Kako FSS nije sramota od Vidića, Matića, Baneta, Piksija...?

Iznenadni odlazak Nemanje Matića u reprezentativnu penziju zatekao je domaću fudbalsku javnost, a nespretna i nepotpuna objašnjenja neočekivanog gesta nadovezala su se na brojne prethodne slučajeve u kojima su reprezentativci naše zemlje na atipičan način stavljali tačku na priče u nacionalnom dresu.Spisak reprezentativaca koji su nemušto i bez oproštaja napustili državni tim u aktuelnom milenijumu prilično je dug, a počeo je i pre raspada državne zajednice Srbije i Crne Gore. Pojedine rastanke obeležile su kontraverze, drugi su pak otišli bez mrlje, ali za većinu je zajedničko jedno - odnos Fudbalskog saveza prema dojučerašnjim perjanicama.Ma koliko dubok trag da su ostavljali iza sebe, istaknuti fudbalski reprezentativci neretko su, i pre nego što im se nacionalni dres osušio od znoja ostavljenog na poslednjoj utakmici, padali u senku i zaborav. Pruženo za državni tim, uglavnom je ostajalo i bez simbolične zahvalnice ili plakete, a kamoli oproštajne utakmice.Tako su bez više nego zasluženih počasti, u reprezentativnu penziju otišli brojni fudbalski asovi poput Predraga Mijatovića, Slaviše Jokanovića, Dragana Stojkovića, Siniše Mihajlovića, Nemanje Vidića... Sve do najmlađih bivših reprezentativaca Branislava Ivanovića i Vladimira Stojkovića, a sudeći po načinu rastanka i činjenici da nije "zaradio" ni poziv prvog čoveka FSS ista sudbina čeka i Nemanju Matića.Dragan Stojković Piksi, oproštaj je zaslužio u Nagoji i Radničkom iz Niša, ali je za isto ostao uskraćen od strane Saveza. Slično je bilo i sa Sinišom Mihajlovićem koji je u Novom Sadu, u režiji Vojvodine, okačio kopačke o klin.Bez oproštajne utakmice u igračku penziju otišli su Predrag Mijatović, Nemanja Vidić i brojni drugi čuveni igrači... Zapravo svi osim dvojice fudbalera.Zasluženu čast ukazanu od strane Saveza, jedini su u prethodne dve decenije imali aktuelni treneri večitih rivala.Savo Milošević oprostio se od reprezentativnog dresa u kojem je kao golgeter pomerio brojne granice na utakmici sa Bugarskom 2008. godine ukrasivši ubedljivu pobedu (6:1) sa dva pogotka.

Njegov prijatelj, danas rival u borbi za superligašku krunu, Dejan Stanković, sličnu privilegiju imao je 2013. godine u Novom Sadu na utakmici Srbije i Japana koja je pripala "orlovima" (2:0).I, tu se skromni spisak završava...Pojedini reprezentativci, osim što im nije ukazan simbolični znak zahvalnosti, na vrlo neobičan način stavili su tačku na reprezentativnu priču. Nedorečeni, ranije nego što je to bilo očekivano, završavali su karijeru u nacionalnom timu čime je kult reprezentacije i reprezentativca dodatno izgubio na značaju i ceni.Debakl na Svetskom prvenstvu u Nemačkoj predstavljao je i poslednje takmičenje na kojem je Mateja Kežman nosio reprezentativni grb na grudima. Napadač koji je u to vreme igrao za Atletiko Madrid bio je prva opcija u napadu, ali je iznenada stavio tačku na igre za državni tim.Dodatnu senku na oproštaj Kežmana od reprezentacije predstavljao je crveni karton na susretu sa Argentinom koji je bio povod za čaršijske priče po kojima je napadač sa namerom zaradio isključenje kako bi ranije okončao obaveze u Nemačkoj. Te tvrdnje, naravno, nikad nisu potvrđene niti demantovane, ali Kežman više nije igrao za nacionalni tim.Pet godina kasnije, uz dosta medijske pažnje i u trenucima dok je još bio na nivou da značajno doprinese Srbiji, opremu "orlova" razdužio je Nemanja Vidić.

Tadašnji stub odbrane i kapiten Mančester junajteda nakon neuspeha u kvalifikacijama za EP 2012 iznenadio je domaću javnost odlukom da se oprosti od reprezentacije."Želim da obavestim sportsku javnost i navijače da sam posle dugog razmišljanja, teška srca, odlučio da se oprostim od reprezentacije Srbije. Osnovni razlog za takvu odluku je što se već duže vreme, a naročito u svetlu poslednjih događaja, u medijima pa samim tim i javnosti, kritikuje moj odnos prema nacionalnom timu, iako sam za reprezentaciju igrao i povređen, nekada i mimo volje ljudi iz kluba", rekao je Vidić prilikom obelodanjenja odluke i dodao:"Ovim potezom želim da zaštitim reprezentaciju i sebe od raznih kuloarskih priča, gde se zanemaruje moj učinak kao fudbalera. Takođe, ne želim da se zbog istih optereti nova generacija naših reprezentativaca i eventualno zbog toga pokvari atmosfera u reprezentaciji pred novi ciklus kvalifikacija".Niz nesvakidašnjih oproštaja od dresa Srbije nastavio je Branislav Ivanović. Odluka tadašnjeg selektora Mladena Krstajića da oduzme traku desnom beku i preda je Aleksandru Kolarovu izazvala je sumnju u moguće nesuglasice.Iako je Krstajić nevešto obrazložio potez kao pokušaj da "razmrda ekipu", bilo je jasno da se radi o kompleksnijem razlogu. Sumnje je potvrdio rasplet nakon eliminacije Srbije sa Svetskog prvenstva u Rusiji od kojeg se Ivanović više nije pojavljivao na spiskovima selektora.Dve godine kasnije, Nemanja Matić novi je fudbalski as koji je dospeo u žižu medijske pažnje zbog odluke da se povuče sa reprezentativne scene. Iako pruža odlične partije i predstavlja jednog od lidera aktuelne generacije, vezni fudbaler stavio je tačku na priču u redovima "orlova", a obrazloženje da je "vreme za mlađe" novo je u nizu prilično klimavih, posebno jer je u redovima Srbije deficitaran broj igrača njegovog kalibra.Kad se podvuče crta, odlasci u penziju uz kurtoazna i neuverljiva obrazloženja rastanka, bez oproštajne utakmice kakva dolikuje navedenim fudbalskim veličinama, bacaju senku na nacionalni tim koji godinama ne uspeva da pronađe identitet, pa sledeći put kada se pokrene pitanje odnosa publike prema reprezentaciji, odgovor možda treba potražiti u pristupu Saveza prema reprezentativcima.