Možda zvuči čudno, ali Zinedinu Zidanu se verovatno najmanje svidelo to što je Luka Jović uradio u nedelju uveče.
PROČITAJTE JOŠ:
Joviću su se neke stvari konačno dobro poklopile posle dugo vremena. Nema ni nedelju dana kako se vratio u Ajntraht, zaigrao je kao rezerva protiv Šalkea i postigao dva gola.
Posle godinu i po dana mučenja u Real Madridu, Jović se vratio na proverenu adresu i na povratničkom debiju dobio idealnog rivala – Šalke.
Ušao je u 62. minutu umesto Erika Durma, a već u 72. minutu je krenuo preporod. I to kakav! Kostić je istrčao levim krilom, vratio Luki u sredinu, a ovaj opalio volej pod prečku.
Do tog momenta je bilo 1:1, a dvadesetak minuta kasnije u režiji Jovića bilo je 3:1. Za samo pola sata Luka je dao dva gola, zašta mu je u Real Madridu trebalo godinu i po dana i 32 meča.
Jasno je da mora da se postavi pitanje – zbog čega? Jer, budimo realni, Šalke nije baš Barselona, ali nije ni svaki klub u Španiji bolji od njega.
Pa, ipak, Jović nije dobijao adekvatnu šansu. Pisao sam već da ni on nije bio „cveće“ i da je delovao nekako suviše ležerno van terena, dok je u Realu uglavnom kačio „hajlajte“ sa treninga, jer onih sa utakmica nije bilo.
Kad date peti gol u pobedi nad Leganesom ili kada to uradite protiv Osasune, koju Real razbije sa 4:1, onda ti golovi teško mogu da prođu bogzna kako primećeno.
Samim tim, još kad igrač povredi stopalo trenirajući kod kuće, pa onda pauzira zbog koronavirusa i još koječega, jasno je da klub renomea Reala neće imati previše strpljenja.
Međutim, za mnogo šta ni Zinedin Zidan nije jasan. Zašto plaća čoveka 60 miliona evra i svali mu teret cene na leđa, a onda mu daje minutažu na kašičicu, to samo on zna.
Sigurno ne samo „zato što može“, jer bi to onda bila bahatost, a Real je klub koji traži rezultate i za njih je spreman da plati. Ali, ni Madriđani nisu ludi da plaćaju nečiju obest.
Tačno je i da Jović nije govorio španski, pa je to otežavalo uklapanje u tim, ali fudbal valjda ima i univerzalni jezik. Činilo se da ga Luka u Nemačkoj razume jako dobro.
„Marka“ u nedelju piše da su navijači Reala bili ubeđeni kako će Jović početi da trese mreže čim dođe u Ajntraht i sve i da je ocena „Marke“ bila proizvoljna, golovi Jovića nisu plod mašte.
Da se vratimo na Zidana…
Zizu je bio vanserijski fudbaler i malo ko može da mu ospori i uzastopne titule u Ligi šampiona kao treneru Reala.
Ali je činjenica da od nekih igrača koji obećavaju pravi krajnje osrednje fudbalere. I to samo tako što im ne daje dovoljno da igraju.
Nije Jović izolovan slučaj, tu je i Martin Edegor, Norvežanin koji je upravo Realu dao gol za Sosijedad prošle godine.
Real ga je onda vratio tokom leta, pa ga je zakucao za klupu. Ove sezone je bio epizodna uloga na devet mečeva i u nogama ima samo 367 minuta fudbala.
Ako to uporedimo sa prošlom sezonom u kojoj je Edegor dao sedam golova i podelio devet asistencija na 36 utakmica, jasno je o čemu pričamo.
Zidanu može da se spočita i slučaj Vinisijus Žuniora. Brazilac je došao u Real iz Flamenga jula 2018. za 45 miliona evra. Imao je u tom trenutku tek napunjenih 18 godina i epitet strašnog pojačanja.
Za dve i po godine od kojih je najveći deo proveo pod Zidanom, cena mu je drastično pala, a ove sezone je na 22 utakmice imao po tri gola i asistencije.
Samo triput je odigrao svih 90 minuta, a nekoliko puta je ulazio baš kao izmena Joviću. Samo u prvoj sezoni (2018/2019) je sa sedam golova i 13 asistencija na 36 mečeva bio daleko bolji i standardniji.
Ista je priča i sa Federikom Valverdeom, Urugvajcem koji ima 22 godine i već dve i po godine igra sporadično u Realu. Zidanu se stoga ne može potpuno dopasti ekspresan učinak Jovića jer onda Zizu u očima španske javnosti ispada loš.
„Marka“ je zbog toga i napisala da je „mogao i morao“ da uradi više za Jovića, umesto što je samo puštao Karima Benzemu. Nije jasno zašto to nije radio.
Jeste napadač osetljiva pozicija, ali kada se zovete Real, onda jedan igrač ne čini ekipu, a jedan Jović koji hoće da uđe u takmičarsku formu, svejedno iza sebe ima još deset vrhunskih igrača koji mogu da nadomeste njegov slabiji učinak na početku prilagođavanja.
Druga stvar koja deluje kao važan faktor u celoj priči je atmosfera. I taj pritisak. Ako se setimo kako je Luka reagovao kada je dao gol Leganesu, izgledalo je kao da plaća račun za dve čokoladice na kasi supermarketa – potpuno ravnodušno.
Uporedimo to sa pogocima za Ajntraht i stvari postaju još jasnije, kao da mu je laknulo. Oseća se komfornije i to se vidi. Možda ne zbog toga što nema kvaliteta za Real na terenu, već za sve ono što ga čeka posle utakmica.
Oči medija i navijača mnogo su veće kada igrate za Madriđane. Svako ko je ikada kročio na Santjago Bernabeu može da vidi i zašto je to tako, pa i zbog čega je dobro što je Jović malo „pobegao“ odande.
Da ohladi glavu i vrati davno izgubljeno samopouzdanje. Ako to uspe da učini, onda će Zidana još neko vreme da muči glavobolja dok ga Španci rešetaju pitanjima o Luki, ali će onda možda shvatiti da je greška i njegova.
Kad se to desi, onda će možda Luka prestati da kači po Instagramu hajlajtse svojih golova sa treninga i zameniti ih onima sa najvećih utakmica.
U belom dresu, podrazumeva se.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar