Aleksandar Mitrović, najbolji strelac u istoriji nacionalnog tima naše zemlje ovih dana se nalazi na stubu srama na Ostrvu.
Mitrović je u utorak dobio kaznu od osam mečeva zbog guranja sudije Krisa Kavana u porazu Fulama od Mančester junajteda u FA kupu (3:1) iz 19. marta.
Ta kazna ne mora da bude konačna, pošto je prvobitno dobio tri utakmice suspenzije, a onda je to povećano na osam i može da se oduži i više.
Praksa govori da bi Mitrović mogao da dobije do 12 utakmica pauze, jer su one teže kazne od toga deljene samo u nekoliko navrata i to za drastično ozbiljnije prekršaje.
Na primer, Ben Tačer je 2006. godine dobio osam utakmica kazne kada je laktom bukvalno nokautirao igrača Portsmuta Pedra Mendeša.
Mendeš je tada ostao u nesvesti na terenu, dobio je kiseonik na licu mesta, doživeo je napad na putu do bolnice, a Tačer je tu dobio samo žuti karton i tek kasnije suspenziju.
Slaba je uteha što je tada Mančester siti svom igraču skinuo šest nedeljnih plata. Luis Suarez je dvaput kažnjavan, prvi put sa osam, drugi put sa deset utakmica.
Osam utakmica je u dresu Liverpula dobio jer je na rasnoj osnovi vređao Patrisa Evru, drugi put zbog dobro nam poznatog ujedanja Branislava Ivanovića za ruku kada je kažnjen sa deset mečeva aprila 2013.
Dejvid Pruton je 2005. zaista hteo fizički da se razračuna sa sudijom, dok je Mitrović od njega tražio objašnjenje za penal dosuđen u korist Junajteda.
Prutonu je pokazan crveni karton u meču Sautemptona i Arsenala posle duela sa Roberom Piresom, zbog čega je pobesneo i nasrnuo na pomoćnog sudiju Pola Normana koji je digao zastavicu. Pruton se kasnije izvinio, ali je njegov akt svakako bio agresivniji od Mitrovićevog.
Paolo Di Kanio je dobio 11 utakmica suspenzije jer je gurnuo sudiju i bacio ga na travu nakon što je dobio isključenje protiv Arsenala iz 1998. godine.
Pol Alkok se stropoštao na zemlju posle Di Kaniovog guranja zbog čega je Paolo strogo kažnjen.
Džoi Barton je, nešto skorije, 2012. dobio 12 utakmica kazne jer je hteo da se sukobi sa pola tima Mančester sitija u meču „građana“ i Kvins Park Rendžersa, dok su one najteže, višemesečne kazne dobijali Rio Ferdinand, Adrijan Mutu, Erik Kantona i Mark Bosnić.
Mutu i Bosnić su bili pozitivni na kokain, Ferdinand je izbegao testiranje, a Kantona je šutnuo navijača na Selhurst parku 1995. godine. Niko od njih četvorice na kraju nije dobio manje od sedam, niti više od devet meseci kazne.
A kad se pogleda Mitrov slučaj, osam utakmica ili više utakmica su bar dva, tri meseca bez fudbala, iako težina prekršaja sa pobrojanima teško može da se uporedi.
Špicu Srbije i Fulama nije pomoglo ni to što se zajedno sa menadžerom „kotidžersa“ Markom Silvom izvinio Kavanu, svestan da je pogrešio.
„Lično, žalim zbog svojih postupaka koji su doveli do isključenja. Dozvolio sam svojoj frustraciji da me nadvlada, a način na koji sam reagovao je pogrešan. Pokušavao sam da skrenem pažnju sudiji, ali jasno je da nije trebalo da stavim ruke na njega i razumem zašto mi je pokazao crveni karton, prvi u dresu Fulama, prvi od sezone 2015/16“, rekao je Mitrović pre nekoliko dana.
Prihvatio je suspenziju od tri utakmice, sa onom od osam mora da se pomiri hteo to, ili ne, pošto neće moći da uradi ono što je nameravao – da pomogne saigračima da izbore što bolji plasman na tabeli Premijer lige.
Fulam se jedno vreme ozbiljno borio za Evropu, sada ta borba deluje teže, posebno kad se zna da ovaj klub do kraja sezone ima deset utakmica i neke veoma teške protivnike na putu (Siti, Junajted, Liverpul), te da je već sada spao na deseto mesto u engleskom šampionatu.
Ako ništa drugo, uteha je što Fulam ove sezone bar ne strahuje za ispadanje, što je bez raspucanog Mitrovića i adekvante mu podrške, prethodnih godina bilo gotovo pravilo.
BONUS VIDEO: Neverovatna greška golmana Borusije, primljen gol sa pola mogao bi da košta titule