Dve nedelje koje mogu da promene fudbal: UEFA protiv Infantina i jedan datum kao ključ

Svetska fudbalska federacija dobila je rok do 2. novembra da odgovori na 42 pitanja o odlukama svog predsednika, spornim poslovnim aranžmanima i mogućim sukobima interesa. Iza formalnog zahteva za objašnjenjima krije se mnogo veći problem: borba za kontrolu nad načinom na koji se upravlja svetskim fudbalom, u trenutku kada se približavaju izbori za predsednika FIFA u martu 2027. godine.

Sukob je posebno dobio na značaju zbog tajminga. Na poslednjem sastanku Saveta FIFA u Cirihu, održanom 15. oktobra, Infantino je priznao da je bilo grešaka u komunikaciji oko jednog od najspornijih projekata svoje administracije. Međutim, njegova objašnjenja nisu zadovoljila evropske fudbalske zvaničnike, koji su tražili dodatnu dokumentaciju i konkretne odgovore. UEFA sada insistira da se pitanja ne odlažu do narednog sastanka Saveta FIFA, zakazanog za 16. decembar u Dohi, jer će do tada već biti završen rok za prijavu kandidatura za predsedničke izbore.

Zato rok 2. novembar nije samo još jedan administrativni datum. On bi mogao da odredi naredne korake UEFA, ali i da pokaže da li je nezadovoljstvo evropskih saveza dovoljno snažno da se pretvori u organizovan pokušaj promene na čelu FIFA.

Neposredni povod za sukob bio je projekat FIFA Forward Enterprise (FFE), kojim je Infantino nameravao da komercijalna prava svetske kuće fudbala objedini u posebnoj kompaniji i otvori prostor za ulaganje privatnog kapitala. Prema informacijama koje su objavili svetski mediji, razmatrana je prodaja manjinskog udela investitorima, a projekat je uključivao i fond Thrive Capital, kojim upravlja Džošua Kušner, brat Džareda Kušnera, zeta američkog predsednika Donalda Trampa.

Vrednost poslovnog poduhvata procenjivana je na oko 20 milijardi dolara, dok je planirani aranžman izazvao ozbiljna pitanja o tome ko bi kontrolisao komercijalna prava FIFA i pod kojim uslovima bi se njima upravljalo. Kritičarima nije bilo sporno samo potencijalno uključivanje privatnog kapitala, već i način na koji je čitav posao pripreman.

Prema navodima medija, FIFA je sa kompanijom povezanom sa Thrive Capitalom postigla dogovor o ekskluzivnim pregovorima, a da prethodno nije sprovedena odgovarajuća konsultacija sa Savetom FIFA. To telo ima važnu ulogu u donošenju odluka između kongresa organizacije, pa je pitanje zbog čega njegovi članovi nisu bili blagovremeno uključeni postalo centralna tačka spora.

FIFA je projekat predstavljala kao mogućnost za povećanje prihoda i dodatno finansiranje razvoja fudbala u 211 nacionalnih federacija. Međutim, nakon što su detalji plana dospeli u javnost i izazvali snažne reakcije, projekat je povučen.

Infantino se potom izvinio članovima Saveta FIFA zbog propusta u komunikaciji. Ipak, povlačenje projekta nije rešilo problem. UEFA sada želi da sazna ko je odobrio pregovore, kako je procenjena vrednost komercijalnih prava, kakvi su bili finansijski uslovi i zašto Savet FIFA nije bio uključen u ranijoj fazi.

Drugim rečima, evropski zvaničnici ne traže samo objašnjenje zbog čega je jedan poslovni plan propao, već i odgovore o načinu na koji je predsednik FIFA koristio svoja ovlašćenja.

Dopis koji je generalni sekretar UEFA Teodor Teodoridis uputio svom kolegi iz FIFA Matijasu Grafstreуmu sadrži 42 grupe pitanja raspoređene u 12 tematskih celina. Dokument ima osam stranica, a pojedina pitanja zahtevaju odgovore na više različitih tačaka, uključujući dostavljanje prateće dokumentacije.

Pored projekta FIFA Forward Enterprise, UEFA traži objašnjenja o finansiranju nacionalnih saveza, naknadama koje su isplaćivane pojedinim osobama, troškovima predsednika FIFA, dodeli VIP mesta na Svetskom prvenstvu i nezavisnosti pravosudnih, etičkih i izbornih tela organizacije.

Posebnu pažnju privukla su pitanja o odnosima Infantina sa Donaldom Trampom i ljudima iz njegovog okruženja. UEFA traži objašnjenja o uspostavljanju FIFA nagrade za mir i odluci da je dobije američki predsednik, kao i o pojedinim poslovnim aranžmanima i odlukama povezanim sa Sjedinjenim Američkim Državama.

Među spornim temama našao se i slučaj američkog reprezentativca Folаrina Baloguna, odnosno pitanje postupanja FIFA u disciplinskom predmetu nakon što je, prema navodima koji su dospeli u javnost, Tramp tražio intervenciju. UEFA postavlja i pitanja o zakupu kancelarijskog prostora u Trampovoj kuli u Njujorku, organizaciji žreba za Svetsko prvenstvo i pojedinim komercijalnim partnerstvima.

Važno je naglasiti da samo postavljanje pitanja ne predstavlja dokaz da je došlo do nepravilnosti. UEFA traži dokumente i objašnjenja kako bi utvrdila na koji način su odluke donošene, ko je u njima učestvovao i da li su poštovane interne procedure FIFA.

Evropska kuća fudbala zahtevala je i snimak sastanka Saveta FIFA u Cirihu, uz obrazloženje da ponuđena objašnjenja nisu bila dovoljna. U dopisu je insistirala da eventualno odbijanje dostavljanja pojedinih dokumenata bude obrazloženo zasebno, uz navođenje konkretnih razloga.

Time je spor dobio novu dimenziju. Više nije reč samo o neslaganju oko jednog poslovnog projekta, već o zahtevu da se preispita transparentnost upravljanja čitavom organizacijom.

Naredni sastanak Saveta FIFA zakazan je za 16. decembar u Dohi. Međutim, UEFA smatra da taj termin dolazi prekasno, jer se kandidature za predsedničke izbore zatvaraju 18. novembra, prema objavljenim informacijama o izbornom kalendaru.

Upravo je taj vremenski raspored jedan od ključnih razloga zašto je evropska federacija insistirala na roku 2. novembra. Odgovori bi nacionalnim savezima ostavili dovoljno vremena da procene situaciju i odluče da li će podržati Infantina ili će pokušati da pronađu alternativu.

Kada bi se rasprava odložila do decembra, savezi bi već morali da donesu odluke o kandidaturama bez potpunog uvida u dokumentaciju koju UEFA zahteva. Zbog toga evropski zvaničnici smatraju da buduće reforme upravljanja FIFA ne mogu da zamene odgovornost za odluke koje su već donete.

U pozadini svega nalazi se i pitanje nezavisnosti tela koja bi trebalo da nadziru rad FIFA, uključujući etičke i izborne komisije. Ako bi evropski savezi zaključili da postoje ozbiljni nedostaci u tim procedurama, to bi moglo dodatno da utiče na njihove odluke uoči izbora.

Ipak, nije izvesno da će FIFA prihvatiti svaki zahtev u obliku u kojem je postavljen. Organizacija može da dostavi odgovore i dokumentaciju, ali i da se pozove na poverljivost pojedinih poslovnih pregovora ili pravne razloge za uskraćivanje određenih materijala. U tom slučaju, spor bi mogao da se nastavi i kroz pravne postupke.

UEFA je već zatražila pomoć američkih sudova u pokušaju da dođe do dokumenata i iskaza povezanih sa projektom FFE. FIFA je, sa svoje strane, osporavala takve poteze i preko svojih pravnih zastupnika tvrdila da je reč o pritisku na Infantina.

Najvažnije pitanje u ovom trenutku jeste da li evropski savezi zaista žele promenu na čelu FIFA i, ako je žele, da li mogu da se dogovore oko zajedničkog kandidata.

Infantino je na čelu svetske kuće fudbala od 2016. godine i namerava da se kandiduje za novi mandat na izborima zakazanim za 18. mart 2027. u Rabatu, u Maroku. Njegova pozicija je, međutim, postala predmet otvorenih kritika dela evropskih fudbalskih zvaničnika, posebno nakon što je propao plan za uključivanje privatnih investitora.

Predsednik UEFA Aleksandar Čeferin ranije je odbacio mogućnost da se sam kandiduje za funkciju predsednika FIFA. To znači da bi evropski savezi, ukoliko odluče da krenu u izbornu borbu, morali da pronađu drugu ličnost koja bi mogla da okupi podršku i van evropskog fudbala.

Jedno od imena koje se pojavilo u javnosti jeste Ramon Vega, bivši švajcarski reprezentativac koji je najavio kandidaturu. Ipak, objavljivanje kandidature samo je prvi korak. Potrebno je ispuniti izborne uslove i pridobiti dovoljan broj nacionalnih saveza, a za sada nije jasno da li postoji jedinstven evropski plan niti ko bi mogao da postane kandidat iza kojeg bi stali glavni kritičari Infantina.

Dodatni problem za UEFA predstavlja činjenica da izbor predsednika FIFA ne zavisi samo od evropskih glasova. Svaka od 211 članica ima jedan glas na kongresu, bez obzira na veličinu države ili finansijsku snagu njene lige. To znači da evropski savezi moraju da pridobiju podršku Afrike, Azije, Severne i Južne Amerike i Okeanije.

Infantino u tom pogledu ima značajnu prednost. Tokom svog mandata razvio je sistem finansiranja razvoja fudbala koji je mnogim nacionalnim savezima omogućio dodatna sredstva. FIFA je, nakon povlačenja projekta FFE, predložila povećanje finansiranja članica na 25 miliona dolara po savezu u narednom ciklusu, što je predstavljeno kao deo šireg plana ulaganja u razvoj fudbala.

Za saveze sa manjim prihodima takva obećanja mogu da budu važan faktor prilikom odlučivanja. Zbog toga nezadovoljstvo evropskih zvaničnika ne znači automatski da Infantino gubi podršku većine.

Njegovi kritičari, sa druge strane, smatraju da finansijska ulaganja ne mogu da budu zamena za transparentnost, nezavisnu kontrolu i jasno definisane procedure. Nema sumnje da će upravo taj sukob različitih pristupa biti jedna od važnih tema pred izbore.

Prvi scenario podrazumeva da FIFA dostavi detaljne odgovore i traženu dokumentaciju, čime bi se otvorio prostor za smirivanje sukoba. To ne bi nužno značilo da će UEFA odustati od kritika, ali bi nacionalni savezi dobili osnovu da procene da li su objašnjenja dovoljna i da li su potrebne dodatne promene u načinu upravljanja organizacijom.

Druga mogućnost jeste da FIFA odgovori samo na deo pitanja ili odbije da dostavi određene dokumente pozivajući se na poverljivost i pravne razloge. U tom slučaju, UEFA bi mogla da nastavi pritisak kroz institucionalne i pravne kanale, a spor bi se dodatno zaoštrio uoči izbora. Posebno bi važno bilo da li bi se još nacionalnih saveza javno priključilo zahtevima za promene.

Treći scenario podrazumeva da se nezadovoljstvo pretvori u organizovanu izbornu kampanju protiv Infantina. Za to bi bio potreban dogovor o kandidatu, podrška dovoljnog broja federacija i program koji bi mogao da privuče saveze izvan Evrope. Bez toga, čak i ozbiljne kritike ne bi nužno dovele do promene na čelu FIFA.

Postoji i mogućnost da dođe do kompromisa: da FIFA prihvati nezavisnu proveru pojedinih odluka ili promene u procedurama, dok bi Infantino zadržao podršku dovoljnog broja članica da nastavi mandat. Takav ishod pokazao bi da se spor može završiti promenama u upravljanju, bez smene predsednika.

Rok 2. novembar neće sam po sebi odlučiti sudbinu Đanija Infantina. Njegov značaj je u tome što UEFA traži odgovore u trenutku kada još postoji prostor da se nezadovoljstvo pretoči u konkretnu izbornu strategiju.

Ako FIFA dostavi dokumentaciju koja uveri evropske saveze da su sporne odluke donete u skladu sa pravilima, pritisak bi mogao da oslabi. Ako odgovori budu nepotpuni ili izostanu, UEFA bi dobila dodatni razlog da nastavi institucionalnu i pravnu borbu, ali bi za promenu na čelu organizacije i dalje morala da obezbedi podršku šireg kruga članica.

Zato se naredne dve nedelje ne mogu posmatrati samo kao rok za odgovor na 42 pitanja. One predstavljaju test odnosa između predsednika FIFA i dela federacija koje smatraju da način upravljanja organizacijom mora da se promeni. Ishod tog testa neće automatski odrediti pobednika izbora, ali bi mogao da pokaže da li će se sukob završiti kompromisom, novim reformama ili otvorenom borbom za vlast u svetskom fudbalu.