Malo je poznato da je preminuli muzičar pevao himnu Partizana: Došao iz zvezdaške porodice, brat mu legendarni glumac i veliki "grobar"

Ninković je tokom bogate karijere ostavio dubok trag kao gitarista i vokal u nekoliko važnih sastava. Prve velike korake napravio je kao član „Korni grupe“, a potom se nametnuo kao frontmen benda „S vremena na vreme“, jednog od najautentičnijih sastava domaće scene sedamdesetih godina. U kasnijem periodu sarađivao je i sa Biljom Krstić u „Bistrik orkestru“, pokazujući muzičku širinu i otvorenost ka različitim žanrovima.

Manje je poznato široj javnosti da je Ljubomir Ninković bio i deo ekipe koja je učestvovala u snimanju čuvene himne FK Partizan. Glavni vokal na toj pesmi bio je Saša Aleks, ali je reč o projektu u kojem su se okupila neka od najprepoznatljivijih imena tadašnje muzičke scene. Tekst je napisao Slobodan Novaković, muziku Kornelije Kovač, a prateće vokale činili su, pored Ninkovića, i Bora Đorđević, Gorica Popović, Asim Sarvan i Snežana Jandrić. Himna je premijerno izvedena 4. oktobra 1975. godine, uoči utakmice Partizana i Čelika iz Zenice.

Zanimljiv detalj iz privatnog života Ninkovića jeste i navijački kontekst. Kao i Bora Đorđević, poticao je iz porodice u kojoj se navijalo za Crvenu zvezdu, što je kasnije otkrio njegov mlađi brat, Slobodan Boda Ninković, poznati Partizanovac.

„Ono što jeste karakteristično jeste da sam ja počeo da navijam za Partizan u porodici u kojoj su svi navijali za Zvezdu. To je bio verovatno neki moj bunt, ne mogu da se setim zbog čega. Znam da su me zadirkivali, ali sam ja učvrstio svoju ljubav zbog toga“, ispričao je Boda Ninković.

Glas Ljubomira Ninkovića nije ostao zabeležen samo na jednoj navijačkoj pesmi. Na izdanju „Pesme Partizanovog juga“ iz 1985. godine bio je vokal na više numera, među kojima je i „Da volim crno-bele“, čime je dodatno upisao svoje ime u kulturnu i sportsku istoriju Beograda.

Odlaskom Ljubomira Ninkovića domaća muzika izgubila je jednog od svojih tihih, ali ključnih stvaralaca – umetnika koji je spajao rokenrol, tradiciju i emociju, ostavljajući trag koji će trajati i nakon njegovog odlaska.