Napustio dom zbog ubistva oca, borio se sa depresijom, pa zaigrao na Evru - ova priča je važnija od fudbala

Životna priča ovog tridesetšestogodišnjeg veziste jedna je od najpotresnijih u svetu fudbala. Reč je o jednom od najboljih slovenačkih fudbalera ikada, a sigurno da je mogao još više da postigne.

Josip Iličić se suočavao sa teškim životnim izazovima tokom karijere. Njegov otac je ubijen kada je sada slavni fudbaler imao svega dve godine, nakon čega je sa majkom i bratom napustio Prijedor, u kom je rođen. Iz Bosne i Hercegovine, Iličić i njegova porodica prešli su da žive u Sloveniju. Ta odluka oblikovala je životni i razvojni put.

Karijeru je počeo u lokalnom klubu Bonifika, gde je igrao od 2007. do 2008. godine. Potom je nastupao za Interblok od 2008. do 2010, zatim Maribor (2010), pa Palermo (2010-2013) u koji je prešao za 2,3 miliona evra.

Onda je usledio transfer u Fjorentinu 2013. i u dresu "ljubičastih" je doživeo jednu od najvećih trauma. Tragedija ga je zadesila kada je izgubio prijatelja i saigrača, Davidea Astorija, čija je neočekivana smrt 2017. godine ostavila bolan trag na mnoge.

„Ono što se desilo sa Astorijom odzvanjalo mi je danima u glavi. Nisam mogao da spavam, jer sam stalno razmišljao o tome. A kada sam se letos razboleo, zaista sam mislio da bi i meni moglo da se desi isto. Plašio sam se da legnem u krevet, zatvorim oči i zaspim“, izjavio je pre nekoliko godina Iličić.

Ubrzo je usledila pandemija koronavirusa, a posebno je bila pogođena Italija, konkretno Bergamo, gde je Iličić brani boje Atalante, u koju je stigao iz Firence 2017. I sam Iličić je bio zaražen koronavirusom.

Slovenac nije mogao da gleda ogroman broj mrtvih i slike kako sanduci prolaze ulicama grada, slike koje su potresle celo čovečanstvo. Mesecima se borio sa tim, a onda je odlučio da od kluba traži slobodno kako bi se u potpunosti posvetio radu na sebi.

Trener Đanpjero Gasperini i saigrači su pokušali da mu pomognu, ali Iličić nije reagovao. Bio je povučen u sebe i sve više se zatvarao do trenutka kada je morao jednostavno da ode. Psihički ga je dotuklo to kada je dobio koronu.

Život mu se dodatno srušio kada je saznao da ga vara Tina Polovina, supruga sa kojom ima dvoje dece. Tada je usledila borba sa depresijom sa kojom se duže od dve godine borio. Bio je nadomak odluke da završi karijeru, ali je ipak nastavio da igra fudbal, i vratio se u Maribor 2022. godine. I dan danas je član slovenačkog kluba.

Vratio se i na reprezentativnu scenu. Selektor Matjaž Kek pozvao ga je na Evropsko prvenstvo u Nemačkoj, i na prve dve utakmice, protiv Danske i Srbije u grupnoj fazi nije nastupio, već je bio na klupi. Protiv Engleske je zaigrao svega 15 minuta. Dobio je šansu i protiv Portugala u osmini finala, na meču na kojem nije bilo golova posle 120 minuta.

Iličić je u igru ušao u prvom minutu drugog produžetka, zamenio je Timija Maksa Elšnika. Njegov ulazak se desio neposredno nakon što je Kristijano Ronaldo promašio jedanaesterac.

Selektor Kek smatrao je da je Iličić jedan od onih koji treba da šutiraju jedanaesterac, ako dođe do penal serije. I došlo je do nje. Kao jedan od najiskusnijih na terenu preuzeo je odgovornost i prvi šutirao sa bele tačke. Međutim, Diogo Košta mu je pročitao udarac i uhvatio skoro "živu" loptu.

Potom su penale promašili i njegovi saigrači Jure Balkovec i Benjamin Verbič. S druge strane, za Portugal su sva tri izvođača bila precizna i to najpre Ronaldo, pa Bruno Fernandeš, i na kraju Bernardo Silva.

Portugal je otišao u četvrtfinale Evra, hrabri Slovenci su se borili kako se bori u dresu reprezentacije do poslednje sekunde, a sam Iličić je pokazao zašto je veliki igrač i izborio se sa onim sa čim bi malo ko na njegovom mestu uspeo.

A, penal? Pokazao je sjajni fudbaler da postoje daleko važnije bitke da se dobiju.

www.winnerbet.rs – registruj se i oseti pobedu!

BONUS VIDEO