0
Milan Kosanović lansirao je mnoge fudbalske asove, a njegov odlazak veliki je udarac za srpski fudbal.
Bio je jedan od najdražih sagovornika, sa kojim za intervju pitanja skoro da nisu morala ni da se pripremaju – sve je išlo svojim tokom iz kompjuterskog uma ovog Novosađanina.
Voleo je Kosanović da kaže kako bi o fudbalu mogao da priča 24 sata dnevno, sve je to činio kroz dozu humora, a time je i potkovao atmosferu i rad sa talentima.
PROČITAJTE JOŠ
Zato iza njega stoje titula prvaka sveta sa Veljkom Paunovićem na Novom Zelandu, Liga Evrope i dve Lige šampiona sa Crvenom zvezdom, uz arapsku avanturu koja je završena prošle godine.
Vratio se u Vojvodinu kao sportski direktor, što smo sa oduševljenjem dočekali kao priliku za novi intervju u klupskim prostorijama krajem marta. Tada je sa velikim entuzijazmom govorio o novim planovima i ulaganjima u mlađe kategorije.
Posebno je strastveno govorio o radu sa talentima.
„Danas imate škole fudbala gde se već petogodišnjaci takmiče i treneri jure rezultat, ne razvija se individualnost igrača i ne razvijaju se deca, odmah imate takmičarski stres. Pa odete na meč gde se viče „prekid, prekid, prekid“, a pre ste gledali utakmice na poljančetu gde se neko razvije u driblera, žonglera, individualca. Danas je to teško naći, a onda nemate individualca, imamo vezne igrače drugog tipa, pravili smo zadnje vezne motoričkih sposobnosti, ali nemamo kreaciju, prototip igrača koji se prave. Takmičimo se prerano, ne pravimo igrače. Toliko se ovde pričalo o Ćaviju i Inijesti, ali oni su revolucionari i Barsa ih nije više pravila, nego je kupovala igrače. To je zabluda, da kopiramo i da mislimo da će iz te kopirnice izaći nešto.“
Kad su mnogi osporavali Dušana Vlahovića ili Uroša Račića, on je verovao u njih. Pratio je i talente iz inostranstva.
„Nekad smo pričali o tome u Savezu, aktuelno je i sada, mi smo mnogo mali, a onda odeš da igraš protiv Nemaca koji imaju 10 ili 15 puta veći fond. Moramo da budemo svesni dosta odlazaka ljudi odavde, koji odu u inostranstvo, iz egzistencijalnih i profi razloga, njihova deca treba da se prate jer mogu da pomognu. Tu je i sin mog prijatelja Srđana Bajčetića koji je prešao u Liverpul, lepo je da FSS prati sve to. Stvar je izbora da li će igrati za Španiju ili nas, žena je Špankinja, pa treba i to da se vidi. Ali mislim da je to dobra stvar, što se vodi računa, kad sam ja bio deo štaba, Veljković je bio isto iz inostranstva. Sve ima više i više toga, ti igrači treba da budu pod kontrolom. Radujem se kada toga ima, Veljkov igrač Tetek je sada u toj reprezentaciji, mislim da nema dileme, svi koji hoće da igraju za Srbiju su dobrodošli.“
Tako je govorio neponovljivi Milan Kosanović o talentima, poslu, fudbalu – kome je bio toliko posvećen.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
