0
Trener fudbalera Vojvodine, Nenad Lalatović, dao je veliki intervju za Nova S, u kom je posebno izdvojio dve anegdote iz perioda kada je vodio Crvenu zvezdu.
Posle utakmice sa Crvenom zvezdom, Lalatović je ugostio ekipu Nova S u klupskim prostorijama Sportskog centra „Vujadin Boškov“ u Veterniku, u trofejnoj sali gde posebno mesto zauzima upravo Kup osvojen ove godine.
PROČITAJTE JOŠ
U naredna dva dana imaćete priliku da pročitate brojne zanimljivosti iz burne trenerske karijere bez koje, nema sumnje, učmali srpski fudbal ne bi bio toliko zanimljiv. Govorio je Lalatović o petostrukom kumstvu sa Vidićem, saradnji sa Ivicom Tončevim u Nišu, partizanovcima koje najviše ceni, kako je Miodraga Gemovića iz zatvora doveo u Vojvodinu i zašto je odlučio da angažuje hrvatskog štopera Slavka Bralića…
Bilo je reči i o saradnji sa Nikolom Lazetićem, ali i sujeverjima i čuvenom prsluku od kog se Lalatović ne razdvaja.
Posebno se izdvajaju momenti iz Crvene zvezde – iako je Lalatović svoju matičnu ekipu preuzeo u veoma nezahvalnom i kriznom trenutku, kada je titula bila daleko jer je klub morao da pruži šansu mlađim nadama, to iskustvo bilo mu je neprocenjivo u trenerskoj karijeri.
Za Nova S, Lalatović je izdvojio trenutak kada je doveo Kataija u Crvenu zvezdu. Ispostavilo se da mu je to bila želja još dok je vodio Proleter (2011-2013).
Pomalo ga je nasmejalo pitanje o Zvezdinom umetniku, koji je svojevremeno u klub došao u prilično zapuštenom stanju, zbog kog se dugo čekalo da „eksplodira“.
„Kataija sam ja lično doveo u Crvenu zvezdu, sedeo sam sa Terzićem i Kokezom, bili smo u Franšu da razgovaramo. Rekao sam im da želim jednog igrača, pitali su kog, Katai. „Gde se njega seti?“ I ja kažem, bio sam trener Proletera, u jednom balonu gde je on igrao mali fudbal, ja sam čekao termin i gledao sam ga, pitao sam ko je momak, kažu mi da igra u Vojvodini. Nije mi bilo teško da gledam posle toga njegove utakmice kao trener Proletera, uvek je bio najbolji. Onda Katai ide u Olimpijakos, nije igrao, tu se malo zapustio, nije imao minutažu, ali taj kvalitet koji sam tada video, ostavio je jak utisak. Hteo sam pošto-poto da ga dovedemo. Nažalost, nije došao pripremljen kao što je sad, pa da on meni pomogne. Ja sam ga doveo u tako veliki klub, nije ga doveo ni Terzić ni bilo ko, nego ja. Jednostavno, možda meni nije vratio na najbolji način. Nije ni mogao, ja sam bio svestan toga, ali ja sam želeo da ga imam u svom timu. Drago mi je što je oživeo karijeru, da igra u ovom nivou i on je najbolji igrač Superlige trenutno“, rekao je Lalatović.
Često se „šuškalo“ da je bilo i sukoba između njega i Kataija dok su sarađivali, a Lalatović je objasnio šta se zapravo dogodilo jednog jutra u Sloveniji na pripremama.
„Nije bilo sukoba na treningu, ali ja volim da budem prema svima isti. Bio je jedan obavezan timski doručak u 9 sati, on se nije pojavio na doručku. Vidim nema ga, rekoh, „sastanak, odmah, probudite Kataija“. Rekao sam mu, „doručak u 9 za sve, a tebe nema“. To je bio sukob kad sam mu rekao da ne može to tako, to je Crvena zvezda, veliki klub, pogotovo što je došao na moju inicijativu, ja sam ga doveo. I sada ljudi iz kluba treba da vide da nema njega, a bili su tu, na pripremama u Sloveniji. Reći će „on je njegov ljubimac, ja ne smem ništa da mu kažem“. Normalno, ne smem da dopustim to ni zbog drugih igrača“, obrazložio je Lalatović.
Onda je morao i da „pripreti“ Magiku, koji je svoj nadimak zaslužio daleko kasnije, tek kod Miodraga Božovića.
„Rekao sam mu „ako se ovo još jednom desi, bićeš kažnjen“. Naravno, nisam želeo da bude kažnjen i da kažnjavam igrače, naročito jer je tada bila teška finansijska situacija. Nikad nisam voleo da kažnjavam igrače novčano. Mogao sam 100 puta, ali malo zapretim, viknem, ali sam na kraju meka srca i to je bio jedini moj sukob sa njim, jednostavno, nije pravio probleme na treninzima, radio je koliko je mogao u tom trenutku. Kako je vreme odmicalo, bio je sve bolji. Taman smo ga vratili u život i ja sam otišao, došao je Grof Božović, fudbalski je bio na pravom nivou. Bilo je nemoguće da pruža te partije kad sam ga ja doveo posle toliko duge pauze“, dodao je Lalatović.
Pored Kataija, glavobolje mu je zadavao i Džošua Parker, koji je u Engleskoj koristio svaku priliku da se požali na situaciju u Zvezdi, pa nije ostao u lepom sećanju navijačima.
„Parkera nisam ja doveo u Crvenu zvezdu, rekli su da je „čudo“, rekoh, hajde da vidimo. Motorički je bio jako dobar, brz. Ali nije mogao da se uklopi ni kod koga, ni kod jednog trenera. I dolazim u situacije da pitam „gde je Parker?“ „Nema ga… Umrla mu baka.“ Gde je Parker? Otišao za London… Dođi ovamo, Parker, gde si bio. Bio sam u Londonu. Pa ko te je pustio? Kaže, „ja sam se javio upravi kluba“ i ovamo-tamo, krene da folira nešto. Dobro, kad ti je umrla baka? Pre 40 dana, mnogo sam bio vezan za nju. Pa kako si išao da sahraniš baku kad je umrla pre 40 dana? Kaže, pa nisam znao. Kako nisi znao kad toliko voliš svoju baku i vezan si za nju? Kaže, bila je u stanu, pa mi nismo znali, posle smo saznali. Rekoh, dobro, što se mene tiče, dok sam ja trener, ti si završio, možeš da ideš kod uprave kluba, idi kući u London, sačekaj novog trenera da dođe. Jer ovo što si uradio, nisi mi se javio, igrali smo protiv Voždovca, nisi bio ni na utakmici. Da neko ode da sahrani baku koja je umrla pre 40 dana, ja to prvi put čujem, ali dobro, možda je to neki njihov običaj. Jednostavno, tada sam rekao i upravi kluba da ne računam na njega. Bilo je još ispada, ali on je ovako bio dobar momak. Nije pravio problem da se posvađa, bio je radan, vredan, uvek prvi, ali igrački kvaliteti nisu bili za nivo Crvene zvezde“, zaključio je Lalatović, čije vas dogodovštine čekaju u sredu i četvrtak.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
