Retka situacija u Ligi šampiona, niko ne zna šta da očekuje

Dvostruki šampion Pariz Sen Žermen ostao je relativno stabilan, dok su engleski klubovi i Real Madrid krenuli u ozbiljne rekonstrukcije.

Real Madrid bi pod Murinjom mogao da pokaže potpuno novo lice. Povratak trofejnog portugalskog stručnjaka na Bernabeu doneo je najveći transferni talas u poslednjih nekoliko sezona. Stigli su Mark Kukurelja, Ibraima Konate (slobodan), Denzel Damfris, Bernardo Silva (takođe slobodan) i rekordni Jan Diomande iz Lajpciga (oko 125 miliona evra). Odbrana je ojačana, a napad dobio još jednog brzonogog igrača, pored Vinišijusa Žuniora i Kilijana Mbapea. Problem bi mogla da predstavlja činjenica da je skoro polovina tima nova. Real ulazi u sezonu kao jedna od najvećih nepoznanica.

S druge strane, u engleskim klubovima imamo potpuni reset. Tačnije, pre svega u Mančester sitiju i Liverpulu, u Arsenalu nešto manje. Mančester Siti je najviše potrošio. Enzo Mareska nasledio je Gvardijolu, a u vezni red stigli su Enzo Fernandez i Eliot Anderson (oba preko 100 miliona funti). Bernardo Silva je otišao, Rodri je već ranije napustio klub – sredina terena je potpuno nova.

Liverpul je doveo Andonija Iraolu i potrošio veliki novac na Bredlija Barkolu koji je došao iz Pari Sen Žermena, ali i dalje ima pitanja u veznom redu i odbrani.

Arsenal je doneo Bruna Gimaraeša i još nekoliko pojačanja, ali i izgubio neke važne igrače. Arteta ima stabilniji projekat od ostalih, ali i oni su morali da se prilagode.

Mančester Junajted i Aston Vila vraćaju se u Ligu šampiona sa sopstvenim velikim promenama.

Skoro nijedan engleski klub ne ulazi u sezonu sa istim trenerom i istim okosnicom tima kao pre godinu dana.

S druge strane, imamo Pari Sen Žermen kod kog je situacija potpuno drugačija, a vrlo slično je i sa Barselonom. Ni PSŽ nije sedeo sasvim mirno, ali je situacija ipak drastično drugačija nego kod drugih pretendenata za titulu. Dvostruki uzastopni šampion Evrope je prodao Barkolu, a doveo Ferana Toresa, strelca gola kojim je Španija postala prvak sveta, kao i Akliušea iz Monaka. Ipak, jezgro tima koje je osvojilo dve uzastopne titule (Hviča Kvarackelija, Usman Dembele, Dezire Due, Vitinha, Voren Zair-Emeri, Ašraf Hakimi, Nuno Mendeš…) ostalo je na okupu. Luis Enrike i dalje vodi ekipu.

U situaciji kada svi ostali favoriti grade nešto novo, PSŽ bi mogao da ima najveću prednost – poznaju se, znaju šta rade u evropskim utakmicama i ne moraju da uče jedni drugima imena. To ne znači da su automatski šampioni, ali u ovakvoj sezoni kontinuitet vredi više nego ikad.

Liga šampiona 2026/27 izgleda kao sezona velikih nepoznanica. Real pod Murinjom, Siti pod Mareskom, Liverpul pod Iraolom – svi su u fazi prilagođavanja. Engleski klubovi su i dalje najkvalitetniji na papiru, ali još nisu pokazali da su spremni.

PSŽ ulazi u trku sa najmanje pitanja. Ako uspe da zadrži glad i fokus, treća uzastopna titula deluje realnije nego ikad. U suprotnom, ova sezona može doneti najveće iznenađenje u poslednjoj deceniji.