Znate kako je zabavno sumirati utiske jedne utakmice dok gledate kako lik koji neodoljivo podseća na Ezela doliva ulje ili vodu u svoju staru Škodu i u nekoj još starijoj turskoj zabiti?
Ili dok vam crnomanjasti pumpadžija maše rukama pred očima, kao oni ljudi što navode avione na pistama, pa ga vi bunovni i pospani posle osam sati vožnje, čujete da kaže „ondred“.
PROČITAJTE JOŠ
U glavi se odmah pali alarm, jer pomislite da traži sto lira, vi skoro sve spiskali pre toga i sačuvali tek dvadesetak, a preumorni ste za prepirku?
Za to vreme dok vašim umom šaraju umor i blaga paranoja, pumpadžija se mučenik upinje, jer ne zna kako da vam kaže „14 lira“ dok ga ne otkuca na digitronu.
Analizirati meč Zvezde i Trabzona u takvim uslovima, sa pola puta između Trabzona i Istanbula nije baš jednostavno, ali već dok se stigne do „Stambola“ neki utisci već mogu da izblede – a tada je kasno.
Zvezda je i drugi put poražena u grupi H, pa je posle 0:1 na svom stadionu protiv Monaka, sa 2:1 ispraćena sa „Šenol Guneš“ arene.
Bilo je tu i neočekivanih junaka (ako se Veljko Nikolić može tako nazvati posle poraza), ali i, nažalost, sada već očekivanih tragičara u liku Gelora Kange.
Dok su se još praznile tribine stadiona i gasili reflektori, borio sam se da se ne sapletem o kablove svog laptopa, da pustim jedan tekst i brže-bolje strčim u miks-zonu gde će proći fudbaleri oba tima.
Ovi Trabzonovi su posle golova Mareka Hamšika i Trezegea, očekivano redom stajali ispred neke drvene govornice, koju kao da je lično Redžep Erdogan osmišljao.
Sa sve grbom kluba i ornamentima okolo, dok su u pozadini prolazila pokisla lica igrača Zvezde. Hamšik nije bio raspoložen za priču, pa se samo „selfirao“ sa nekoliko kolega i zamakao iza ćoška, a ubrzo se pojavio i Mirko Ivanić.
„Mirko, kako si?“, pitao sam ga i sa razočaranog lica dobio lakonski odgovor: „Dobro“.
Jednako je kratko, sa „videćemo“, odgovorio i na novo pitanje – hoćeš li moći da igraš sledeću?
Dugo se čekalo da ostali igrači Zvezde izađu, ali je među nama okupljenima bilo i strpljenja, tek da Kanga i Kalifa Kulibali prođu kao, što bi naš narod rekao – pored turskog groblja.
Čekalo se i da Aleksandar Katai kaže „hajde sutra da pričamo“, a kad smo mu skrenuli pažnju da će nam put trajati dan i po natrag u Srbiju, uzvratio je sa: „Hajde onda preksutra“.
To je donekle imalo i šaljiv prizvuk, mada naravno da ne prija kad pređete dve hiljade kilometara u jednom smeru, onda očekujete neko objašnjenje šta se desilo. Pošteno je.
Dok je Nemanja Milunović, jedan od najboljih u Zvezdinom dresu kratko procedio kroz usne: „Ma šta da kažem…“, željeno objašnjenje nam je stoički dao Aleksandar Pešić, rekavši da treba stati i u porazu i u pobedi. Gospodski, kako se i očekuje.
Svestan je da Zvezdi fali i fizička sprema, ništa manje i psihički momenat. Loše je i tamo i ovamo, a sve je delovalo totalno drugačije pre samo mesec dana.
Teško je tada bilo zamisliti da će navijači moći da „od blata prave“ Milana Pavkova i Ohija, jer Osman Bukari nije špic, a Pešić nije protiv Trabzona imao adekvatnu podršku. Kalifa Kulibali za sada to nije i pitanje je da li će i kada to biti.
Sve to sad nekako proleće kroz umornu glavu i još uvek ostaje nerešeno pitanje kako je ekipa nespremna posle dva, tri meseca usred sezone. To je pitanje postavljano i Dejanu Stankoviću, a po svoj prilici čeka i Miloša Milojevića.
Za njega je ono aktuelnije pitanje zašto uvodi u igru Radovana Pankova kao četvrtog štopera u situaciji kad njegov tim gubi 2:0? Samo je čudno. Nikolić je bio pogodak jer je dao gol na asistenciju još jednog rezerviste Ibrahima Mustafe.
To opet ne čini da išta manje zabrinjavaju reči sportskog direktora Mitra Mrkele koji je rekao da su ključni igrači van forme, zbog povreda, misleći na Kataija, Pešića i Ivanića.
Dok ekipa novinara pređe preko Bosfora u Evropu i stigne u Srbiju u subotu ujutro, ovaj će poraz već ostati gurnut pod tepih, jer i domaće prvenstvo ne čeka, a tamo ni Novi Pazar ili TSC nisu više lagan „zalogaj“. Milojević će, za početak, morati da smisli kako da mu ekipa ne primi gol, što se dešavalo bez izuzetka u prethodnih šest utakmica pod njegovim vođstvom.
Zatim će morati da uspostavi vezu između odbrane i napada jer sada veznog reda kao da nema. Kangi će morati da nađe novu ulogu jer je katastrofalnim kiksevima pokazao da nije za zadnjeg veznog, ili da ga stavi na klupu.
Kataija i Ivanića će morati da rehabilituje, Pešiću da osmisli pomoć, jer će u suprotnom rezultati i igra Zvezde nastaviti da se krive kao kičme ljudi, navijača i novinara koji su zbog njenog meča sa Trabzonom prevalili oko četiri hiljade kilometara.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare