Strahovao da neće doživeti 30, odbio Real i pomera granice

Veliki, pravi Murinjo i onaj drugi, „Mali Murinjo“, trener budućnosti. Jedan do drugog na liniji, kraj terena.I kako to obično biva, nastaje odlična fudbalska priča. Simbolika je jasna, Žoze Murinjo je kao mlad trener, od 40 godina, sa Portom, osvojio svoje prve portugalske trofeje, prvenstvo i kup, a godinu dana posle i veliki „ušati pehar“ Lige šampiona.Trener Lajpciga je još mlađi i sa 32 godine smeši mu se jednako blistava budućnost, ako sve bude bilo kako je krenulo. A nema razloga da tako ne bude, jer se, kako mnogi kažu, radi o pravom trenerskom čudu.Julijan Nagelsman je, ispisnik generacije zvezde Lionela Mesija, ili tenisera poput Novaka Đokovića i Endija Marija. Najmlađi je fudbalski trener u Bundesligi. Pre tri godine proglašen je najboljim menadžerom u Nemačkoj. Sada je postao i najmlađi trener koji je uspeo da dobije jedan dvomeč u nokaut fazi Lige šampiona. Njegov tim igra moderan, napadački, atraktivan fudbal.Konačno, sme li iko da se zakune da do kraja sezone, ako je ovo čudo od koronavirusa ne uništi za zelenim stolom, neće preuzeti i Bajernu unapred namenjene šampionske lovorike?Julijan je to – hrabar, neustrašiv, fudbalski fanatik posebnog gena koji je sve karte u životu bacio na najvažniju sporednu stvar na svetu. On živi svoj san. I u Bajernu dobro znaju koliko je sposoban.

POČECIRodom iz malog srednjovekovnog gradića u Bavarskoj, Landsberha na Lehu, nekih 35 kilometara zapadno od Minhena, Julijan je kao i mnogi dečaci počeo da se bavi fudbalom. Igrao je u Augzburgu, koji mu je bio najbliži, ali je sudbina htela da već u 20. godini doživi tešku povredu ukrštenih ligamenata kolena.Igrao je štopera, bio je kako sam kaže, prosečan, ali tada je došlo ono najgore, kraj karijere i pitanje - šta dalje? Te 2006. godine je izgubio i oca i mnogo toga je u porodičnim obavezama, palo na njegova leđa. Rano je postao čovek u telu dečaka. Možda ga je to naučilo i da se ne zaustavlja.Šest nedelja je proveo u pravom košmaru, razmišljao je šta da učini i u prvo vreme mislio je da se okane svega što ima veze sa fudbalom.„Bilo je jako tužno što sam morao tako mlad da završim karijeru. U početku nisam želeo da radim ništa vezano za fudbal, ali setio sam se obećanja datog ocu, da ću marljivo učiti“, pričao je svojevremeno Nagelsman koji je potom upisao fakultet za fizičku kulturu, i posle nekoliko godina stekao diplomu iz oblasti sporta i nauke o treningu.Kako je u fudbalu mnogo toga povezano, tako se i u Nagelsmanovom slučaju namestilo da ga prate neki veoma važni ljudi. Četrnaest godina stariji od njega, Tomas Tuhel, sada trener Pari Sen Žermena, 2007. mu je ponudio da bude njegov skaut u Augzburgu II i tu je sve krenulo, nezaustavljivom brzinom.

Tuhel ga je ubedio da počne da se zanima za trenerski posao, da bih 2008. dobio ponudu koju je oberučke prihvatio, da postane trener tima do 17 godina u Minhenu 1860. I već tada je znao da je trenerski poziv njegova sudbina.Nije dugo vremena prošlo kada je dobio poziv Hofenhajma, sa čijim timom do 19 godina je u sezoni 2013/14 osvojio titulu prvaka.Februar 2016. godine bio je ključ – sa 28 godina, Julijan je dobio priliku da na klupi Hofenhajma nasledi iskusnog Huba Stevensa, koji je morao da se povuče i iz zdravstvenih razloga, a tim je na 17. mestu, u zoni ispadanja.„Usred te borbe za opstanak u Bundesligi, imao sam i finalne ispite na fakultetu i bio sam pod ogromnim mentalnim pritiskom. Bile su to najluđe nedelje mog života, mislio sam, neću doživeti ni tridesetu“, pričao je nešto kasnije.Ne samo da je sa Hofenhajmom izborio opstanak, već je naredne sezone ekipu uveo u Ligu šampiona, u kojoj se, zbog neiskustva, nije sjajno proveo, ali je mnogo, mnogo naučio.I sve što nauči, ozbiljno i primeni. On ima oko za čudesnu inovaciju i implemantaciju istog u postojeće fudbalske okvire.POSEBAN STILNiklas Zile, koji je sada u Bajernu, a ranije je igrao pod Nagelsmanovom komandom u Hofenhajmu, ima samo reči hvale o svom bivšem treneru.„On je taktički fanatik. Neverovatno temeljan i sa ogromnim poznavanjem materije. Na treningu sa njim ste kao u školi, morate da mislite veoma brzo. On čini da veoma mnogo i brzo naučite i pun je inovacija. Uvek nudi nešto originalno, novo. I pritom se dobro zabavlja. Neverovatno je koliko voli ovu igru i koliko poznaje različite taktike“, kaže Zile.Modernim fudbalom vladaju trenutno principi i načela klasični za nemački fudbal. Uostalom pogledajte mapu fudbalske Evrope – vladar Engleske i kontinenta je Liverpul Jirgena Klopa, dok je Tomas Tuhel sada trener najskupljeg tima Pari Sen Žermena.

Tako je i Nagelsman, kome je Klop očito jedan od modela i uzora, stvorio svoj prepoznatljiv trenerski „rukopis“. Iza kog stoji Ralf Rangnik, glavni čovek u sve moćnijoj fudbaskoj mašini Red Bula – kompanije „letećeg bika i napitka koji vam daje krila“, što se vidi baš i po rezultatima Salcburga i Lajpciga poslednjih sezona.Prva stvar: Dajte maksimalan potencijal ekipi i utičite na stvari, ne čekajte da reagujete. Morate da diktirate igru sa i bez lopte, i ne preko individualaca.Slovo dva: Koristi brojčanu prednost i dozvoli lopti da ide direktno kad god je moguće, bez nepotrebnih individualnih akcija i bez prekršaja.I treće: Koristi tranziciju, menjaj pozicije brzo. Pokušavaj da vratiš loptu u pet sekundi pošto je izgubiš agresivnim presingom. Kada je osvojiš brzo, reaguj odmah i brzo, igraj direktno i vertikalno ka golu rivala, iznenadi neorganizovanog protivnika da uđeš u penal zonu i šutiraj u deset sekundi pošto osvojiš loptu.Dakle, filozofija munjevitog udara, koju je Nagelsman, kao deo te mašinerije, lako i prirodno usvojio, baš kao što to maestralno čini i Jirgen Klop koji kaže da je „najbolji plejmejker ustvari savršen kontrapresing“. Pogledajte moć Liverula, sve je u brzini, snazi, u vanserijskoj kretnji celog tima.I zaista, u Hofenhajmu su sproveli i istraživanja koja su pokazala da je velika verovatnoća da ćete dati gol ako uradite sve to u osam sekundi od osvajanja lopte.Šta je Julijan uradio sa igrom Hofenhajma, kako je transformisao, da je igrao tako dobro i najčešće u formaciji 3-1-4-2. Snažno, brzo, napadački, u treptaju oka! Sjajni vezisti, odlični šuteri sa distance, potom i dva izrazito spretna špica različitih kvaliteta kakve je tada imao u Vagneru i Kramariću. Šest ofanzivno orijentisanih igrača u Z-formaciji, koji su se brzo transformisali iz odbrane u napad i tako nao oko jednostavno dolazili do golova.“Naše je da zabavimo publiku našom igrom, ne samo da isključivo mislimo na odbranu gola”, kaže Nagelsman.VELIKO NE REALUSve to je primenio i u Lajpcigu i evo, tim je među osam u završnici Lige šampiona. S tim što uvek i iznova iznenađuje ponekom inovacijom.“On uvek misli na sve, šta treba recimo da radim sa loptom, ako je uzmem i kako da se krećem kad je ima saigrač. Sve će vam se sa njim razjasniti i upaliće vam se u glavi lampica i pomislićete, OK, ako uradim ovo, otvoriću prostor i mogu da odigram dodavanje na ovaj ili onaj način. Zato volim njegove drilove, uvek je nešto smisleno iza njih”, kaže fudbaler Lajpciga Emil Forsberg.

I gde je u svemu ovom Murinjo? Otkud taj nadimak?“Tim Vize je u Hofenhajmu bio jedan od mojih golmana i često bi nedeljom dolazio na trening i stalno mi govorio kako sam 'mali Murinjo'. Ne znam, možda je nešto specifično video, mada ja ne mislim da su naše filozofije identične”, rekao je Nagelsman što je na terenu i pokazao.Uostalom, koliko ga cene u svetu fudbala dovoljno govori činjenica da je u leto 2018. imao poziv Reala, da nasledi na klupi Zinedina Zidana. I šta je uradio? Glatko ih je odbio!“Rekao sam ne Realu, ali važno je da kažem da nisam dobio ponudu ugovora, već su samo želeli sastanak. Imao bih dve nedelje da se pripremim, naučim španski. Imam mnogo vremena. Predamnom nije samo pet godina da zaradim novac. Imam bar 10 ili 20 godina za to. Ako imate 50 godina, onda ne možete da odbijete Real. Ali sad mogu da raspoznam šta je dobro. Ovde u Lajpcigu imam šansu da učim i pravim greške da bih bio bolji menadžer. Taj luksuz nemate u najvećim klubovima. Ako ne pobeđujete, ne pitaju zašto. Otpuste vas”, kaže Nagelsman.Zato je u junu 2019. prihvatio poziv Lajpciga. I evo, piše istoriju. Iako ga već povezuju sa Engleskom i klubovima kao što su Totenhem, Mančester junajted. Nije nezamislivo da ako Klop napusti Liverpul, baš on bude njegov naslednik.JULIJAN VAN FUDBALAIznenadićete se, ali koliko god da je pripadnik ovih mladih generacija, Julijan nije ljubitelj društvenih mreža, tačnije, brzo je pobegao sa njih.Ali zato ima druge ljubavi. Skijanje, snoubord, planinarenje u obližnjim Alpima. Strast prema starim automobilima i posetu sajmovima istih.Kako je to kada je menadžer skoro godina kao i njegovi igrači?“To pomaže. Govorite istim jezikom, znate šta su Instagram, Fejsbuk. Lakše zbijate i šale. Znate šta ih zasmejava. Ja ih često pravim i na svoj račun”, otkriva deo svakodnevnice.Kraj terena za trening na njegov zahtev postavljen je veliki enkran na kojem prikazuje određene situacije igračima dok su još sveži. Svi stoje gde su i savršeno vide sve. Ne moraju da se vraćaju sa pozicija.A pozicija sa tornja šest metara iznad terena idealna je da na igru gleda skoro iz pričije perspektive.Kaže da se sa Klopom i Pepom Gvardiolom čuje barem jednom u tri meseca, razmene koju reč, ali svako krije svoje karte, pa i Nagelsman. Što bi ih otkrivao?Zato ne krije električni skejtbord koji drži pod stolom u kancelariji i sa njim se vraća kući.“Ponekad se zaista tako vraćam kući. Živim sedam kilometara od trening centra. Blizu je. Dobar sam u ovome jer je snoubord, koji volim, slična stvar. Lako je. Navijači kad me vide tako u gradu, smeju se. Ne mogu da veruju da menadžer Lajpciga vozi skejtbord! Sviđa im se to. Nikad ne kažu, ‘on je lud’. Prepoznaju da ste deo normalnog, svakodnevnog života”, zaključio je Julijan.Ne stvarno se ne šali. On je menadžer budućnosti.

Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram