0
Petrić arhitekta Partizanovog povratka.
Još se ne smiruju strasti i utisci posle velike pobede Partizana nad nemačkim Kelnom u četvrtom kolu Lige konferencija rezultatom 2:0.
Jedna od najvećih u novijoj istoriji crno-belih uz igru kakvu su navijači dugo priželjkivali.
Odjednom se promenila percepcija svih igrača, trenera i kvaliteta ove ekipe, a ambicije značajno porasle.
PROČITAJTE JOŠ
Deluje gotovo neverovatno da je skoro preko noći tim Partizana postao opasan i nepredvidiv, a do pre samo dva meseca izgledao kao razularena banda bez glave i repa.
Bilo je i tada onih koji su upozoravali da to nije prava slika crno-belih i da ovaj tim može više, što je pokazao Aleksandar Stanojević, ali je situacija u klubu bila takva da u to niko nije verovao.
Ilija Stolica je započeo sezonu kao prvi trener koji je doveden koji dan pre početka priprema bezd dovoljno vremena da razradi strategiju.
Osim što je doveden za zakšnjenjem i kao iznuđeno rešenje, Stolica je bio problem i zbog filozofije koju forsira a koja je za ovako selektiran tim značila katastrofu.
I to se ubrzo videlo i na terenu. Nije ovaka ekipa koncipirana da igra kroz posed, domnaciju sa loptom, iznošenje iz zadnje linije i strpljivo građenje napada.
To je bio pakao za štopere navikle da čiste sve pred svojim golom i ne komplikuju previše, a ofanziva počela da trpi jer je navikla na mnogo direktniji Stanojevićev fudbal.
Zbog toga je usledila i hitna reakcija i dolazak Gordana Petrića, ali skepsa je postala još veća jer iza sebe nije imao nikakav pedigre.
Ali, shvatio je Petrić svu problematiku i bez previše komplikovanja napravio preokret.
Od kako je došao na klupu insistirao je na tome da igrače mora prvo da opusti, da im skine pritisak i da počnu da uživaju u igri.
Nije došao sa unapred definisanom fudbalskom filozofijom koju je po svaku cenu želeo da nametne već da svakog igrača stavi u pravi kontekst.
Shvatio je šta od koga može da dobije, ukazao im poverenje i na kraju dobio ekipu koja se smeje i uživa na terenu.
Pronašao je posle nekoliko utakmica i pokušaja dobitnu štopersku kombinaciju u vidu tandema Vujačić-Marković koji su iz meča u meč dizali nivo igre. Zadatak im je bio defanziva, nisu komplikovali sa loptom u kritičnim situacijama čak i po cenu ispucavanja u aut ili korner.
— Ricardo Kaka (@rikardons) October 13, 2022
Pronašao je žicu na početku sezone izgubljenom Aleksandu Filipoviću, a dobio i Matka Živkovića koji je u nekoliko mečeva pod Petrićem odigrao bolje nego usvim pre toga od dolaska u Partizan.
Od situacije da nema krštenog desnog beka, dobio jedve solidne opcije različitih progfila.
Sa druge strane, opterećen kapitenskom trakom, Slobodan Urošević je igrao prilično setgnuto i traljavo na početku sezone i njemu je pristup Gordana Petrića najviše legao. Odjednom je prodisao, opustio se i dodatno podigao nivo igre. Defanzivna predstava i asistencija za Rikarda bile su potvrda njegovog potpunog uskrsnuća, pa sada izgleda bolje nego pod Aleksandrom Stanojevićem.
Petrić je takođe demistifikovao priču o fizičkoj spremi Natha. Umesto čestih rotacija, seckanja, doziranja minutaže, on je Izraelcu dao maksimalnu slobodu i ključeve ekipe u ruke, a on mu vratio sjajnim igrama i maksimalnim požrtvovanjem.
Kada je u 91. minutu utakmice sa Kelnom istrčao sprint i uklizao iako je bio vidno umoran, a meč rešen, možda se i najbolje video Petrićev uticaj na ovu ekipu.
Primer poverenja i njegova vera u igrača je najbolje vidljiva na slučaju Kristijana Belića.
Iako je mladi vezista imao užasan start u dresu Partizaa i pravio gluposti, dobijao crvene kartone, branio ga je Petrić i verovao u njega.
Protiv Kelna mu je vratio na sjajan način. Svako novo gledanje te utakmice samo još više otkriva detalje sjajne defanzivne i trkačke predstave Belića i njegove krucijalne uloge u presingu.
Napad je maksimalno pojednostavio. Umesto insistiranja na posedu, Petrić je postavio sistem baziran na tranziciji protiv jačih rivala i brzim i direktnim akcijama na domaćoj sceni što pomalo podseća na rane radove Jirgena Klopa.
Partizan je druga najslabija ekipa Lige konferencija po posedu lopte, ali je zato na korak od plasmana u narednu rundu.
Petrić je namerno prepustio loptu rivalu, svestan da kvalitet njegove ekipe dolazi u drugim segmentima. Zato je Partizan počeo da posed rivala koristi kao oružje, pa je umesto da bude potčinjen u takvim trenucima zapravo u zoni komfora iz koje operiše i preti rivalu.
„Gordanbol“ kako su pojedini navijači nazvali njegovu fudbalsku filozofiju je tako preporodila Partizan i najavila mnogo bolju sezonu od onoga što je izgledalo pre dva meseca.
Ostaje da se vidi kako će sve izgledati na duže staze i dokle će to dovesti Partizan.
BONUS VIDEO Dimne bombe na stadionu Partizana
