Licemerna FIFA - ljudska prava očigledno važe samo kad je za to moguće snimiti reklamu

Projekat pod nazivom "WePlayStrong" je jedan od najzvučnijih sa ciljem što ozbiljnijeg uključivanja pripadnica lepšeg pola u svet najvažnije sporedne stvari na svetu.

I to je fantastično, jer je fudbal nešto što bi, bar u svojoj teoriji, trebalo da spaja.

Ali...

Što kažu, život piše romane, a ponekad taj roman dovede do situacije gde se dogodi nešto što nije moguće kontrolisati, a što direktno utiče na nas i što ne možemo da ignorišemo, već moramo da reagujemo, iako to sa sobom nosi određeni rizik.

Tako se i FIFA, ne svojom voljom, našla u poziciji da se nepuna tri meseca pre Svetskog prvenstva, umesto organizacijom takmičenja, više bavi situacijom u Iranu, uz neizvesnost da li će selekcija ove države uopšte nastupiti.

A na sve to nadovezala se ženska reprezentacija Irana, i pokazala da za FIFA licemerje nije stran pojam.

O čemu se radi?

Ženska reprezentacija Irana je igrala na Azijskom kupu, gde su 3. marta pred početak utakmice protiv Južne Koreje Iranke odbile pa pevaju himnu.

Ubrzo je postalo jasno da je u pitanju protest uperen protiv aktuelnog, vladajućeg režima. Potom je usledilo ironično salutiranje, a sve to dovelo je do užasavajućih pretnji od strane aktuelnih vlasti.

Videli smo i Iranke kako mole za pomoć, te kako jednu od njih bukvalno vuku u autobus.

Činilo se da će se situacija promeniti pošto je ukupno osam članica delegacije zatražilo azil u Australiji, ali su prvo morale da budu evakuisane iz sigurne kuće jer je procurila informacija gde se nalaze - u međuvremenu je otkriveno ko je odavao podatke - dok je zbog jedne fudbalerke ove selekcije strahovao čitav svet.

A šta za to vreme radi FIFA?

Da ne bude da ne rade baš apsolutno ništa, oglasili su se saopštenjem - doduše, ne samoinicijativno, već kroz izjavu datu za CNN - gde je poručeno da je "bezbednost fudbalerki Irana najveći prioritet FIFA, i da ostaju u bliskom kontaktu sa čelnicima AFC i fudbalskim vlastima Australije".

I, to je to.

Da li je organizacija koja ne propušta priliku da poentira na kampanjama koje promovišu jednakost, i koja je maltene sav imidž izgradila na tome, ne mogla, već morala bolje, oštrije, odsečnije?

Jeste, i te kako.

Jasno je, naravno, da FIFA nije mogla direktno da utiče na ovu situaciju, s obzirom na to da su fudbalerke Irana ipak samoinicijativno odlučile da napuste Australiju, ali nije kao da je to jedini način kako su mogli da pomognu.

Pogotovo kad već za sebe smatraju da su do te mere važni da odlučuju ko bi trebalo da dobije nagrade za mir.

Ili je, možda, Donald Tramp postao i prvi čovek FIFA u međuvremenu, samo Đani Infantino nije obavešten?