0
Fudbalska frazeologija je nezaobilazna u svakom komentaru koji ima veze sa najvažnijom sporednom stvari na svetu, a ljudi koji uspeju da izađu iz zadatih okvira "ostavljanja srca na terenu" i "okretanja sledećim izazovima" su zlata vredni u pokušaju šire publike da bolje razume sport koji najviše voli.
Koliko su vredni, toliko su i retki, gotovo da je nemoguće pronaći fudbalskog aktera, u bilo kojoj ulozi, koji bi bez zadrške rekao šta zapravo misli o nečemu.
PROČITAJTE JOŠ
Jednostavno, „vezana creva“ veza, kombinacija i interesa upućuju na to da se pozvani da komentarišu uglavnom uzdržavaju od iskrenih odgovora, u strahu da bi to „neko“, „negde“ mogao pogrešno da shvati ili uzme za zlo.
Rade Bogdanović je jedan od retkih ljudi koji nema to breme.
Čovek koji je trebalo da se nađe na terenu u dresu Željezničara na dan kad je krenula opsada Sarajeva, čovek koji je preko Južne Koreje i Japana stigao do dresa reprezentacije Jugoslavije, nesuđeni igrač Ajaksa, svedok pada Atletiko Madrida iz vremena kada je taj tim vodio Radomir Antić, nema zadršku u komentarisanju i zbog toga je omiljen u široj publici.
Kada dobije priliku da se pojavi.
Javni servis Srbije, kao nosilac prava na prenose učešća srpskih klubova u evropskim takmičenjima, ima običaj da u goste poziva ljude koji su igrali ili imaju veze sa zemljama odakle dolaze protivnici timova iz Srbije.
Rade Bogdanović u elementu pic.twitter.com/Myijk3gmGV
— milanče (@brankowm) November 27, 2019
Meč između Hofenhajma i Crvene zvezde je bio momenat da se Bogdanović pojavi na malim ekranima i još jednom pokaže svoju briljantnu percepciju fudbalske igre, te spremnost da jednostavnim rečima kaže krupne stvari i ukaže na suštinu.
Utakmica u Nemačkoj je bila trenutak istine za ovaj tim Zvezde, što je notorna činjenica jer je u prethodnom periodu imala rivale daleko od svog renomea, izuzevši utakmicu protiv Partizana.
„Hofenhajm je prosečna ekipa, nemaju velika imena, mladi su, ali moraju fudbaleri Zvezde da daju maksimum i još 20, 30 odsto više od toga da bi im parirali“, rekao je Bogdanović u uvodu meča.
I potom konstatovao da je u prvom poluvremenu bilo evidentno da je cilj Zvezde da rezultat ostane 0:0.
„Hofenhajm nije imao šanse, nije imao sa kim ni da napravi, to je prosečna ekipa, rezerve su u timu. Mogu da razumem opredeljenje Zvezde, oprezna je, ide na rezultat, ali se u poslednjih desetak minuta video nedostatak Zvezde. Imate ključne dve scene gde vidite šta znači kada imate kvalitetnog stranca. Zamislite Duleta Savića, Pančeva ili neku aždaju od ranije u šesnaestercu na onaj vanzemaljski pas od Kataija, umesto Falčinelija. Igrač, centarfor Zvezde, to mora da realizuje, mogao je da radi šta hoće. Stranca kada imate, on mora da pravi razliku, ovaj je imao jednu šansu, daj Bože da uđe u još neku“.
Još jedan stranac je zakazao…
„Vidi se zašto je Kapelo govorio da je tim bez dobrog zadnjeg veznog kao automobil bez motora. Zvezda je primila gol iz jedne akcije, igrač vodi loptu, niko mu ne ide u blok, to je ta pozicija zadnjeg veznog, igrač daje loptu desno, dvojica centralnih bekova gledaju u centaršut, a ne u onog ko se kreće u šesnaesterac. To je jako dobar i kvalitetan gol, tu je Zvezda pala. Drugi gol je bio poklonjen, to je pozicija zadnjeg veznog, kada se tu izgubi lopta, pa to je… Ubi golmana istog trenutka. To je sveto pismo fudbala, tu se lopta ne gubi“.
Bogdanović je ukazao i da su Zvezdine šanse bili prekidi, ali…
„Da se dogodio neki korner, pa da se na neku foru nadskoči protivnik, momčine su to, ima ih visinom i težinom… Bilo je šansi, Sanogo, ali on nije edukovan da udara loptu glavom, lopta ga je dvaput napucala u glavu. On ima 185, 6, 7 centimetara, on tu loptu treba da zakuca, ali nije školovan“.
Pomnim praćenjem dešavanja, gost Javnog servisa je uvideo da igrači Zvezde tokom meča mogu da izgube snagu.
„Mislim da je mnogo lakše imati loptu u nogama nego trčati za njom. Oni su 35 minuta pokrivali teren, zatvarali prilaze, dosta energije su potrošili. Sve je trajalo dok su imali snage, do 60, 70. minuta. Videlo se da fizički ne mogu da pariraju, nije lako trčati za loptom…“
A ni stvoriti šanse…
„Ako me pitate, Kanga za mene nije nedostatak, on je jako sebičan igrač, egoista, individualac, šutira loptu čim vidi gol. Nema klasu Kataija koji jednim potezom može da reši utakmicu. Zvezda kaska u kreativnosti, nema igrača za tu priču. Evidentno je da ova ekipa nema kvalitet da igra dobar fudbal, nema kreativnost… Igraće se dosta utakmica, gledaćemo i nerviraćemo se. Nema kreacije, nema brzine, trojica su ličila jedan na drugog, Vukanović, Ben i Pavkov, sva trojica onako bez kretnji, bez akcija, bili su statisti. Zvezda je u 15 minuta imala inicijativu, ali jalovu što bi rekli stručnjaci“.
To je ona priča o „dominaciji“, ali takvoj da se protivnik nije ugrozi, što je boljka sa kojom se suočavaju mnogi srpski klubovi, pogotovo dva najveća.
Bogdanović je imao konstataciju i za to:
„Nije lako biti navijač Zvezde ili Partizana i gledati ovakav fudbal“.
To možda nije, ali je divno slušati kako čovek neopterećen interesima, željama da se nekome dopadne ili da kaže nešto što će neko želeti da čuje, gleda, analizira, posmatra i priča fudbal.
Da nam je više takvih… U svim sferama društva…
Pratite nas i na društvenim mrežama:
