Džejmi Vardi i jedna sasvim luda priča - pijan dolazio na treninge, plesao pred trenerovim vratima i ušao u legendu Premijer lige

No, nije Vardi samo heroj ulice Filbert Vej u kojoj se nalazi King Pauer stadion. Naprotiv, Vardi je postao svojevrsni "work class hero", što bi rekao Džon Lenon. Čovek čija životna priča bi mogla da inspiriše bukvalno čitav svet.

Dobro, ne baš čitav svet. Ako pripadate onima koji se "lože" na šminku, generičke i plastične šampione nastale nakon milijardi ulaganja (poput Mančester sitija, Pari Sen Žermena...) i preskupe karte, te na utakmice idete kako biste to podelili na Instagramu, onda ova priča nije za vas.

Ako, pak, pripadate gore spomenutoj radničkoj klasi - prljavim ljudima koji se ne plaše da gurnu ruku u ulje, koji vole prljavu muziku, koji ne beže od malih, sitnih životnih greha koji ga čine tako slatkim - drugim rečima, ako volite fudbal u onoj samoj srži i onome što bi trebalo da predstavlja... E, u tom slučaju bi priča o Džejmiju Vardiju mogla da bude štivo za vas.

Vardi je, inače, pre početka iole ozbiljnije fudbalske karijere, noseći uniformu radnika fabrike karbonskih vlakana bio tek jedan od onih ljudi koji ujutru ustanu, odu na posao, potom se vrate kući i veče provedu u pijančenju. Tako je i 2004. godine osuđen na kućni pritvor zbog tuče ispred jednog lokalnog paba.

Srećom, uporedo sa haosom koji je pravio i proživljavao, Vardi je igrao fudbal - doduše rekreativno, pa je nastupao za mlade kategorije Šefild Venzdeja, Stokbridž Park Stilse gde je zarađivao 30 funti nedeljno, zatim je godinu dana proveo u Halifeks Taunu, da bi 2011. usledio sudbonosni trenutak - kao napadač je na 36 utakmica postigao 31 gol za Flitvud Taun i postao moderna ikona gradića iz Lankašira.

Dovoljno da privuče pažnju Lestera - 2012. godine je stigao među "lisice", tada člana Čempionšipa, za rekordnih milion funti, u tom trenutku rekord za transfere igrača koji ne pripadaju vrhunskim ligama engleskog fudbala.

Tog 17. maja 2012. godine započela je nova era, a fudbal dobio jednog od najneverovatnijih i najneobičnijih heroja u istoriji "najvažnije sporedne stvari na svetu".

Verovatno najvažnija stvar u njegovo usponu jeste to što je sve što se dešava Vardi doživljavao na apsolutno isti način. Od osmog ranga sa Stokbridž Parkom 2006. godine, preko pete lige Halifaksom i Flitvudom, pa do Lestera i Čempionšipa, Premijer lige, Lige šampiona, Vardiju je bilo bitno samo da - igra fudbal.

Čvrstina koju je stekao radom u fabrici od Vardija je stvorila igrača koji nije posustajao pred izazovima već je u svaki duel ulazio sa razmišljanjem da je jači od rivala, ali i da, čak i ako ne bi uradi ono što je želeo, mora da ustane, jer se u fudbalu zapravo računa samo - ono što sledi. Izgubljen duel je prošlost sekund pošto se dogodio. Postignut gol je prošlost sekund pošto se dogodio - uvek postoji borba za novi.

A te nove Vardi je "ganjao" maestralno, pa je tako momak iz Šefilda za Lester postigao 143 gola, po čemu je 15. na večnoj listi najboljih strelaca Premijer lige.

Pomislio bi čovek da je u pitanju neko ko ne izlazi iz teretane, ko se razbija od treninga - kad ono, što bi narod rekao, međutim...

"Kad je utakmica u 15.00 u subotu, ujutru čim ustanem popiću limenku energetskog prića za 30 sekundi. Doručkujem u 11.30, popijem još jednu limenku, a dok čekam utakmicu popijem dupli espreso. Onda, pred početak utakmice u svlačionici ću otvoriti još jednu limenku i piti je polako, tako da mi ostane i za poluvreme", naveo je on u svojoj knjizi "From Nowhere: My Story".

Nije to jedino neuobičajeno za ovog fudbalera. U vreme kada je počinjao karijeru u Lesteru, neretko je dolazio pripit na treninge, a i Klaudio Ranijeri, trener te šampionske ekipe "lisica" iz sezone 2015/2016, je otkrio jednu za druge klubove krajnje neobičnu, ali za Lester nekako prirodnu anegdotu naklon što su igrači Totenhema u 35. kolu Premijer lige remijem 1:1 protiv Vest Bromič Albiona praktično Lester gurnuli ka tituli:

"Šta sam uradio posle utakmice Totenhema? Ništa, relaksirao se kod kuće sa ženom. Potrebno mi je to, pogotovo posle devedeset minuta pakla na 'King Paueru'. Međutim, ne mogu da kažem isto i za moje igrače. Iste te večeri, neko mi je oko ponoći pozvonio na vrata. Samo sam čuo – 'dili-ding-dili-dong”, a tek što me je hvatao san. Otvorio sam vrata i nasmejao se – bili su to Rijad Marez i Džejmi Vardi, igrali su neki čudan ples. Verovatno su popili koje pivo više u nekom od lokalnih pabova. Pohvalio sam ih za koreografiju, ali sam im onda rekao da idu kući, pošto smo ujutru imali trening. Ne mogu da budem strog prema njima jer oni meni poklanjaju san... Žive svoj san. S druge strane, nisu baš ni normalni", otkrio je Ranijeri 2016. godine.

Vardi je, pored toga, bio "uhvaćen" više puta kako konzumira duvan - kao mlađi je pušio, potom je nosio nikotinske flastere, kao član reprezentacije Engleske je žvakao duvan...

U međuvremenu, i to je ostavio.

Vardi će naredne sezone igrati za neki drugi klub. Neće biti tu da pomogne Lesteru da se vrati u Premijer ligu - da li će ga put odvesti ka Bliskom istoku i Saudijskoj Arabiji, MLS ligi ili 130 kilometara udaljenom Vreksamu, biće poznato narednih nedelja.

Jedno je sigurno, gde god ode Vardi će imati status ljubimca, jer on nije uobičajena superzvezda, nije čovek koji podjednako razmišlja o frizuri i stajlingu koliko o želji da nemilice trese mreže.

Ne, on je Džemi Vardi. Heroj ulice, heroj radničke klase, heroj Lestera.