0
Ceo život će talentovani krilni napadač Andrija Radulović pamiti ovaj 6. jun - debi za Crvenu zvezdu ukrasio je prvencem.
Ako neko zna kako je igrati u crveno-belom dresu na „Marakani“ kao tinejdžer, onda je to Dejan Stanković.
PROČITAJTE JOŠ:
I zna da prepozna talenat, i gurne u vatru supertalentovanog momka rođenog 2002. godine.
Ušao je Radulović umesto Matea Garsije na poluvremenu u igru i tako zabeležio debi na seniorskoj sceni, nakon sjajnih partija u omladinskom pogonu, pogotovo u Ligi šampiona za mlade.
Supertalentovano krilo sa 17 godina je ostvarilo snove i sam sebi je Radulović pred punoletstvo (3. jul) spremio najlepši poklon.
Lep momenat, koji će zauvek pamtiti, odigrao se u 84. minutu. Milan Pavkov mu je prepustio penal koji je iznudio Simić i Radulović je silovito zakucao loptu pod prečku.
Debi, prvenac, trijumf na Marakani – nije moglo bolje za mlado krilo pred kojim je tek dokazivanje u crveno-belom dresu.
„Teško da se može opisati kako se trenutno osećam. Jedno veliko iskustvo za mene. Srećan sam što sam uopšte i trenirao sa prvim timom. Ovo je moj najlepši dan u životu. Dobio sam šansu da debitujem i mislim da sam ovu priliku iskoristio na pravi način. Nisam mogao lepši debi da zamislim, prva utakmica i odmah gol na Marakani“, rekao je posle meča.
Radulović je proslavio debitantski gol sa saigračem iz omladinaca, a sada i iz prvog tima, golmanom Andrijom Katićem.
„Još u svlačionici smo se dogovorili da, ukoliko postignem pogodak, proslavimo to zajedno. Naravno, moja želja je bila da odem na sever. To je san svakog igrača koji trenira u Zvezdi. Katić me čekao iza gola, tako da smo zajedno proslavili moj pogodak. Kada sam postigao gol bio sam zbunjen, magla mi se stvorila pred očima, bio sam pun adrenalina i sreće“.
Kaže da nije očekivao da mu saigrači prepuste izvođenje penala koji je realizovao za 3:1, dok je konačnih 4:1 postavio Simić.
„Nisam stvarno očekivao da će mi saigrači prepustiti izvođenje penala. Kapiten Milan Borjan je uzeo loptu i rekao da ja šutiram i zahvalan sam mu na tome. Svi su bili srećni zbog toga, bodrili su me pre penala, tako da smo još jednom pokazali da smo svi zajedno jedna velika porodica“, zaključio je Radulović, i dodao, aludirajući na Dejana Stankovića, da „ne postoji veća privilegija trenirati u klubu koji najviše voliš, pored čoveka koji je legenda kluba i srpskog fudbala“.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
