"Arkanovac mi pretio i odveo me u Beograd, razmišljao sam o samoubistvu": Bivši reprezentativac otkrio šokantne detalje iz karijere

Nakon što je karijeru započeo u dresu Radniga iz Bijeljine, potom igrao za Podrinje iz Janja, da bi početkom rata u bivšoj Jugoslaviji usledio odlazak u Srbiju, a pre Beograda jedno vreme je proveo u dresu nekadašnjeg AIK-a iz Bačke Topole, sadašnjeg TSC-a:

”Počinje rat, april… Krvavi Bajram u Bijeljini. Malo posle toga je po mene kući došao jedan arkanovac, koji mi je rekao da sednem u njegov auto. Isprva sam se odupirao, ali mi je zapretio da sednem u auto. Prebacio me je preko Rače u Srbiju, u Bačku Topolu. Tu sam proveo neko vreme u AIK-u. Ne mogu govoriti o tome ko je on, ali je bio vrlo korektan prema meni. Pomogao je mojoj porodici u Bijeljini. Na kraju me je odveo u OFK Beograd. Moja porodica je prebačena iz Bijeljine u Tuzlu na slobodnu teritoriju.”

Usledilo je jedno krajnje provokativno pitanje, gde je upitan da prokomentariše odnos ljudi u Srbiji prema njemu kao Bošnjaku u trenutku kada je, navodno, Srbija bila ta koja je vršila agresiju na njegovu zemlju:

”Ne mogu se požaliti ni na šta. U tih skoro dve godine mi je bilo prelepo u Beogradu. Ništa mi nije nedostajalo. Imao sam sjajnu ekipu, odlično društvo Zvezdana Terzića, Simu Krunića, Podunavca, Nikolu Damjanca… Odlični prijatelji i ljudi. Igrao sam dobro, cenili su me i poštovali. Ostao sam do 1994. godine u Beogradu, nakon čega sam odlučio da napustim Srbiju i krenem u Evropu.”

Usledio je odlazak u Sloveniju:

”Ušao sam ”na crno” u Sloveniju. Nekako sam se prebacio i došao u Celje. Postao sam igrač Publikuma. Bilo mi je jako teško u Sloveniji. Koliko god mi je bilo lepo u Srbiji, u Sloveniji sam patio. Ljudi su bili nekorektni prema meni. Bio sam potcenjen i kao čovek i kao igrač. Kad bih se pobunio, samo bi mi rekli ”ako ti se ne sviđa, idi u Bosnu na ratište”. Jednostavno nisam imao izbora. Morao sam da ćutim i trpim."

Velikog udela na njegovu karijeru imao je Ivica Osim, kog je upoznao po odlasku iz Slovenije u Austriju.

”To je čovek koga jako poštujem. Za mene je najbolji čovek na svetu. Počeo sam igrati, a on je tada vodio Šturm iz Graca, koji je imao strašnu ekipu, igrali su Ligu prvaka. Svaki put bih mu dao gol i bio najbolji na terenu. Poslije utakmica bi ostajali da pričamo. Uživao sam u druženju s njim, a video sam da je i njemu bilo lepo."

Nakon jednog osvojenog Kupa Austrije i karijere u Nemačkoj, gde je između ostalih igrao za Enerdži Kotbus i Karl Cajs Jenu, karijeru je završio sa 37 godina:

"Radio sam, igrao, imao sam neku krizu psihičku. Prolazio sam kroz neka teška životna iskušenja, bio sam depresivan. Bio sam šef u jednoj firmi, nisam se mogao nositi s problemima i počeo je mobing. Skupljao sam sve u sebe, u jednom sam trenutku razmišljao da dignem ruku na sebe, da se zaletim autom i da sebi oduzmem život. Ali, spasio me je pas. Da, kćerka mi je kupila psa s kojim sam puno vremena provodio i to me je vratilo u neku normalu", otkrio je on.

Hujdurović je za tri godine u reprezentaciji Bosne i Hercegovine odigrao 11 mečeva.

BONUS VIDEO