Neka se Joviću vrati za gol protiv Škota, red je za prolaz u osminu finala

Igrajte kod nas Fudbalski Fantazi i zabavljajte se uz Euro 2024 i najbolji fudbal na kontinentu.

Pred svako veliko takmičenje gajimo neke velike nade i po pravilu do sada su one gašene kao sveće kad se vrati struja od Ulcinja do Zagreba.

Brže bolje su odlagane u neki zaboravljeni ćošak ormara sve dok se ne pojavi neko ko ih ničim izazvan opet raspali.

To je uradio Luka Jović pre dva dana u drugoj utakmici Srbije u grupi C na Evropskom prvenstvu u Nemačkoj.

Mnogi od nas su već počeli da razmišljaju kako ćemo postati jedna od prvih eliminisanih ekipa sa turnira, kako je sve "ovo normalno" što bi rekao Muta Nikolić.

Skroz suprotno od onoga u košarci ili nekim drugim sportovima kakav je doskora bio naš reprezentativni vaterpolo.

Fudbal je ipak specifičan i njemu očito nismo kao reprezentacija vični iz nepoznatih razloga. Menjaju se generacije, odlaze jedni, dolaze drugi i rezultata po pravilu nema.

Ako ništa drugo, dobro je što već šest godina ne propuštamo velika takmičenja, pa smo spojili dva Mundijala i napokon, posle 24 godine otišli na Evropsko prvenstvo.

Dragan Stojković Piksi deluje kao da već tri godine pokušava da opet pronađe sreću, izgubljenu još tamo negde u novembru 2021. godine kada je u 90. minutu pobeđen Portugal sa 2:1 za direktan put u Katar.

U Kataru je bila "bolnica" zbog povreda igrača, kako je i sam Piksi pričao, pa se iz situacije, veoma slične ovoj u kojoj se Srbija sada nalazi, nismo iskobeljali.

Poraz i remi posle dva kola i onda poraz na kraju za put kući posle grupne faze. Piksi nas je u tim kvalifikacijama za Katar pošteno "zavarao".

Srbija je krenula da igra ofanzivno, dobro i kuražno, što nismo viđali dugo vremena. S razlogom i zahvaljujući talentu kojim raspolaže ekipa, mislili smo da imamo čemu da se nadamo u prethodne dve godine.

A ako se vratimo nešto pre Piksijevog dolaska, setićemo se da je Ljubiša Tumbaković bio nadomak odlaska na Evro 2020.

Tad je Srbija kroz baraž Lige nacija igrala za kartu do Evropskog, pošto Mladen Krstajić nije mogao da razume kako je Ukrajina razmontirala njegov tim sa 5:0 u Lavovu.

Srbija je u tim kvalifikacijama igrala na ravnoj nozi s Portugalom u prvom meču 1:1, da bi tri meseca kasnije doživela debakl od Ukrajinaca i već tada mogla da se oprosti od Evra, što je samo potvrđeno kada je Portugal sa 4:2 na Marakani septembra 2019. rekao "orlovima" - pa, pa.

Polufinale baraža Lige nacija s Norveškom je stoga čekano sa mnogo zebnje, a kada je Sergej Milinković-Savić bolju igru našeg tima krunisao golom u 81. minutu činilo se da nam se sreća konačno menja.

A onda smo primili gol Matijasa Normana u 88. minutu... Sergej nas je u produžecima još jedanput bacio u trans, golom u 102. minutu.

Kad se to desilo, mislili smo da Škoti neće imati šta da traže sa nama. I šta se desilo? Tvrda utakmica, šokantan gol Rajana Kristija posle pedesetak minuta i novi emotivni kanal za sve nas.

Dok na scenu nije stupio Luka Jović. Uradio je nešto slično što je pre dva dana uradio i Slovencima.

Pojavio se kad je bilo najteže i u 90. minutu dao gol na centaršut Filipa Mladenovića iz kornera. Glavom od zemlje i visoko pod prečku.

Trk i slavlje na kolenima, baš kao i pre dva dana protiv Slovenije. Samo što je pre dva dana pomerio granicu za pet minuta.

Produžio je i tada i sada nadu da će Srbija konačno da se oslobodi prokletstva i da će napraviti jedan dobar rezultat koji može da posluži kao zamajac za neke buduće.

Dobro je za samopouzdanje. Nažalost, protiv Škota nije Srbija mogla do još jednog gola, pa su gosti iz Beograda otišli srećniji, baš kao i mi iz Osla nakon Norveške.

Sudbina je jednostavno htela da Aleksandar Mitrović jedini promaši penal u seriji i da Srbija ne ode na Evro 2020.

U poslednjim kvalifikacijama svega toga nije bilo. U slabijoj grupi je naš tim prošao sa drugog mesta iza Mađarske, a onda kad se posle 24 godine našao na Evru, igrao je stegnuto u prvom delu utakmice protiv Engleske.

Jović je dobijao šansu kao rezervista i u meču sa Slovencima se to isplatilo. Opet korner, opet glava i opet nova nada. A do kada, to ćemo još da vidimo. Bar do 25. juna i meča sa Dancima, poslednjeg u grupi C.

"Bio bi još bolji (ovaj gol protiv Slovenaca prim. aut) da smo pobedili, ali na kraju smo dali svoj maksimum i uzeli taj bod za koji se nadam da će biti dobar i značiti nam u nastavku takmičenja", rekao je Luka posle utakmice.

Ležerno je rekao i da je celog života nosio ulogu džokera podsetivši na onu jednu sezonu u Ajntrahtu kojom je zaradio sebi rekordni transfer u Real Madrid.

Od tada nije imao mnogo sreće da se nametne i nastavi da dominira, kao ni Srbija posle kvalifikacija za Katar.

"Orlovi" sada više nemaju prava na grešku. Nemaju prava na to da igraju stegnuto i bez odlučnosti kao što su igrali u više navrata protiv Engleske i Slovenije.

Takve ekipe jednostavno ne prave rezultate. One koje odmah izađu da se "pobiju" na terenu prave i neka svoja mala čuda.

Zato svako ko se nađe na terenu mora tako da razmišlja, jer Srbiji samo pobeda završava posao za nokaut fazu takmičenja.

"Taj protiv Škotske nam nije puno doneo, nadam se da će ovaj doneti", rekao je Jović o svom golu posle Slovenije.

Zna i on, znaju i njegovi saigrači šta moraju da urade da bi se te reči i ostvarile, samo to moraju da pokažu i na terenu. Tek onda će Luki moći da se vrati za trud i osećaj kojim je "orlovima" opet sačuvao glavu.

Pa neka mu se vrati sreća, red je da negde prođemo grupu i odemo u osminu finala.

www.winnerbet.rs – registruj se i oseti pobedu!

BONUS VIDEO: Fudbal EURO 2024 - reprezentacija Srbije trening posle Slovenije