Problemi ne prestaju.
Kada je sezona 2021/2022 okončana, a Partizan na kraju imao dva boda manje od Crvene zvezde, iz Humske su stigle najave da narednu takmičarsku godinu dočekuju sa ciljem da „večitog rivala“, posle pet vezanih titula, skinu sa trona i zaigraju u Ligi šampiona.
Te najave nije poremetio ni odlazak Aleksandra Stanojevića sa mestra šefa stručnog štaba, a nakon prvih 90 minuta nove sezone izgledalo je da te najave nisu samo prazna priča.
PROČITAJTE JOŠ...
Partizan je u Ivanjici Javoru „spakovao“ četiri gola, mogli su bar još toliko, pa je optimizam dostigao vrhunac.
A onda je usledio period koji bi gotovo svaki navijač tima iz Humske opisao rečju „horor“.
Prvo je u Nišu protiv Radničkog ekipa Ilije Stolice tri puta stizala prednost rivala, a do boda stigla nakon što su Nišlijama dosuđena dva penala, od čega drugi u sedmom minutu sudijske nadoknade utakmice koji je Rikardo pretvorio u 3:3.
Potom je protiv TSC-a u Humskoj viđena uspavanka koju je pokušao da „razbije“ Slobodan Urošević, ali je ostalo 0:0, te su crveno-beli nakon samo tri utakmice imali čak četiri boda viška.
No, uprkos svemu, teško da je iko očekivao da će u Novom Pazaru uslediti pravi debakl. Siniša Saničanin je skrivio penal, Pazarci prednost u broju igrača iskoristili da sačuvaju vođstvo do kraja utakmice i zabeleže prvi trijumf u sezoni, a Stolica je polako počeo da gubi kredit.
Fokus je prebačen bio na Evropu, gde je odigrano 18 savršenih minuta protiv AEK-a u Larnaki, dok je u narednih 70 minuta igre postalo kristalno jasno da je crno-belima neophodna neka ozbiljna promena kako bi ne samo ostvarili kakav-takav rezultat u Evropi (s obzirom na partiju iz prvog meča protiv AEK-a, čini se da bi i grupna faza Lige konferencija zadovoljila pristalice crno-belih), već i kako bi u domaćim okvirima uspeli da se koliko-toliko izdignu pre nego što i šanse za drugo mesto budu dovedene u pitanje. A da situacija nije naivna pokazuje i pogled na tabelu – iako ima utakmicu manje zbog odloženog susreta protiv Napretka usled obaveza u Evropi, Partizan je na, za renome crno-belih, očajnoj devetoj poziciji, uz još jedan zabrinjavajuć podatak – izuzev Crvene zvezde, van bodovnog domašaja su još i Vojvodina (+5, četiri utakmice), Čukarički (+4, četiri utakmice), dok Spartak i TSC imaju bolju gol razliku. Jedino koga bi trijumfom nad Napretkom sigurno preskočili jeste Voždovac.
To u suštini znači da je crno-belima neophodno da počnu da pobeđuju što pre, i to u seriji, kako bi nadoknadili minus pre nego što postane prekasno, čega je svestan i sam Stolica, pa je nakon izgubljene utakmice u Larnaki i velikog znaka pitanja nad evropskom jeseni poručio – neophodna su pojačanja.
Jedino pitanje je – gde, i umesto koga?
Partizan je protiv AEK-a na teren izveo najjaču ofanzivnu postavu koju u ovom momentu ima, i na momente je izgledalo dobro. No, ubrzo je postalo jasno da je potrebno da prođe još neko vreme kako bi Patrik Andrade i Fuseni Dijabate zaista počeli da igraju na potrebnom nivou jer je evidentno da još uvek ne postoji dovoljan nivo razumevanja sa saigračima, a vreme je nešto što Partizan u ovom momentu nema. Stigao je i Andrija Pavlović, koji bi trebalo da predstavlja dostojnu zamenu Rikardu Gomešu, kad najbolji igrač crno-belih pauzira, ali bi mogao i da bude druga opcija i igra u paru sa momkom sa Zelenortskih Ostrva.
Dakle, u ofanzivnom delu je, čini se, sve popunjeno – pored njih tu je i Kvinsi Menig, a ne bi trebalo zaboraviti ni mlade Mihajla Petkovića, Nemanju Jovića, Aleksu Terzića…
Čini se da je ovaj deo tima iz Humske najviše popunjen, i da u njemu ne bi trebalo očekivati bilo kakve promene, jer teško je poverovati da će Partizan Kvinsija Meniga, Dijabatea ili Gomeša preseliti na klupu.
Stvar je nešto drugačija u veznom redu. Andrade je tu takođe „zakucan“, dok Bibras Natho odnedavno ima srpski pasoš, pa ne zauzima mesto stranca, te će i on biti deo najjače postave tima Ilije Stolice i trebalo bi da se dogodi pravo malo čudo da Izraelac, koji je krajem prošle sezone produžio ugovor, ne bude na terenu, ali poziciju zadnjeg veznog „dele“ Ljubomir Fejsa i Kristijan Belić, doskorašnji fudbaler Čukaričkog. Prvi se tek vratio u „pogon“, drugi ima status bonusa, te su sve glasnije priče da bi mogao da dođe još jedan igrač – spominjano je ime Nemanje Radoje, ali od toga zasad nema ništa.
Najslabiji deo tima je, bar gledajući početak sezone, defanziva. Saničanin je protiv Novog Pazara skrivio penal, Markovića gotovo da nema (duele sa TSC-om i Novim Pazarom gledao sa klupe), Igor Vujačić je najkonstantniji od štopera, dok na bekovskim pozicijama sa leve strane primat drži kapiten Slobodan Urošević, koji igra od sjaja do očaja, a desno se menjaju Aleksandar Lutovac, Marko Živković i jedan od tragičara poraza protiv AEK-a, Aleksandar Filipović, kog je Nenad Tomović nadskočio za izjednačujući gol.
Dakle, Partizan je napad gotovo u potpunosti renovirao pred početak sezone i petorka Andrade – Natho – Dijabate – Menig – Rikardo je gotovo „zakucana“, dok bi šansu trebalo da dobija i Pavlović, pa je teško očekivati da će u Humsku doći neko zvučnije ime koje pokriva neku od ovih pozicija, jer teško da bi bilo koji od ovih igrača prihvatio da se nakon samo mesec dana preseli na klupu.
Takođe, čini se da su mesta levog beka i štopera popunjena, a na desnom boku Stolica ima tri opcije, što nas dovodi do krajnje čudne i po Partizan ni najmanje dobre situacije – da bi ekipa zaista bila unapređena, neophodno je da dođe zadnji vezni koji ima osećaja i za doprinos u napadu, ili da se neko od igrača koji su projektovani za nosioca, poput Meniga, Dijabatea ili Andradea, preseli na klupu.
Ilija Stolica jeste posle AEK-a zavapio da su mu neophodna pojačanja, ali se čini da za njih prostora – nema. Jer, crno-beli najviše problema imaju tamo gde su se najviše i pojačali, u kreativnom delu i organizaciji igre. Sa druge strane, fudbaler na poziciji zadnjeg veznog, koji bi doneo dodatnu sigurnost u defanzivi i stabilnost na lopti, bi svakako pomogao u oba pravca, ali je tu glavni problem stvar državljanstva. Naime, kako je kvota za strance ispunjena (prema pravilima Superlige, na terenu se mogu naći četiri fudbalera iz inostranstva), u Humskoj su ograničeni na igrače sa srpskim pasošem, a ako izuzmemo Nemanju Radoju, koji je slobodan igrač, ali takođe na ceni u Španiji, utisak je da ne postoji dovoljno kvalitetna, a dostupna opcija, koja bi istog momenta donela ono što je neophodno.
Naravno, opcija je i da Stolica počne da ozbiljno rotira, pa da na svakoj utakmici neko od igrača iz inostranstva krene sa klupe, ali to teško da će iko prihvatiti… Pogotovo što su sva četvorica stranaca u najboljim igračkim godinama (Andrade 29, Menig 26, Rikardo 30, Dijabate 26).
Treća je da sa postojećim snagama bude odigran prvi deo sezone, a potom na zimu rupe budu popunjene, ali se čini da crno-beli nemaju toliko vremena pri ruci, ta da je potrebna što hitnija reakcija, jer je veliko pitanje da li je ova postava tima iz Humske dovoljno kvalitetna da počne da pobeđuje u kontinuitetu.
Konfuzna, komplikovana i ni najmanje naivna situacija za crno-bele kojima su ruke, u dobroj meri, vezane. Navijačima ostaje da se nadaju da je pitanje trenutka kada će se ekipa uklopiti i početi da igra kako od nje to očekuju. U suprotnom, pret crno-belima je duga jesen…
BONUS VIDEO Erling Holan se obrukao, promašaj karijere Norvežanina
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar