Je l' sad svi treba da plaćaju cenu da bi Englezi uzeli neki veliki trofej?

Valjda to gledamo kroz onu utakmicu sa Srbijom, gde su Englezi dobili sa 1:0, a da imate utisak da se nisu nešto posebno ni preznojili.

Može posle toga naš selektor da priča kako smo ih nadigrali, ovo ili ono, sve je to nebitno kad se pogleda semafor. A semafor je govorio da je Engleska dobila sa 1:0 golom Džuda Belingema u prvih petnaestak minuta utakmice.

Posle toga nije morala da pobedi ni Dansku, protiv Slovenije nije morala ni da se propisno zagreje u utakmici koja je izgledala poput prijateljske.

Došla je do osmine finala kao da igra u ligi bez briga. Neko će reći i na suvi kvalitet. I u redu, nije slučajno to što Engleska na tržištu kao reprezentacija vredi debelo preko milijardu evra.

Međutim, jasno je i da se njenim igračima cene pumpaju činjenicom da igraju u Premijer ligi, na najjačem tržištu i u najboljem prvenstvu na planeti.

Zato ni sudijama nije baš lako kad krene da im se žali i unosi u lice Hari Kejn, a znaju da taj čovek već pet, šest godina vredi preko 100 miliona evra. Šta god da urade na njegovu štetu, neće se svideti desetinama miliona ljudi.

Ili spomenuti Belingem koji sada navodno vredi 180 miliona evra, Deklan Rajs 120 miliona... Ipak, njima cena ne bi značila ništa kad bi se sudilo "ni po babu ni po stričevima".

A u polufinalu ispade da se sudilo malo drugačije. Feliks Cvajer se našao na udaru javnosti zbog kontroverzne odluke da dosudi penal na Hariju Kejnu posle 14 minuta igre.

Denzel Damfriz je nespretno startovao, zakačio je kopačkom Kejna u nogu i penal ne deluje toliko sporno kao činjenica da ga je "izdejstvovala" VAR soba, koja nije obratila pažnju na ono što se desilo bukvalno samo sekund, dva ranije kada je Bukajo Saka igrao rukom.

Da je suđeno po pravu, Engleska taj penal ne bi dobila. To se desilo u momentu dok se deo slovačke javnosti i dalje pita zbog čega je arbitar Halil Umut Meler iz Turske tada pokazao šest minuta nadoknade ako je do isteka 90. minuta bilo šest izmena.

Tek u nadoknadi su bile još dve, a tokom meča je viđen jedan gol. Pritom, i prvo poluvreme je produženo za tri minuta u tom meču.

Dakle, Englezima je tada dato ukupno osam, devet minuta dok Džud Belingem nije na kraju u petom minutu nadoknade drugog poluvremena izveo magiju i makazicama pogodio mrežu za 1:1.

A onda je tek kvalitet upalio "na kurblu" i u produžetku je Engleska preokrenula. Holanđani su u polufinalu poveli maestralnim golom Ćavija Simonsa i odmah jhe sve ispeglano kontroverznim penalom, posle kog je tim Gereta Sautgejta zapravo i zaigrao u skladu sa pojedinačnim kvalitetom koji poseduje.

Na to jedno poluvreme. Valjda je jedno poluvreme zaista dobrog fudbala ponekad dovoljno za finale Evra, a ljudi koji pamte kako su Englezi prošli do finala na prethodnom Evropskom, sećaju se utakmice sa Danskom.

Ima onih koji će i danas reći da su Danci tada bili bolji, ali nisu prošli u borbu za titulu s Italijom. Statistika to neće potvrditi jer je Engleska imala više šuteva i lopte u nogama, ali je sve to bilo nebitno dok se nije desio - penal.

Priča Danaca na tom prvenstvu bila bi slična onoj iz 1992. jer su igrali za svog saigrača Kristijana Eriksena od trenutka kada je kolabirao na terenu i zaplašio celu Evropu.

Umesto toga, filmska priča im je prekinuta kontroverznim penalom sviranim zbog pada Rahima Sterlina u produžetku kada je Hari Kejn opet bio egzekutor. Promašio je penal i onda uhvatio odbitak. Neke teorije zavere su postojale da je to zahvalnost Borisu Džonsonu što je bio protiv Superlige Evrope, ali to je sve rekla-kazala. U svetu fudbala međutim, dobro znamo za kompenzacije i izgleda da su one sada nauštrb ostalih i u korist Engleza.

Ronald Kuman tri godine kasnije priča kako je VAR uništio fudbal, a njegovi igrači kako Feliks Cvajer nije smeo ni da se pozdravi sa fudbalerima Holandije već je odmah otišao s terena.

Pa stvarno, ako svi moramo da plaćamo neku cenu da bi Englezi osvojili neki veliki trofej posle toliko decenija, što im se lepo ne preda u ruke odmah na početku?

Pritom mi kao Srbija nemamo šta tu da se žalimo, jer su nas pobedili uredno sa 1:0, ali situacija sa Belingemom koji pravi neke prostačke poteze i pokazuje na meču protiv Slovačke ka međunožju, pa posle dobija minorne kazne, situacija sa penalom sada, pa ona pre tri godine...

Pitanje je da li bi bilo koja druga reprezentacija dobila taj kazneni udarac u spomenute dve situacije i tako važnim momentima. Možda bi, ove koje slove za jače, poput Francuske, Španije ili neke treće.

Videli smo na ovom prvenstvu da one za koje ne postoji to neko poštovanje mnogo lakše ispaštaju. Videli smo to i kada su sudije previdele faul nad Mitrovićem protiv Danske i kad su to uradile protiv Švajcarske.

Englezi su svojevremeno oštećeni na Mundijalu 2010. godine u Južnoj Africi kada im protiv Nemačke nije priznat čist gol.

Frenk Lampard je ispalio loptu kao iz topa sa dvadesetak metara u momentu kad je bilo 2:1 za Nemce.

Igrao se 38. minut utakmice i svi su tu loptu videli u golu osim pomoćnika Horhea Larionde i njega samog.

Nije bilo gol tehnologije, VAR nije bio ni u mislima, pa je Engleska ostala oštećena i to je bilo između ostalog okidač za promene u fudbalu.

A šta bude kada nešto slično zadesi neku "manju" fudbalsku naciju kad bude oštećena? Nikom ništa.

Zato se sada nekako kao zrno gorčine pomalja ta činjenica da Engleska igra finale Evropskog prvenstva, a mogla je da ispadne u više navrata tokom ovog Evra.

I utisak je da nije baš potpuno zaslužila da bude tamo, jer su bile bar dve, tri ekipe koje su na terenu delovale bolje.

www.winnerbet.rs – registruj se i oseti pobedu!

BONUS VIDEO: Potukli se navijači Holandije i Engleske, pun Dortmund policije