Magija Saše Ilića i krvav posao pred njim

Nije Partizan, briljirao, kritika ima dosta i o njima će biti reči, ali je posao na kraju odradio bezbolno.

Žreb mu je olakšao posao, dao vreme da se stvari isprave i šansu da se doživi evropska jesen, a zašto ne i proleće jer je sa Ligom Konferencije utisak da je u nju teže ući nego kasnije izboriti plasman u nokaut fazu.

Ali, svako ko je u četvrtak uveče uživo ili preko TV ekrana posmatrao okršaj sa predstavnikom Luksemburga, svestan je da su brojke ponudile prilično izobličenu sliku stvarnosti. Partizan jeste matematički i takmičarski odradio ono što se od njega očekivalo na startu kvalifikacija za Ligu konferencije, međutim, sama sadržina igre na površinu je izbacila pregršt pukotina koje će neko jači znati da iskoristi, ako se do tada stvari ne srede.

Da pobeda nad timom koji je tek ovog leta upisao prvi istorijski trijumf van svojih granica ne sme biti razlog da se poleti, uvideli su svi – od stručnog štaba do najviših klupskih struktura. Zato je i izjava predsednika Rasima Ljajića o „dobrom rezultatu i ničemu više” poslala jasnu poruku da u taboru crno-belih niko nema pravo na samozadovoljstvo.

Nakon ranijeg prvenstvenog šoka i remija sa Zemunom u Ubu, evropski duel bio je samo nova potvrda da Parni valjak ulazi u izuzetno dug, mukotrpan i delikatan proces formiranja takmičarskog identiteta. Dva ključna postulata koje na treninzima traži Saša Ilić – tečnost u dodavanjima i brzina razmišljanja – u praksi još uvek deluju kao nedostižna misija.

Ipak, upravo je legenda i nekadašnji kapiten na trenerskoj poziciji ostao jedini pravi lepak koji spaja navijače i tim. Njegov autoritet i potpuna iskrenost u analizi predstavljaju ključni garant podrške tribina u nastojanju da se dočepa evropska jesen.

Na individualnom planu, utakmica je ponudila tek nekoliko svetlih epizoda.

Ibrahim Zubairu ponovo podseća na dane pre teške povrede i neuspešne epizode u Turskoj, proslavivši povratak samopouzdanja sa dva pogotka i asistencijom.

Milan Roganović ponudio je retku defanzivnu i napadačku konstantu na desnoj strani.

Šaka Traore i Erik Kojzek nagovestili su da poseduju nesporan potencijal, pod uslovom da prvi potčini svoj raskošni talenat timu, a drugi dočeka upotrebljive lopte u kaznenom prostoru.

Sve izvan toga bilo je prilično skromno, uz ogradu da mnogo toga još nije posloženo i zbog samog formiranja tima što je proces koji i dalje traje.

Zadnja linija delovala je ranjivo na svaki brži izlazak rivala, vezni red je diktirao nedopustivo spor ritam sa dosta pogrešnih dodavanja, dok je Demba Sek ponovo trošio posede nepotrebnim komplikovanjem. Kada na sve to dodate činjenicu da je projektovano glavno pojačanje u napadu, Brazilac Že, na teren zakoračio u fizičkom stanju koje podseća na početak priprema, jasno je zašto na Topčiderskom brdu nema ni trunke euforije.

I da se razumemo ne treba da je bude.

Stefan Mitrović jeste imao dve asistencije i nakon lošeg početka je uspeo da pronađe ritam, ali protiv ozbiljnijih rivala je bitnije kako će igrati u odbrani nego u napadu.

Treba reći i da je štoperski tandem igrao u različim varijantama jer je dobar deo priprema tu poziciju glumio Vukašin Đurđević, nije bilo Nikole Simića, a i u vezi je bilo problema sa uigravanjem. U početku priprema su igrali Vanja Dragojević i Ognjen Ugrešić - jedan je već otišao, dok se za drugog to očekuje, pa u hodu treba balansirati i uigravati nove opcije.

Posle finansijskog priliva od prodaje Vanje Dragojevića u Glazgov Rendžers, potreban su nova pojačanja, a novac više ne može služiti kao opravdanje. Partizanu nisu potrebni igrači da bi se popunila svlačionica, već formirani fudbaleri sposobni da odmah uskoče u vatru i naprave razliku na terenu. Bilo da se radi o domaćim igračima ili strancima, profil mora garantovati trenutačnu i vidljivu promenu kvaliteta.

Gostovanje u Luksemburgu trebalo bi da predstavlja samo formalno overavanje karte za narednu rundu, gde će prepreka u vidu Tobola ili Panevežisa doneti znatno viši nivo takmičarskog pritiska, ali i dalje priliku da se ekipa podigne za očekivani dvoboj u plej-ofu.

Vreme polako curi, ali je Partizan kupio mir i sada samo treba nastaviti sa radom.