više odgovornosti i da on bude taj koji će krenuti napred. Ruku na srce, pokušao je Maksimović da zaustavi udarac Kristija koji je završio u mreži, ali je za delić sekunde kasnio i bio „kratak“.
SAŠA LUKIĆ – 5,5
Malo je nedostajalo da u 24. minutu pogodi sa 20 metara, kada je šutirao desnom pored gola. Prva ozbiljnija šansa za do tada neubedljivu Srbiju. Morao je i mogao više u ovako važnom meču vezista Torina. Previše je bio statičan, bez neke konkretne ideje kada je lopta u njegovim nogama.
FILIP KOSTIĆ – 5,5 (DO 59. MLADENOVIĆ)
Činjenica da je nedavno izašao iz jedne nimalo naivne povrede kao da je limitirala brzonogog Kragujevčanina. Očekivali su se njegovi prodori po levoj strani, lopte koje su praktično pola gola kada idu na Mitrovića. Ali, ništa od toga. Probio je nekoliko puta, pokupao da centira, a sve to nije bilo ni blizu onog na šta je navikao naciju.
SERGEJ MILINKOVIĆ-SAVIĆ (DO 70. MNUTA)
Heroj iz Osla se nije najbolje snašao u kišnoj novembarskoj noći na „Rajko Mitiću“. Nije ga slušala lopta, želja je bila očigledna, trudio se, ali je išao iz greške u grešku. Mnogo više se od njega očekivalo, pre svega zbog činjenice da može da napravi razliku na sredini terena i tako obezbedi sebi prostor za udarac. Svi znamo kakav šut ima as Lacija, još po onako klizavom terenu lako bi Maršala stavio na muke.
DUŠAN TADIĆ – 5,5
Očekivalo se daleko više od lidera ovog tima, ove generacije u „meču decenije“. A kada on podbaci, jasno je da je ekipa u problemu. Činjenica je da su ga udvajali Škoti i da mu nisu dali „da diše“, ali morao je Dušan Tadić da pronađe rešenje i da bude najbolji kada je to najteže.
Potpuno odsutan, daleko od lopte, neretko grešio u pokušaju da igra što jednostavnije i da na prvu proigra saigrače. Posle nekoliko sitnih grešaka, kao da se još više povukao, nije ga bilo na terenu, što je toliko atipično za desetku Srbije, poznatu po driblinzima, lucidnim potezima i asistencijama. Pojavio se tek u produžetku, kada je u nekoliko navrata preneo loptu, promenio stranu, ali bez konkretnog učinka. Odvažio se da šutira prvi penal u lutriji posle produžetaka, i pogodio bez problema.
ALEKSANDAR MITROVIĆ – 5,5
Rvao se neumorno sa Škotima, vraćao se često na polovinu terena da zagradi neku loptu, da je sačuva i podeli na krilo. Izgubio je dosta snage u bezbrojnim duelima s Galaherom i ostalim defanzivcima „suknjica“. Jednostavno, koliko god se najbolji strelac Srbije trudio da se nađe u šansi nije išlo, a daleko od toga da je imao adekvatnu podršku saigrača. Na sreću, izmene kojim je Tumbaković pogodio ubacivši Mladenovića i Jovića donele su „orlovi“ toliko željeno izjednačenje.
Preuzeo je odgovornost, ujedno i ogroman pritisak, težak preko tone da šutira poslednji penal, za ostanak Srbije u igri za Evro. Ipak, nije se dalo, čovek koji je bezbroj puta „nosio na leđima“ Srbiju, je promašio.
FILIP MLADENOVIĆ – 7 (OD 59. MINUTA)
Čim je ušao u igru imao je strahovit sprint i našao se neočekivano u prilici, ali mu je predugo trebalo da se namesti i njegov udarac je izblokiran. Trudio se, „ginuo“ po levoj strani. Uputio je savršen centaršut na glavu Joviću u 85. minutu i malo je nedostajalo da „orlovi“ dođu do izjednačenja. Ipak, pet minuta kasnije ponovo dva bivša fudbalera Crvene zvezde u glavnim ulogama, ovoga puta – pravo u metu! Šteta što nije počeo utakmicu, ispostavio se kao produktivnije rešenje od Kostića kojeg je zamenio.
LUKA JOVIĆ – 8 (OD 70. MINUTA)
Heroj. Spasilac. Od otpisanog u Srbiji i Realu do čoveka koji nam je „kupio kartu“ za produžetke i ostavio nas u trci za Evropsko prvenstvo. Postigao je gol karijere i sprečio bruku Srbije. Konačno je stigla nagrada za sav trud Luke Jovića. „Mirisalo“ je da bi mogao da reši kada je ušao umesto Nemanje Maksimovića 20 minuta pre kraja. Prvo je glavom zapretio na savršen centaršut Mladenovića, da bi u 90. minutu posle kornera, upravo Mladenovića, fantastično skočio i glavom pogodio mrežu Škota. Hladnokrvan i kod penala.
ALEKSANDAR KATAI – 6 (OD 70. MINUTA)
Zvezdin „Magiko“ zamenio je indisponiranog Sergeja Milinković-Savića i uneo je živost u igru Srbije. Njegovi dobri potezi prethodili su korneru iz kojeg će Srbija doći do izjednačujućeg gola preko Jovića na asistenciju Mladenovića.
UROŠ SPAJIĆ – (OD 108. MINUTA)
Ušao umesto Stefana Mitrovića koji nije mogao da nastavi zbog grčeva. Premalo vremena proveo na terenu da bi bio ocenjen.
Pratite nas i na društvenim mrežama: