Kako mi je Saldanja lupio šamar i legenda o dva napadača - ljubav se za pare ne kupuje

Bilo je vrelo leto u Humskoj koje je mirisalo na novu katastrofu Partizana i u novoj sezoni.

Istorijki loše četvrto mesto prošle sezone je stavilo klub u neprijatnu situaciju. Umesto da koristi benefite igranja dva tima u Ligi šampiona kojima je u velikoj meri doprineo, Partizan se našao u situaciji da mora da prolazi komplikovane kvalifikacije za Ligu konferencija koje su mogle da mu donesu minu za koju nije bio spreman što se nažalost pokazalao kao istina u danima koji su sledili.

Tandem Milorad Vučelć - Miloš Vazura je klub vodio u propast i sve veću krizu jer je situacija bila sve gora, rezultati sve lošiji, a navijači odlučili da krenu u bojkot dok upravu ne isteraju napolje.

U tom sveopštem haosu je započeta i rekontrukcija ekipe, a potezi koje je uprava vukla nisu nagoveštavali da će išta da se promeni na bolje. Pojačanja su kasnila, a pripreme uveliko prošle. Problem je delovao još veći zbog činjenice da je menjan skoro kompletan roster, a neki dokazani igrači prodavani dok su njihove zamene bile potpuni anonimusi.

Jedan od takvih primera je bila promena u špicu. Jedan od najboljih strelaca Partizana u prethodnih desetak godina Rikardo Gomeš koji je u dva navrata u dresu crno-belih donosio 30 plus golova po sezoni prodat je za prilično skromno obeštećenje uzevši u obzir šta donosi ekipi, a na njegovo mesto doveden igrač skromnog golgeterskog učinka.

U kontekstu čitave priče i aktuelnog trenutka, kritika takvog poteza činila se potpuno logičnim.

Zato sam tog 27. jula napisao tekst sa ciljem da ukažem na još jednu katastrofalnu odluku Partizana pod naslovom "Partizan pukao 1,3 miliona za napadača koji je postigao manje golova od štopera".

Logika je bila jednostavna. Partizan je prodao Rikarda Gomeša koji je u dva boravka u crno-belom dresu odigrao tri sezone i u proseku u svim takmičenjima postizao 30 golova po sezoni. Crno-beli su za iskusnog špica koji je napunio 31 godinu zaradili 1,5 miliona evra, što utisak je malo u odnosu na njegov doprinos ekipi.

Sa druge strane, stigao je napadač na kojeg je potrošeno 1,3 miliona evra i samim tim skoro kompletna zarada od Gomeša što znači da finansijski razlog nije bio motiv. On je ujedno bio i treće najskuplje plaćeno pojačanje crno-belih u istoriji nakon Umara Sadika i Sejdube Sume.

U trenutku dolaska u Partizan, Saldanja je u čitavoj karijeri imao postignutih 16 golova, 12 manje nego Gomeš u poslednjoj sezoni u kojoj je boravio u crno-belom dresu.
Uz sve to, pregled njegove dotašnje karijere i kvalitet takmičenja koje je igrao nije davao nijedan argument koji bi to opravdao.

Iako sam ostavio mogućnost da u karijeri nije igrao u pravom kontekstu, nisam video logiku u ovom transferu.

"Da se razumemo, svako treba da dobije priliku da pokaže šta zna i možda je baš Partizan odskočna daska za razvoj njegove karijere, ali sve što je do sada pokazao ne daje ni jednu trunku dokaza da se radi o ozbiljnom napadaču, a postao je treći najskuplji u istoriji kluba", napisao sam tog julskog dana.

Ali, fudbal i život su zbog toga i fascinantni jer mogu da te na neverovatan način demantuju i pokažu koliko stvari nisu uvek onakve kakve ih doživljamo na prvu loptu.

Mateuš Saldanja je ne samo opravdao dolazak u redove crno-belih, nego postao ključ u osvajanju jesenj titule. Iako je prekasno došao da se u Evropi uradi nešto više, razlog za to više leži u kašnjenju nekih drugih pojačanja, neuigranosti ekipe nego što je u pitanju njegov kvalitet koji je demonstrirao od starta sezone.

Brojke kojie su bile dokaz da je njego dolazak bio pogrešan, sada na isti način pokazuju koliko je to bio pun pogodak.

Iako je postigao 16 golova u čitavoj karijeri pre dolaska u redove crno-belih, ove sezone je na ukupno 24 utakmiceu svim takmičenjima postigao ukupno 15, skoro kao za sve sezone pre dolaska u Partizan.

Uz to je uspeo da golom praktično reši večiti derbi i Partizan na zimskoj pauzi doveo na prvo mesto. Postao je i miljenik navijača, nezamenljiv u igri crno-belih što se možda i najbolje videlo u utakmici protiv TSC-a koju nije igrao i u kojoj Partizan skoro nije ušao ni u jednu šansu.

Saldanja je tako uspeo da nastavi tradiciju sjajnih pojačanja crno-belih iz Brazila i da promeni krvnu sliku Partizana zajedno sa jop nekolicinom igrača i učini ga legitimnim kandidatom za titulu.

Sa druge strane, imali smo još jedan primer da stvari ne moraju da izgledaju onako kako nam se učini na prvu loptu.

Za razliku od Partizana, Crvena zvezda je tokom leta imala pompezne najave oko nove sezone, a sve je upotpunila burnim prelaznim rokom i velikom količinom potrošenog novca.

Sjajne igre na startu sezone, žreb koji je smestio u žestoku grupu i velike ambicije su naterale upravu da prilično odreši kesu. Posebno se to ogledalo u poslednjim pojačanjima kada je za dovođenje Korejca Hvanga i napadača Šerifa Ndiajea potrošeno oko 10 miliona evra.

Ndiaje je bio velika Želja Baraka Bahara koji je prema rečima direktora kluba Zvezdana Terzića istog okarakterisao kao čudovište, pa je i cifra od 4,5 milioan evra smatrana opravdanom.

Ndiaje je na svom debiju protiv Čukaričkog na Banovom brdu promašio prazan gol u utakmici u kojoj je Zvezda neočekivano poražena. Iako je tada opravdanje moglo da se pronađe u činjenici da je teren bio u katastrofalnom stanju i da je lopta odskočila o busen pre udarca Ndiajea, ono što je usledilo niko nije mogao da predvidi.

Ndiaje jednostavno nije uspevao da pronađe način da pogodi mrežu čak ni na nivou Superlige, ali je uspevao da pronađe način da promašuje neverovatne šanse i da dovodi do očaja sve u klubu i oko njega.

Prvi gol je postigao tek 4. oktobra u meču Lige šampiona protiv Jang Bojsa kada ga je lopta pogodila i promenila pravac, a kada je 18. oktobra konačno zatresao mrežu u Kupu protiv Trajala onako kako to napadač treba da uradi, delovalo je da je konačno probio barijeru. Ishod svega je da je do kraja sezone uspeo da postigne još jedan gol u Kupu i tek u poslednjem meču jesenjeg dela u večitom derbiju zatrese mrežu i u Supeligi Srbije.

Sve to je bilo pretanko za napadača koji je došao sa tolikom reputacijom i za toliki novac, a njegovi promašaji na gostovanju Jang Bojsu u utakmici u kojoj je Zvezda tražila evropsko proleće dugo će se prepričavati.

Jednostavno, Ndiaje nije opravdao ni delić onoga što se od njega očekivalo, a postao je neka vrsta sinonima za sve što u Zvezdi nije bilo dobro ove jeseni.

Bahar koji je insistirao na njegovom dovođenju sada više nije u klubu, a Ndiaje će ponovo na proleće dobiti priliku da pokaže da nije totalni promašaj i da opravda uloženi novac.

Ali, ono što već sada na njegovom primeru i primeru Saldanje možemo da vidimo je da se ljubav za novac ne kupuje.

Jedan je došao bez velikih očekivanja i postao miljenik navijača, drugi za ogroman novac postao najomraženiji igračs vog tima.

A meni je ostalo za primer da nežurim sa zaključcima. Saldanja mi je tako "lupio šamar" i naučio važnu lekciju.

BONUS VIDEO TOP 10 kontri Bundeslige