Katastrofalna transfer politika će skupo koštati Partizan

Klub je na najnižim granama od svog osnivanja, blamira se na terenu, navijači ga bojkotuju, dugovi dostižu astronomske cifre, a uprava predvođena tandemom Miloš Vazura - Milorad Vučelić ne želi da ode stvarajući još veči haos.

Ipak, kako se promene naziru i kako bi u narednom periodu na scenu moglo da stupi novo rukovodstvo, sportski aspekt postaće ponovo bitan, a situacija u klubu trenutno nije ni najmanje obećavajuća.

Situacija sa igračkim kadrom i ugovorima namakla je veliku omču oko vrata klubu i u narednom periodu čak iako dođe do promena biće teško rešiti sve probleme.

Iako je Partizan u katastrofalnom stanju, sa enormnim dugovima, problem pravi i činjenica da je ovo verovatno najskuplji tim u istoriji sa nekolicinom ogromnih ugovora i sve to potrošeno na igrače koji ili ne igraju ili izgledaju užasno na terenu.

O tome je pričao i Vladimir Stojković, nekadašnji golman Partizana.

"Mi imamo igrače koji nikada u istoriji kluba koji nisu toliko plaćeni. Partizan ima jako velike ugovore, ali greše u pojačanjima. Nijedan igrač koji je plaćen milion i po, dva nije napravio ništa. Moraju ljudi da se time bave, da se dovedu igrači kao što je Leonardo koji je došao za džabe, Tavamba, od koga može da ima profit… Nemam problem kada igrač ima veliku platu kada može da donese prednost na terenu", rekao je Stojković.

Problem je što neki od najplaćenijih ni ne igraju, dok su neki bolni za gledanje.

Ako krenemo redom, prvo pitanje bi bilo - da li se sećate Frenka Kanute. Igrač koji na početku svog mandata i nije delovao toliko loše, ali je već prošlog proleća potpuno isčezao iz priča i kod Igora Duljaja, da bi kod Aleksandra Stanojevića potpuno nestao čak i iz kombinacija.

A Kanute je i dalje član Partizana i to prema nezvaničnim informacijama kao jedan od najplaćenijih i nema nameru da ode iz kluba za koji je ugovorom vezna do kraja 20226. godine. Dakle, još dve sezone. Iako ima 26 godina i u teoriji nije prošao fudbalski vrhunac, a igrao je neke solidne utakmice, očigledno je da ni on ne želi da igra, niti su to želeli treneri koji su raidli s njim. Možda se stvar promeni dolaskom Save Miloševića, pa se nađe način da igrač koji prima veliki novac bude i od koristi, ali je pitanje u kakvom je stanju, a klubu predstavlja ogroman teret.

Slična je priča i Sa Lendrom Ovusuom, čovekom koji je prošle zime stigao kao zamena za Kristijana Belića i pokazao apsolutno ništa. reklo bi se da je čak i tvrdoglavo forsiranje od strane Aleksandra Stanojevića skupo koštalo klub u kvalifikacijama za Evropu.

Još gora priča je sa Nejtanom de Medinom. Igrač koji je došao prošle jeseni kao slobodan igrač koji ni pre toga osim povlačenja kroz brojne Bundesligaše gde je uglavnom bio deo dekora, nije uredio u karijeri ništa. U Partizanu je priča bila još gora. Došao je nespreman i celu polusezonu pokušao da uhvati kondiciju, d abi posle zimskih priprema doživeo povredu nakon ujeda psa, i nije ga bilo čitavog proleća. Njegovo pojavljivanje na neprirodnoj poziciji desnog beka bilo je jedna od najbizarnijih odluka Stanojevića, a igre su bile za zatvor i zavarav.

Sreća pa nije plaćen kao pomenuta dvojica veznjaka, ali je zato među najplaćenijim Aldo Kalululu. Nezamenljiv u postavama Aleksandra Stanojevića i redovni deo rotacije Igora Duljaja pokazao je da se očajno snalazi na poziciji krila, a dok u ulozi polušpica i napadača dokazano nema pojma. Kako je vreme odmicalo, prestao je i da se trudi, ali kako je partizan u situaciji da je prodao Saldanju, a doveo beka koji nije igrao ni u Superligi, manjak opcija u napadu ga je lansirao u prvi tim u novoj ulozi u kojoj je pokazao sav besmisao slaganja rostera crno-belih.

Kalulu, Kanute i Ovusu jednu značajnu količinu budžeta crno-belih, a tu je još nekolicina igrača koji su bespotrebno dovedeni u klub. Veliko je pitanje kako će se razvijati slučaj Alehandra Grimalda. Milionsko pojačanje je nakon početnih pojavljivanja izgubilo mesto kod Aleksandra Stanojevića, a glasine kažu da je potpuno nespreman što je moglo da se nasluti iz novoga što je igrao.

Ako je to tačno i ako se ne promeni nešto dolaskom novog trenera, Partizan će u bunar ponovo baciti milione, jer je teško poverovati da pored transfera za njega Partizan nije dao veliki novac i za platu.

O dovođenju Kerkeza, Lazarevića i Đurđevića ne treba putno trošiti reči jer finansijski verovatno nisu mnogo koštali klub, ali je njihov dolazak potpuno besmislen u ovom trenutku i zauzimaju bespotrebno mesta na rasteru iako Đurđević ima donekle vrednost kao bonus.

Tu je i problem pojedinih igrača koji su u jednom trenutku bili važni šrafovi. Goh spada među plaćenije igrače i odigrao je solidnu polusezonu kod Duljaja, ali je od tada potpuno nestao i deluje kao da mu se više ne igra. Ukoliko ga Milošević ne probudi, njegov ugovor bi mogao da bude još jedan balast oko vrata.

To važi i za Gajasa Zahida koji je u jednom mementu delovao kao najbolji igrač lige, da bi se sada pretvorio u jednog od najlošijih na terenu, a takođe prema nezvaničnim informacijama spada u grupu dobro plaćenih.

Slična priča je i za pojačanja od ovog leta u vidu Nihada Mujakuća, Marija Jurčevića, pa i Đorđa Jovanovića koji je daleko od bilo kakve forme. Donekle je svoje mesto opravdao Kevin Arijaga, ali i on ide silaznom putanjom kada je igra u pitanju.

U ovom trenutku je Partizan prepun igrača čija cena i plata nisu male, ali je doprinos na terenu katastrofalan.

Možda se situacija promeni dolaskom novog trenera i novih struja u klub, ali je veliko pitanje šta će biti ako se to ne desi. Preskupa ekipa bez prodajnog potencijala i bez bisera omladinske škole koji je lansiran mogao bi da ostavi katastrofalne posledice koje su i do sada bile prevelike.

Na Savi Miloševiću je zbog toga veliki teret u ovom trenutku i velika odgovornost za budućnost kluba kao i na onima koji će se naći u upravi.

BONUS VIDEO