Oglas
Fudbal bi bi prilično dosadan kada bi svi poštovali zakone i ponašali se u skladu sa pravilima.
PROČITAJTE JOŠ
Najpopularnija igra na svetu ne bi bila to što jeste da, osim radoholičara i fanatika koji su uvek prvi na treningu, nema krajnje živopisnih karaktera koji svojim ponašanjem ili postupcima daju poseban ton, a usput nas i sjajno zabavljaju.
Nedavno je fudbaleru Antverpena Didijeu Lamkelu Zeu palo na pamet da pokuša da uđe u prostorije kluba u dresu ljutog rivala Anderlehta, samo da di izborio transfer u drugi klub.
Nisu hteli da mu otvore vrata kada su ga videli, pa je morao da se izvini.
Šampion nestašluka i igrač koji će teško biti dostignut u katergoriji najluđih fudbalera je svakako Mario Baloteli.
Iako je važio za velikog talenta, incidenti van terena su ono po čemu će ga istorija mnogo više pamtiti.
Fudbaler Monce svojevremeno je kao član Intera iznervirao navijače kada se pojavio u jednoj TV emisiji u dresu Milana.
Umeo je da se, dok je igrao za Brešu, provoza do ženskog zatvora samo da bi video „kako to izgleda unutra“, gađao je strelicama za pikado omladince Sitija dok je boravio u Mančesteru, a znao je i da se potuče na treninzima sa tadašnjim saigračima, Kompanijem, Boatengom i Mikom Ričardsom.
Pošto su mu kola posebna pasija, u Milanu su mu svojevremeno zabranili da vozi karting da se ne bi povredio.
Za vreme boravka u Mančesteru umeo je da se vozi kolima, a da na suvozačevom mestu smesti hrpu novca, a jednom je platio taksisti da prati njegov automobil od Mančestera do Londona jer nije znao put.
Vrhunac Mariovih čarolija svakako se desio 2011. godine u Engleskoj kada je puštao vatromet sa prozora svoje kuće, pa izazvao požar.
Policija je po dolasku na lice mesta morala da se postara da Baloteli ostane napolju, jer je uprkos požaru u kući uleteo unutra da spasi nešto novca i odeće.
Paolo Di Kanio bio je sjajan fudbaler, ali je bio poznat po tankim živcima, a kasnije i ekstremno desnim stavovima.
Ljubitelji engleskog fudbala svakako se dobro sećaju kada je kao član Šefild venzdeja gurnuo sudiju Pola Alkoka zbog čega je suspendovan na 11 utakmica.
Di Kaniov komentar je bio da je Alkok pao kao „pijani klovn“.
It's 12 years since Paolo Di Canio pushed referee Paul Alcock to the ground. pic.twitter.com/qEcaPXqBlo
— The Blizzard (@blzzrd) September 26, 2020
Engleski mediji svojevremeno su ga opisali kao čoveka koji ima toliko veliki ego da čak i jedan Mario Baloteli izgleda nizak kao Majkl Oven naspram svog eksplozivnog zemljaka.
Za vreme igranja u Seltiku optuživao je škotske sudije da nisu objektivne prema slavnom klubu jer je „90 posto sudija protestantske vere“.
Iz perioda kada je igrao u Italiji, svakako se ne zaboravlja nacističko salutiranje tribini na kojoj su smešteni Laciovi ultrasi, poznati po ultradesničarskim stavovima.
Di Kanio je nakon incidenta priznao da je fašista što mu je donelo mnogo negativnog publiciteta.
Tanke živce nekadašnjeg mladog reprezentativca Italije dobro su upoznali i zaposleni u jednom rimskom restoranu, nakon što je sastanak sa predsednikom Lacija završen tako što je Di Kanio počeo da urla, baca inventar i prevrće stolove.
Pojavom Tvitera, Džoi Barton je bes sa ulica preneo na društvene mreže, ali teško je zaboraviti nestašnog momka iz Liverpula kome bi mnogi bokseri mogli da pozavide na broju tuča koje je imao u životu.
Kao član Mančester sitija kažnjen je sa šest nedelja bez primanja plate 2004. godine, nakon što je zapaljenu cigaretu pokušao da ugasi u oko mladom fudbaleru „građana“ tokom klupske proslave Božića.
Tri godine kasnije, takođe kao član Sitija, napao je saigrača Osmana Daboa zbog čega je dobio četiri meseca zatvora, a takođe je suspendovan na 12 mečeva, što je za sada rekord u Engleskoj.
Zbog tuče u centru Liverpula krajem 2008. godine takođe je priveden pa je Novu godinu dočekao iza rešetaka, a kasnije je osuđen na šest meseci zatvora.
Vini Džons je dugo godina važio za najtvrđeg igrača u Engleskoj.
Predvodnik čuvene „lude družine“ iz Vimbldona u karijeri je dobio 12 crvenih kartona i oduvek je izgledao kao tip koga ne biste želeli da sretnete u liftu, što mu je nakon karijere donelo i nekoliko uloga u filmovima Gaja Ričija.
Poznat je po čuvenom hvatanju Pola Gaskojna za „onu stvar“ tokom utakmice Vimbldon – Njukasl 1988. godine.
On this day, exactly 27 years ago, Wimbledon hardman Vinnie Jones grabbed Paul Gascoigne's crown jewels. pic.twitter.com/7hk729O2Pg
— Football Tweet (@Football__Tweet) February 6, 2015
Nekadšnji napadač Vimbldona, Džon Hartson, svojevremeno je pričao kako je kao mlad igrač stigao u klub.
U želji da se pokaže, došao je u glanc novom Armani odelu na prvi trening, što se nije dopalo Džonsu i ekipi.
Nakon povratka sa treninga Hartson nije imao šta da obuče jer su Vini i „luda družina“ zapalili odelo, stavivši do znanja mlađanom napadaču ko je gazda u svlačionici i da takvo razmetanje neće biti tolerisano.
Neizostavan deo ovakve liste svakako je i nekadašnji štoper Reala Pepe.
Portugalski štoper nije bio toliko poznat po ispadima van terena, ali je na utakmicama bio lik koga bise želeli da zaobiđete u širokom luku.
U suportnom, udario bi vas nogom u lice kao Lea Mesija, ili bi vas pljunuo i usput nazvao majmunom kao Sejdubu Kejtu tokom prijateljske utakmice Reala i Rome u SAD.
Suspendovan je na deset utakmica tokom 2009. godine nakon što je teško fauliro dva igrača Hetafea, a potom izvređao sudije.
Osim što je okončao karijeru ocu Erlinga Holana, Alfu Ingeu Holanu kad mu je slomio nogu, Roj Kin se proslavio 2002. godine kada je kao kapiten Republike Irske vraćen kući sa Svetskog prvenstva u Japanu i Južnoj Koreji.
Kin je žestoko kritikovao selektora Mika Mekartija i nije baš birao reči, pa je morao da spakuje kofere sa, ispostaviće se, njegovog poslednjeg velikog turnira.
Kin je i danas poznat po oštrom jeziku kao komentator zbog čega je veoma popularan, mada mu je govor tela takav da uvek imate osećaj da je spreman nekog da izudara.
Osvojio je gotovo sve što se može osvojiti u fudbalu kao član Mančester junajteda, a kao kapiten tima držao je svlačionicu gde niste smeli da pisnete ukoliko Roj to ne želi.
Urugvajci su svojevremeno hteli da podignu spomenik Luisu Suarezu kada je rukom sprečio Ganu da postigne gol na utakmici četvrtfinala SP 2010. godine.
Bilo je 1:1 i 120. minut kada je Suarez namerno skinuo loptu rukom sa gol linije da spreči siguran gol i eliminaciju Urgvaja.
Gana je imala veliku šansu, ali je promašila penal, da bi Urugvaj pobedio posle boljeg izvođenja penala.
Kasnije tokom karijere Suarez se, osim po spektakularnim golovima, proslavio ujedanjem protivnika.
Zbog toga je kažnjavan u Holandiji dok je igrao za Ajaks, u Engleskoj kada je kao član Liverpula ugrizao Branislava Ivanovića, a het-trik je upisao kada je ugrizao Đorđa Kjelinija na SP 2014. godine u Brazilu.
Tada je dobio devet mečeva suspenzje.
Za kraj treba pomenuti i dobre stare likove, poput Garinče, Klaudija Kaniđe, Dijega Armanda Maradone, Pola Gaskojna, Erika Kantone ili Renea Igite i Karlosa Valderame.
Svakako će se naći i neki na koje smo trenutno zaboravili.
Možda bi i čuveni meksički golman Horhe Kampos mogao u ovu grupu jer je od njegovih drečavih dresova svojevremeno mogao da se dobije epi napad.
Pratite nas i na društvenim mrežama: