Carstva se ne stvaraju preko noći, kao što se i ne ruše pod okriljem tame. Imperija Bajern iz Minhena pokazala je svu svoju moć u večeri kada je jedna druga dotakla dno u onoj čudesnoj i ludoj predstavi.
Što bi se kod nas reklo, dok jednom ne smrkne, drugom ne svane.
PROČITAJTE JOŠ:
I dok je Bajern, mudro, politički, fudbalski, na sebi svojstven način zidao građevinu, ciglu po ciglu, dotle je na „Kamp Nouu“ korozija postepeno nagrizala metalnu strukturu stvorenu u proteklih 15 godina. Era Lionela Mesija na izdisaju, pokvarena tiki-taka, šta li je?
Nigde se jasnije nije videla razlika u momentumu dva kluba kao u tih 90 minuta na stadionu „Svetlosti“. Reflektori su do krajnjih granica, skoro rendgenski, pokazali sve slabosti sadašnje Barselone i svu grandioznost moćnog bavarskog cara.
PROČITAJTE JOŠ: Poraz od Bajerna dotukao Mesija, odlazi iz Barselone
Bajern se, u svom stilu, nenametljivo, postavio uoči ove portugalske završnice Lige šampiona, kao naslednik evropskog trona.
Ma koliko da smo uvereni u to kako nas fudbal po hiljaditi put može iznenaditi i da je sve u trenutku, inspiraciji date večeri, teško je verovati da onakva mašinerija može odjednom da trokira, makar to bilo i protiv (dokazano) srčanog tima Liona.
Za tako nešto potreban je kolaps titanskih razmera, neverovatna snaga protivnika. Pari Sen Žermen sa Nejmarom i ostalim zvezdama je moćan, Lajpcig je dovoljno potkovan da zna gde su te malobrojne slabe tačke Flikovog tima, a Lion leti na magiji prethodne pobede nad Mančester sitijem.
Dovoljno su mudri u Minhenu da znaju da je obavljeno tek pola posla i da ona najvažnija polovina tek sledi. Barselona je već uveliko arhivirana u fasciklu sezone, ali je odlična platforma za nadogradnju.
STRUKTURA ZA DIVLJENJE
Brojni fudbalski stručnjaci i klubovi su proteklih godina i decenija pokušavali da kopiraju Bajernov model funkcionisanja, ali svi znamo da kopije nisu isto što i original.
Ako nešto i uspete da prenesete i duplirate u svoje sredine, postoji i dalje ta „stvar podneblja“, lokalne filozofije, klupske duše koja se ne može replicirati. Ta suštinska povezanost sa istorijom, prošlošću, izvorom, što se poput nevidljivog krvotoka širi u svemu što ima veze sa klubom.
Ima u toj Bajernovoj snazi arogancije, ali one pozitivne, sportske, drske, koja nikako ne prelazi granice pristojnosti. Načelo sportskog duha nije im dozvolilo ni da previše likuju u onoj čudesnoj fudbalskoj tvorevini u kojoj su Barselonu pretvorili u prah i pepeo, koji se rasuo u lisabonskoj noći na sve strane. Bio je to žalostan Mesijev lisabonski „fado“ posle kojeg je zakukao da su reforme neophodne – odmah, sada!
Da budemo ozbiljni: fudbalski džinovi ne žive od trenutka. Oni sa svojih visina imaju drugačije vizure od onih „sitnoklupskih“, od danas do sutra, skoncentrisanim u ramove preživljavanja. To su mašinerije sa vizijom i budite sigurni da Bajern već sad ima viziju fudbala i sebe u svemu tome za narednih pet do deset godina, barem!
Kako drugačije protumačiti reči izvršnog direktora Bajerna, legendarnog Karl-Hajnca Rumenigea, izrečenim samo koji sat posle tog demoliranja Barselone da je fudbalu potrebna „evolucija, a ne revolucija„.
„Ovu evoluciju igre vodio bih dalje sa velikom osetljivošću. U prošlosti smo imali velike finansijske ekscese, a klimaks je dosegnut transferom Nejmara u Pari Sen Žermen. Moramo da pokušamo da fudbal učinimo racionalnijim“, mudro zbori Rumenige za „Kiker“.
Rumenige je tu, bio je i prethodnih godina, bio je tu i Uli Henes, koji je ostao ukorenjen u klub i pored svih zatvorskih dana sa kojim se suočio, ali i Hasan Salihamidžić… Ima mesta za sve. Doduše, ima u Bajernu i uspeha i neuspeha, kao eksperiment sa trenerom, takođe bivšim igračem, Nikom Kovačem. Nije išlo, krenulo se dalje, bez roptanja i velike pompe.
Uostalom, kad Rumenige u decembru 2021. godine bude podvukao crtu ispod svog direktorskog učinka i predao dizgine, preuzeće ih u svoje ruke Oliver Kan!
Zar nije jasno o čemu se radi? DNK lanac Bajerna se ne prekida u rukovodećoj strukturi. Bajern ne trpi „uljeze“, nekog ko ne zna šta je to „bavarska stvar“, ko ima drugačije fudbalske vizije. Uostalom, možda i u tome, a ne samo u tradicionalim nemačkim svojstvima, disciplini, radu i odgovornosti leži odgovor o tajni njihovog uspeha. Oni su institucija za sebe. Fudbalski Bundestag.
Ono što je najbitnije, Bajern se ne plaši budućnosti, poput mnogih. Oni ne padaju na onaj kavafijevski motiv, „varvari su pred zidinama, šta sad?“ Ne podležu panici. Ne plaše se novog, nepoznatog, iako su tvrdi tradicionalisti.
„Bajernu sada ide veoma dobro. Sledeće generacija će imati drugačije, nove ideje, ali i to će biti dobro za klub“, jasan je Rumenige.
KAD KLIKNE ONDA „FLIKNE“
I sam Rumenige kaže da je maksimalno iznenađen brzinom kojom je, kako se u prvo vreme verovalo samo vd trenera, Hansi Flik, dospeo do rezultatske stratosfere.
Fliku je u novembru skinuto to „vd“ i izbor kluba bio je fantastičan, o čemu svedoče upravo reči Rumenigea.
„Budući trener Bajerna je Hansi Flik. Nadam se da će ostati sa nama još dugo, dugo godina. Čestitamo sami sebi na izboru Flika prošlig novembra, što smo mu ukazali poverenje. Uzvratio nam je na to višestruko“, kaže Rumenige.
Bajern, kao i mnogi drugi veliki klubovi, u svojim redovima ima velikih fudbalskih imena. Razlika je što u odnosu na recimo one kalibra Mesija ili Nejmara, Bajernove rade na drugačiji pogon. Skromnost jednog Roberta Levandovskog ne možete nigde kupiti. Ili tu strast Džošue Kimiha, ili tu neviđenu upornost Tomasa Milera, koji je od ivice toga da napusti klub, ponovo došao do starih visina.
Hansi Flik je pronašao moćne hemijske formule, reklo bi se da je alihemijski smućkao fantastičan eliksir koji su popili njegovi momci – videćemo kako će taj „čarobni napitak“ delovati u sudaru sa Galima (čitaj: Lion).
Snaga i ritam kojim Bajern melje protivnike svih 90 i kusur minuta je nešto neviđeno, nešto što se ne može izdržati.
Zar slika skrhane Barselone nije najbolji svedok fudbalskog uragana koji je opustošio njenu i dalje prilično arogantnu fudbalsku građevinu?
Pokazalo se – Flik i njegov Bajern imaju ideju uvek i svakom trenutku kako da dođu do gola. Barseloni nedostaje svežine, novih ideja, paleta trikova iz rukava. Mesijeve čarolije više nisu dovoljne kada se rupe pojavljuju na svim krajevima lađe.
Šta kažu brojke? Bajern je u nizu od 19 uzastopnih pobeda u svim takmičenjima u 2020! Da nije bilo tog remija kod kuće sa Lajpcigom, 9. februara, Flik bi imao stopostotan učinak u 24 utakmice.
Jer u ovoj godini ima 23 pobede i remi, a ako se sabere učinak otkako je preuzeo kormilo 4. novembra ima skor od 31 pobede, jednog remija i dva poraza. Svemirski, zaista.
SUPER ROBERT ILI „STAND BY YOUR MAN“
Ono što je Bajern uvek krasilo je taj unutrašnji, prijateljski odnos. Brojni ljudi svedoče, kako su se i u momentima krize, uvek isticali dignitetom i sposobnošću da istini pogledaju u oči.
Kada su onako nokautiranii ležali na travi „Marakane“, posle polufinala sa Crvenom zvezdom 1991. nisu ni pomišljali da je to kraj sveta.
Ili osam godina kasnije, u Barseloni, posle onog čudesnog preokreta Mančester junajteda u poslednjim minutima finala Lige šampiona, jednog od najluđih u istoriji takmičenja.
Bajern se izdigao, obnovio, oduvao sav pepeo, nastavio još jače i predanije da radi i evo, da ne idemo dalje u prošlost – osam godina uzastopno imamo ih na tronu nemačkog fudbala. Nedodirljivi su, kao Juventus u Italiji.
Ono što je jako važno je da su uvek, bilo da je u pitanju uspeh, bilo teška situacija, uz svoje ljude. Dovoljno je videti samo slučaj Ulija Henesa.
Tako i sada, ništa ne prepuštaju slučaju. Bore se za ono, za šta veruju da im pripada.
Tako je Rumenige otkrio da će, uprkost tome što je najavljeno da FIFA i „Frans fudbal“ neće na kraju godine dodeliti „Zlatnu loptu“, ipak biti neke vrste priznanja. Dobio je obećanje iz prve ruke – od Đanija Infantina.
Robert Levandovski ima sezonu života, na tragu je obaranja mnogih rekorda, ne samo u Bajernu i Rumenige veruje da zaslužuje da bude u krugu kandidata za igrača godine.
„Prema onom što mi je rekao predsednik FIFA, nagrade će biti. Đani Infantino mi je obećao da će FIFA nagraditi najboljeg igrača i trenera. To je prava stvar. Kad bi jednog dana pogledali unazad na listu dobitnika i naišli na 2020. godinu i kolone koje su prazne, mislim da to ne bi bilo u najboljem duhu tradicije. Ne znam da li će Levandovski pobediti, ali ima dobre šanse, Robert je imao nestvarnu godinu“, kaže direktor Bajerna.
Kao i Bajern. Sve se poklopilo. Ostala su još dva bitna koraka i Evropa bi ponovo mogla biti pod njihovim nogama.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare