Srpski fudbal je oduvek ima drugačiji šmek u odnosu na ostale lige, pa su i nadimci utoliko neobičniji od svih onih na koje često nailazimo. I nije ovo priča o onim uobičajenim: "admiral", "komandant odbrane", "hobotnica", već one gde nećete naći gotovo nigde u svetu.
PROČITAJTE JOŠ
Mnogo je onih koji su nastali iz šale, neke mnogi vuku iz detinjstva, a neki imaju i potpuno drugačije priče. Ipak, većina je usvojena, a po staroj praksi u srpskim gradovima češće nekog prepoznajemo po nadimku nego po imenu i prezimenu.
Jedan od nadimaka koji gotovo uvek ide iz ime i prezime vezuje je za sadašnjeg selektora Srbije – Dragana Stojkovića Piksija. Iako, verovatno od malih nogu znate za ovu legendu kao Piksija, mnogi nisu znali odakle taj nadimak.
Još u mladosti je Stojković objasnio zbog čega je taj reč obeležila njegov fudbalski put.
„Pa mene svi zovu Piksi. Po onom crtanom junaku. Kad dođe 19 časova i 15 minuta, ostavljam sve… Drugove, devojke, šetalište, hranu… Žurim i jurim pred TV ekran da gledam Piksija. Voleo bih ako biste uz ovaj naš razgovor stavili naslov Piksi“, poručio je tada 18-godišnji Stojković i tako je zauvek u javnosti ostao nadimak uz njegovo ime.
Za one nešto mlađe, evo jedne epizode čuvenog crtanog filma.
Jedan od najpoznatijih sukoba srpskog fudbala pre nešto više od pet godina iznedrio je i nadimak jednom čoveku koji uopšte nije bio meča Crvene zvezde i Rada (2:0). Marko Nikolić je nakon tog susreta postao – „Ćelavi prepotenko“.
Polemika u javnosti počela je posle prvobitne izjave trenera „građevinara“ Stevana Mojsilovića koji je pred meč na „Marakani“ kazao da dolaze „očešljani i obrijani, sa mislima i u meču protiv Donjeg Srema“, na šta je bivši trener Rada, a tada Partizana mladi Marko Nikolić odgovorio sledeće:
„Ne želim to da komentarišem. To nije u tradiciji Rada. Pobede i porazi su sastavni deo fudbala, želja za trijumfom mora uvek da postoji“.
Ovo je naljutilo Stevana Mojsilovića koji je posle meča sa Zvezdom besno odgovorio Nikoliću.
„Koji Marko, Kraljević Marko, šta je rekao? Koja svetla tradicija Rada? Gde je bio, šta je uradio, ostavio nas da ja sad vadim… On je ćelavi prepotenko! Bolje mu je da gleda svoja posla, da spusti nos. Od kada je preuzeo Partizan, preti, bavi se svim i svačim, samo ne svojim poslom. On je jedna velika trenerska prevara. Želim Zvezdi da osvoji titulu“, rekao je Mojsilović koji je dodao i da treba da mu uzmu dozvolu za rad.
Nikolić je „spustio loptu“ i odgovorio:
„Zaista nemam komentar na to. Za mene u fudbalu postoje dve svetinje, a to su igrači i kolege treneri„, kazao je Nikolić, ali se nadimak „primio“ u javnosti.
Jednog fudbalera Crvene zvezde su početkom 21. veka svi znali gotovo isključivo po nadimku. Možda se iz prve ne bi mnogi setili Vladimira Bogdanovića, ali se uz nadimak „Guma“ sve menja.
Objasnio je jednom prilikom i kako je dobio nadimak.
„Kao mali sam se sa bratom igrao i pao sa drugog sprata na živu ogradu. Majka je u dvorištu pila kafu sa komšinicom i kada me je videla potrčala je da vidi da li sam u redu. Ustao sam izgreban i krvav, obrisao se, nasmejao i rekao joj da idem da nastavim da se igram. Komšinica je konstatovala da sam kao od gume. I gde god bi me viđala narednih dana zvala bi me Guma“, objasnio je Bogdanović.
Jedan od nadimaka koji je nastao tek po ulasku u profesionalne vode bio je nadimak Zorana Tošića „Bambi“.
Naime, Tošić se na prvom treningu pojavio sa kutijom „Plazme“. Neko od saigrača je, kada je video keks, odmah ispalio „Bambi“, a taj nadimak ga je pratio kroz čitavu karijeru.
Još jedan nadimak je nastao tek po ulasku u seniorski fudbal, a u pitanju je reč po kojoj mnogi prepoznaju bivšeg levog beka Crvene zvezde Dušana Anđelkovića. Ironično, 172 centimetara visokog Anđelkovića saigrači su prozvali „Džin“.
I to nije učinio bilo ko već Nikola Žigić, najviši igrač Zvezde početkom 21. veka sa 202 centimetara.
O toj anegdoti sa treninga pričao je jednom prilikom i Anđelković.
„Nikola Žigić mi ga je dao. On je bio izuzetno visok, ja niži i eto… „, rekao je Anđelković.
Milana Smiljanića i dalje navijači prepoznaju po nadimku „Lola“. Njegovo ime je dovođeno u vezu sa brojnim poznatim damama naše estrade, pa nema sumnje da je potpuno opravdao nadimak.
#related-news_1
Čak je tokom epizode u Espanjolu odlučio da upravo nadimak nosi na dresu umesto prezimena.
„Na dresu mi je pisalo Lola, tako sam odlučio jer mi je nadimak dala majka i tako me zovu svi bliski prijatelji“, objasnio je jednom prilikom.
Miodrag Božović, poznati fudbalski trener, dobio je nadimak iz novina! Godinama se pričalo kako je tadašnji novinar „Sporta“ Mirko Vrbica dodao uz njegovo ime i prezime „Grof“, a taj nadimak je zauvek ostao.
Vladimir Petrović „Pižon“, četvrta Zvezdina zvezda, dobio je nadimak u ranoj mladosti.
Naime, „Pižon“ je naša transkripcija francuske reči „Pigeon“ što znači golub. Odrastao je na Lionu, beogradskom kraju, koji je poznat po uzgajivačima golubova, pa kada je jednom izgovoren nadimak nije mogao da nestane.
Svetski novinari su često isticali da mu to i pristaje igrama na terenu jer prosto „proleti“ pored rivala.
Ipak, nisu samo treneri i fudbaleri dobijali nadimke, već i jedan poznati srpski sudija.
Novak Simović je sudio „večiti derbi“ u nekoliko navrata, ali i radio evropske mečeve. Ipak, mnogi ga prepoznaju po frizuri zbog koje je i dobio nadimak „Elvis“.
Ovaj nadimak mu je dodelio Vladimir Vuletić, nakon što je bio nezadovoljan nekim odlukama ovog arbitra na večitom derbiju, te je objasnio da je Simović „kralj sudijskog rokenrola“.
Tu je i čuveni nadimak Vladimira Vermezovića, bivšeg stratega Partizana.
“Za prijatelje sam Vermez, za sve ostale Čika Crni”, izjavio je jednom prilikom.
I ovo je samo deo svih onih nadimaka koje možete čuti na fudbalskim terenima širom Srbije.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
