Godina u kojoj ćemo dobiti odgovore na mnoga pitanja
Ulazak u 2024. godinu najavljuje i nova zanimljiva dešavanja u srpskom fudbalu, nakon veoma burne 2023.
Godina za nama donela je izbore za predsednika Fudbalskog saveza Srbije, (ne)uspehe reprezentacije i plasman na Evropsko prvenstvo, lošu evropsku sezonu svih srpskih klubova, ali i debi nekih novih imena u dresu „orlova“.
PROČITAJTE JOŠ:
Godina u koju smo ušli ne bi trebalo da bude ništa manje uzbudljiva, pre svega kada je reč o reprezentaciji, koja će od 14. juna do 14. jula igrati na Evropskom prvenstvu u Nemačkoj i to nakon 24 godine čekanja.
Kakvi ćemo biti na Evru?
Ono što se postavlja kao pitanje jeste u kakvom ćemo sastavu otići u Nemačku, a svi se nadamo najboljem. Poučeni iskustvom iz Katara sa Mundijala krajem 2022, kada su nam neki od nosećih igrača bili povređeni, sada treba biti još oprezniji. Možda je sada prednost što se ne igra usred sezone, već na leto, odmah po završetku klupskih obaveza i nacionalnih prvenstava, pa će mnogi igrači moći da doziraju formu i spremni dočekaju Evro, bez da ispadnu iz forme. Međutim, postoji i druga strana medalje – možda sada igrači budu umorniji.
Srbija je na žrebu u Nionu dobila grupu u kojoj su još Engleska, Danska i Slovenija. Najprostije rečeno, nimalo lako, ali i te kako moguće da se dođe do trećeg (verovatno vodi dalje), što ne i drugog mesta, dok bi prvo bilo ravno čudu, a četvrto još jednom neuspehu, nalik onome u Kataru.
Jasno je da „orlovi“ nisu ni blizu glavnim favoritima u Nemačkoj, bar po prognozama, ali nisu ni totalni autsajderi, pa je vreme da konačno vidimo koliko ova mešavina generacija može i da li smo maksimum već videlu (u Lisabonu) ili se sprema nešto bolje.
Još uvek je rano pričati o prognozama, praviti kalkulacije i govoriti o formama igrača, ali neki reprezentativci igraju zaista izvrsno ove sezone u dresu svojih klubova, pa se u Srbiji nadamo da će takve partije pružiti i na leto.
Da li Piksi ostaje selektor?
Dragan Stojković je i dalje zvanično selektor naše reprezentacije, iako mu je ugovor istekao po završetku kvalifikacija za Evro. Međutim, ugovor mu je automatski produžen zbog plasmana na veliko takmičenje, nakon kog će biti odlučeno da li Piksi dobija naslednika ili će nastaviti epohu sa reprezentacijom.
Od kada je seo na klupu Srbije, Piksi je napravio neke uspehe o kojima će se pričati i koji mu neće biti zaboravljeni, ali senku na to je bacilo bledo izdanje naše reprezentacije u Kataru, dok je i u kvalifikacijama za Evro bilo problema, pre svega protiv Bugarske i Mađarske.
Sada je Evropsko prvenstvo za Piksija pravi ispit, a bez pozitivne ocene verovatno će i on morati da potraži novi posao.
O tom potom.
Imena potencijalnih naslednika se i dalje ne pominju intenzivno, jasno je da Piksi i dalje ima podršku i u Savezu i u narodu, ali Katar ne bi trebalo da se ponovi njemu i njegovim izabranicima.
Naravno, još nekoliko meseci ćemo čekati da bismo videli koga će to Piksi povesti u Nemačku, a ono što takođe zanima fudbalsku javnost u Srbiji, jeste u kojoj formaciji ćemo igrati. Sistem sa trojicom pozadi do sada nije funkcionisao baš najbolje, nije se ni iskristalisalo ko bi trebalo da bude u sredini, odnosno da li se u napadu igra sa Mitrovićem i/ili Vlahovićem, a Piksi je najavio promene pred Evro.
PROČITAJTE JOŠ:
Šuška se da bi poziv mogao da dobije i mladi Kosta Nedeljković, desni bek i biser Crvene zvezde, a nema sumnje da bi on bio jedina prava opcija po desnoj strani u odbrani u slučaju da stvarno zaigra.
