Podeli
Foto: Pedja Milosavljevic / Starsport

Otišao je u svet kao dete, dobio je poziv koji je zazvonio u ušima i odgovor nije mogao da bude drugačiji. Rastanak sa kućom nije bio lep, ali nije to bilo ništa novo u srpskom fudbalu...

Danilo Pantić je izdanak čuvene generacije ’96. koja nikada nije donela Partizanu ono što se očekivalo.

PROČITAJTE JOŠ

Andrija Živković, Nemanja Radonjić, Miroslav Bogosavac, Miladin Stevanović… Svi su otišli iz kluba pod različitim okolnostima, a samo se Pantić vratio. I nije želeo da odlazi opet, ali je morao.

Pre pet godina ofanizivni vezista koji je postao još jedan u nizu klinaca sa epitetom “novi Saša Ilić” otišao je u London, potpisao ugovor sa Čelsijem i, što bi se reklo, obezbedio se do kraja života.

Ali… Nije sve samo u tome. Fudbal je posao, igra se za novac, ali nema nekog smisla kada se – ne igra.

Pozajmica u Viteseu, pa pozajmica u Ekselsijoru. Između svega – kratkotrajna vraćanja u London, a u podsvesti Partizan i sve što je propušteno odlukom da se sa 18 godina napusti “druga kuća”.

Foto: Srdjan Stevanovic/Starsport

Dve godine kasnije – dete se vratilo, prošlo je mnogo, videlo svašta i odraslo.

“Otkako sam otišao, tražio sam pravi trenutak da se vratim, završim ono što nije bilo onda. Kad je stigao poziv, nisam razmišljao ni trenutka, bez obzira na događaje iz prošlosti. Rekao sam „u redu, istrpeću sve“. Prezadovoljan sam”, rekao je Pantić pošto je ponovo zadužio crno-beli dres sa brojem 55.

I priznao, žao mu je bilo zbog načina na koji je otišao.

“Zato sam se vratio, da pokažem svima da glasine koje su kružile o meni nisu tačne. Nadam se da sam uspeo da razbijem predrasude i da će slika o meni biti promenjena, jer sam ispao negativac sa 18 godina, koji gleda samo pare. Povratak u Partizan mi je najdraži momenat u karijeri”.

Dve godine je ostao u Humskoj 1, poneo i kapitensku traku, igrao dobro, lepršavo, kvalitetno, efikasno. Igrao se fudbala, a to nije mogao da radi godinama. I prijalo mu je.

Foto: Pedja Milosavljevic / Starsport

Odigrao je 91 utakmicu, više nego u sve prethodne četiri sezone zajedno. Jednostavno, Partizan je prijao njemu, a i on Partizanu, međutim…

U ugovoru sa Čelsijem je navedeno da je otkupna klauzula tri miliona evra, što klub iz Humske 1 nikako nije mogao da plati. Ponovo je moralo da dođe do rastanka. Ponovo zbog Čelsija, ali ne zato što je to Danilo želeo.

“Sigurno se neću vraćati u Čelsi, nemam šta tamo da tražim”, rekao je Pantić pred kraj sezone u kojoj je dostigao najveću tržišnu vrednost, 2,75 miliona evra.

Rešenje je bila još jedna pozajmica, ovoga puta u Fehervar, odnosno Videoton, klub koji je trenirao Marko Nikolić, ali – i tu problem.

Trener koji je doneo poslednju titulu šampiona Partizanu je odmah posle tog uspeha otišao u Mađarsku, međutim stvari u njegovoj drugoj sezoni nisu išle kako treba i dobio je otkaz.

Foto: EPA-EFE/Szilard Koszticsak

Novom stručnom štabu Pantić nije bio zanimljiv, poslednju utakmicu je odigrao u decembru prošle godine i početkom 2020. je okončao boravak u Mađarskoj.

Mesecima ni traga ni glasa od njega, sve dok nije stigla informacija da je dobio dozvolu da trenira sa Partizanom, ali gotovo sigurno neće po treći put da obuče crno-beli dres.

Partizan na njegovim pozicijama ima ekstratalentovane fudbalere, Filipa Stevanovića, Lazara Pavlovića, odnedavno i Denisa Stojkovića, a i mesto na poziciji “povratnika u misiji revitalizacije karijere” je već zauzeo Lazar Marković.

Pantić je željan fudbala, o čemu svedoči i činjenica da je potražio pomoć od srpskog Sindikata profesionalnih fudbalera, kako bi pronašao najbolji način da dobije slobodu.

“Čelsi je njemu ponudio produžetak ugovora koji ističe sledeće godine. Dači je sporan prethodni period koji je proveo u Mađarskoj, bilo je tu nekih problema, ali su ljudi iz Čelsija veoma korektni, dali su nekoliko predloga za dogovor. Malo je to stalo zbog cele situacije, a ja sam pokušao da kažem Dači kako stvari stoje u Evropi i svetu i da ne može da očekuje da se angažuju oko njegovog slučaja, postoje prioriteti, ali mi je drago da su mu ponudili produžetak ugovora”, navodi predsednik Sindikata Mirko Poledica.

Foto: Srdjan Stevanovic/Starsport

On je istakao i da uprava Čelsija ima veoma pošten i transparentan odnos prema bivšem mladom reprezentativcu Srbije.

“Žele da mu daju ugovor, ali ne mogu da mu obećaju minutažu. Možda hoće opet da ga proslede na pozajmicu, strpljivi su, čekaju, možda veruju da jednog dana on može da bude prvotimac. On je već pet godina tamo, oni žele da mu produže ugovor do 2023. godine i zainteresovani su da ga zadrže”.

Ipak, vreme ide, Pantić više ne može da bude svrstan u red mladih fudbalera.

“Mi smo mu logistički pomogli, obratili smo se klubu, dobili podatke. Ali, ni on nije sam sa sobom raskrstio da li hoće da bude slobodan igrač i da traži angažman ili da se veže ugovorom pa da ide na pozajmicu. Mora da raščisti, ali sam mu ja rekao da sekundu ne bih razmišljao. Oni žele da ga zadrže i nude mu uslove koje ne bi mogao da mu ponudi nijedan srpski klub”.

Sasvim je sigurno da uslovi i novac Pantića ne zanimaju. Da ga zanima fudbal i da se konačno nađe na terenu. Prelomni trenutak u njegovoj karijeri, sa nepune 24 godine mora da donese pravi potez jer već ulazi u zrele fudbalske godine.

Zna, ume, pokazao je i dokazao. Samo treba da pronađe mesto za sebe.

“Samo”.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar