Krunić mora da se osvesti u Zvezdi i pokaže da je za Ligu šampiona

Da je Inter imao nešto više sreće, naneo bi srpskom prvaku pravu katastrofu. I da crveno-beli na golu nisu imali dobrog Omrija Glazera.

Dobrog, jer je on napravio grešku kod prvog gola, pa je onda skinuo nekoliko zicera.

Kad se gleda sa strane, Zvezda je još jednom, poput lošeg đaka, ponavljača, dobila podsetnik i lekciju da se u Ligi šampiona svaka greška plaća. Te lekcije bi mogao da se podseti i njen vezista Rade Krunić.

Ako nije svaka greška automatski gol, onda za svaku u Ligi šampiona postoji veća šansa da se skupo plati. Videlo se to i protiv Benfike i protiv Intera, naročito protiv ovih drugih.

Dve utakmice, šest primljenih golova i kod svakog je bilo jeftinih propusta igrača Zvezde. Sećamo se da je Benfika povela 1:0 kada je Krunić veoma loše ispratio Kerema Akturkoglua koji mu se prikrao na drugoj stativi i pogodio.

Drugi gol, greška Pitera Olanjinke, faul na opasnom mestu, bum, polete projektil iz slobodnjaka.

Kad smo kod toga, kad vas pita neko na prvu, za koga biste u Zvezdi mogli da uprete prstom iz prve i kažete da pogađa slobodnjak?

Orkun Kokču je dao golčinu za Benfiku, Hakan Čalhanoglu za Inter. To rade ozbiljne ekipe. Ako procenti kažu da će na svakoj utakmici odokativno da će ekipa imati jednu, dve šanse za direktan slobodan udarac, logično je da će ekipa hteti to da iskoristi.

S te strane treba odati priznanje i majstorijama Turaka iz Benfike i Intera, ali više Zvezdi ne prijaju kiksevi sopstvenih igrača, nego te bravure rivala. Tako je Inter koristio greške i u utorak uveče.

Već sam spomenuo da je Glazer na neki način bio kriv za gol koji je Zvezda primila od Intera jer je Čalhanoglu gađao njegov ugao. Ali tome je prethodila i greška Timija Elšnika koji je napravio faul pošto se nije snašao sa loptom.

U istu stranu je gađao i Kokču pre nekoliko nedelja. A ako se uračuna i Omrijev kiks prošle godine protiv Mančester sitija, delovalo bi više nego jasno da takve stvari ne smeju da se dešavaju.

Pa ipak, dešavaju se. Razlika je što se Glazer posle toga podigne i onda dovoljno omete Mhitarijana da ovaj promaši zicer, a onda skine još dva u razmaku od dva, tri minuta.

Krunić kao da nema tu stabilnost. Čini se kao da ga izjedaju unutrašnji demoni neke krivice ili nesigurnosti, možda i dugog pamćenja grešaka.

Možda i želje da se pokaže što bolje u dresu koji voli. Pa opet, neverovatno je koliko u nekim trenucima na terenu deluje ležerno, kao da sebi u bradu priča "lako ćemo".

A u Ligi šampiona ništa nije lako. Pa i pre šest godina kad je Zvezda pobedila Liverpul uradila je delom baš zato što je delovalo da su igrači "redsa" pristupili utakmici sa mišlju "lako ćemo".

Malo sreće za Zvezdu i eto senzacije. Inter je od starta pokazao da se neće tako ponašati. Zvezda je, kako je utakmica sa Benfikom odmicala, počinjala da napada, okuražila se i krenula napred.

Isto je radila i prošle godine protiv Lajpciga na primer. Inter to nije dozvolio. Ili jeste, onoliko koliko ga nije ugrožavalo.

Danas svi pričaju o Andriji Maksimoviću zbog nekolicine njegovih šuteva, jer prosto nije bilo nečeg previše konkretnog od ostalih igrača u navali da bi se o tome pričalo.

Šerif Endiaje je imao nekih svojih dobrih momenata, Silas tanko osim one šanse s kraja prvog poluvremena... Nije tu bilo "mesa". Pa ipak, Zvezda se korektno držala ako se zna da je ipak igrala protiv prošlogodišnjeg finalistu Lige šampiona koji je tad poražen od Mančester sitija, a onda mu sad uzeo bod na Etihadu.

Nije to slučajno. I u redu, ako je merilo da se Zvezda drži sat vremena sa jednom od najboljih ekipa u Evropi, onda 4:0 i ne deluje kao katastrofa.

Loše je što je to moglo da bude i ubedljivije. A biće ubedljivije kad dođe neka ekipa koja kao Bajern nema nameru da stane dok potpuno ne raznese protivnika.

Videlo se recimo da je Krunićeva greška gurnula Zvezdu u ambis pre drugog gola Intera u 59. minutu. Mehdi Taremi je pokazao kao osica da se upornost isplati i da ležernosti nema mesta u elitnom takmičenju.

Krunić je opet morao da uči na svojim greškama. On je prodao loptu pred svojim šesnaestercem kada povratka više nije bilo.

I nema sumnje da će ga to izjedati i da će mu ostati u podsvesti ako dopusti to sebi. A ne bi smeo. Mora da zaboravi, da se pripremi jače i da bude koncentrisaniji.

Taremi je i pre te oduzete lopte uradio nešto slično u prvom poluvremenu, samo tada Inter nije pogledala fortuna.

Bilo je pitanje trenutka kada će se stvari okrenuti. Upravo kiks Krunića je otvorio put ka dva zicera do 63, 64. minuta kada je kestenje iz vatre morao da vadi Glazer.

U redu, on je samo radio svoj posao, ali je ekipa bila klonula. Krunić koji je došao tu sa određenim iskustvom i kvalitetom, to ne sme sebi da dozvoljava jer utiče na celu ekipu.

A onda u ta tri, četiri minuta ona može da počne da izgleda kao da je potpuno zalutala u Ligu šampiona jer iz dve, tri šanse na brzaka primi još jeftinih golova.

Uroš Spajić je takođe poklonio loptu pre trećeg gola, Vanja Drkušić je nakon svega toga faulirao Lautara Martineza i poneo svoj deo krsta za "poker" na Meaci. Oči bode to što nijedan od dva protivnika nije nekim super atraktivnim akcijama razmontirao Zvezdu, bode to što nije ni morao.

Krunić i ostali su sami nudili golove na tacni zbog padova koncentracije koji su potom uticali na čitav tim. A tako se ne može opstati u Ligi šampiona, možda može da prođe u Ligi Evrope ili Ligi konferencija.

BONUS VIDEO: Gol Bonifejsa za pobedu 4:3