Taktičke zamisli ćemo ipak prepustiti Piksiju i njegovim saradnicima, a Srbija se sigurno nada bar prolasku grupe.
Šta će da se dešava u Savezu?
Dragan Džajić je gotovo jednoglasno izabran za predsednika FSS-a u martu 2023, a potpredsednik je Branislav Nedimović, koji je do sada više puta bio na udaru kritika zbog neformalnog stila oblačenja i (ne)stručnosti da bude na tako važnoj funkciji za srpski fudbal.
Mirko Poledica, predsednik Sindikata profesionalnih fudbalera „Nezavisnost“ i član Skupštine FSS, jedan je od retkih koji redovno kritikuje dešavanja u srpskom fudbalu, a nedavno je u tu priču nešto intenzivnije ušao i Nemanja Vidić, koji nije dobio podršku „s vrha“ da bude predsednik Saveza, iako bi narod većinski želeo baš njega da vidi na toj poziciji.
I dok se po Srbiji otvaraju novi, velelepni stadioni za niželigaše, što ne bi bilo sporno da nema hiljade i hiljade prečih problema i načina da se bolje utroši i uloži novac, malo ko je spreman da javno stane uz Vidića i digne glas protiv (lošeg) sistema.
Jasno je da ni Vidić nije bezgrešan i jasno je da će i on morati dobro da se pomuči ako želi da vodi Savez u budućnosti, ali je isto tako jasno da u njemu postoji više „struja“ i da se interesi prepliću, ali i razilaze oko nekih tema.
Da je veliki novac u priči, jeste. Da nam je Savez ikada bio spreman za sve izazove koji ga čekaju, nije baš. Ova godina ne bi trebalo da donese neke drastične promene, ali videćemo koliko su ljudi na funkcijama u Savezu spremni da se suoče sa problemima, kako će ih rešavati i koje odluke će donositi.
Ko će od (bivših) fudbalera da digne glas?
Uz Vidića je javno stao Nemanja Matić, njegov bivši saigrač iz reprezentacije. Srpski vezista ne samo da je podržao prijatelja, nego je nedavno oštro kritikovao i Zvezdu i Partizan, dok ni situacija u njegovom Jedinstvu iz Uba nije baš najsjajnija usled veoma čestih promena trenera i ne baš tako jasne slike za razvoj.
Milan Lane Jovanović i Danko Lazović su takođe stali na Vidićevu stranu, pa ne bi bilo čudno da još neko od (bivših) fudbalera digne glas i umeša se u borbu za vodeće pozicije u srpskom fudbalu.
Nedavno je i Luka Milivojević komentarisao dešavanja u Crvenoj zvezdi, ali on igra fudbal u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, pa ne treba očekivati da će on biti previše aktivan po ovim pitanjima u bliskoj budućnosti. Međutim, Milivojević je jedan od onih koji su takođe prerano prestali da igraju za reprezentaciju, pa deluje da bi i on imao svašta da kaže na temu šta se dešava iza zatvorenih vrata u Savezu.
U svakom slučaju „rat“ u srpskom fudbalu odavno traje, interesa i „struja“ je mnogo, a adekvatnih rešenja i predloga razvoja bi trebalo da bude više nego pitanja i problema. Sistem trenutno „škripi“, to je svima jasno, a promene se čine kao neophodne.
Koliko će klupski fudbal da napreduje/nazaduje posle neuspešne evropske sezone?
Partizan i Vojvodina svoje evropske epizode završili na leto.
Crvena zvezda bila statistički najgora u Ligi šampiona.
TSC bio četvrti u grupi u Ligi Evrope, Čukarički među najgorima u Ligi konferencija.
Kada znate sve ovo, valjda vam je jasno gde nam je trenutno klupski fudbal u odnosu na oozbiljan evropski nivo.
Sledeća sezona biće drugačija, evropska takmičenja će se igrati po potpuno novom sistemu, a Srbija neće imati direktno mesto u Ligi šampiona.
Ipak, hajde da budemo optimistični. Uzmimo da je ova sezona bila priprema i dobra lekcija za naše klubove u Evropi, pa neka u 2024. slika i po ovom pitanju bude bolja.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar