Crvena zvezda završila je deo priprema u Sloveniji i može da svodi utiske iz tri kontrolna meča koja je tamo odigrala.
Da li zato što su se igrači Dejana Stankovića štedeli, ili zato što su samo hteli da izbegnu povrede, ono čega se u ovakvim okolnostima svi plaše, ili pak zato što su malo ispali iz ritma, ostaje nepoznato.
PROČITAJTE JOŠ
Jaz između dve sezone je mali zbog Mundijala u Kataru, pa se iz jedne praktično prelivamo u drugu, ali jedan poraz (Kopar 0:1), jedan jedva izvučen remi (Domžale 1:1) i jedna tesna pobeda (Bravo 2:1), teško da bi zadovoljili Dejana Stankovića.
Stanković je navikao da pobeđuje u protekle dve i po godine koliko je na klupi kluba iz Ljutice Bogdana, bio to prijateljski okršaj koji igraju Zvezda i NK Bravo, ili to bio meč plej-ofa za ulaz u Ligu Evrope.
Crveno-beli nisu odigrali u maniru koji bi se dopao Stankoviću i nema sumnje da će uraditi sve što može da se to ne bi videlo kad dođe red na takmičarske mečeve.
Naravno da one prijateljske i kontrolne treba uzeti sa dozom rezerve, jer baš za proveru i služe, ali su se svakoj od tri pokazale neke slične boljke.
One se pre svega odnose na odbranu i to kako problemi nastaju čim napad ne obavi svoj posao u prvih desetak, dvadeset, trideset minuta.
Zato je Zvezda u svakoj od tri utakmice u Sloveniji prva primala gol, a imala je pregršt šansi da bar protiv Brava i Domžala bude efikasnija.
Sve je krenulo od nesrećnog penala Milana Rodića na meču protiv Brava. Već u prvih pet do deset minuta, i to je drugi razlog za brigu, Ohi je bio u dve šanse za gol.
Prvo ga je Aleksandar Katai sjajno proigrao i namestio mu loptu „na tacnu“, a onda je imao i udarac glavom. Pitanje je da li bi Slovenci mogli bilo šta da urade da su rano primili dva gola.
Ovako su došli u šansu i poveli s penala. Može se diskutovati da li je baš morao da bude penal Rodića, jer se čovek morao dočekati nekako na travu, a da ne bude glavom, pa ga je lopta pogodila u ruku pri padu. Da ga je pogodila, jeste.
Bilo kako bilo, Ohi ono što je pokazivao u Moldeu mora nekim čudom da vrati i donese Zvezdi. Fali mu samopouzdanje, to je očito i valjalo bi da ga vrati dok ne bude kasno.
Nije na startu prve utakmice ni Mirko Ivanić zablistao jer je u 12. minutu promašio jedan na jedan situaciju. I on kao da nije ni osetio taj kratak period odmora između sezona.
Sa ekipama kakva je recimo Glazgov Rendžers, takve stvari su u Škotskoj najsurovije moguće kažnjene.
Stankoviću nije bilo svejedno, pa je zbog nervoze udaljen s tribina. Mogao je da bude zadovoljan potezima Rišaira Živkovića, koji je sa dva gola doneo preokret Zvezdi i naterao i Dekija da konstatuje – ako je ovo stvarno on, dobro je po nas.
Veća muka je što ni taj i takav Rišairo ne bi mogao sam da nadomesti nekakvu disonancu u defanzivi, a nije zgoreg podsetiti ni da je Rišairod jedan od svoja dva gola dao bez neke dobre akcije ili kombinacije – već opališ po lopti i šta bude.
Domžale su slabosti u odbrani iskoristile u 29. minutu drugog meča priprema. Od Perca su igrači Zvezde učinili da izgleda kao Maradona, kada je posle izgubljene lopte Kingsa Kangve krenuo sa pola terena.
Istrčao je dijagonalno sa levog boka, kroz više igrača crveno-belih, a da niko nije mogao da shvati ko treba da ga zaustavi.
Posledica je bila skupa. Na njega je morao da izađe Strahinja Eraković, a onda u toj rupi nastaloj između njega i Aleksandra Dragovića, sletela je lopta za gol Ivana Durdova koji sekund kasnije.
Nije tu krivica Erakovića, jer je on uspeo da zaustavi Nika Perca i Janeza Pišeka, čak da potom i uzme loptu Arnelu Jakupoviču, ali ne može sam da igra odbranu, neko mora da ga pokrije ako već izađe napred.
Da u tom meču nije bilo Vladimira Lučića, za kog je Stanković kasnije rekao „da su mu Lučića oči pune“, Zvezda bi možda upisala još jedan poraz.
Ok, jasno je da neće istim intenzitetom gristi fudbaleri u svakoj odbrani i svakom posedu, ali bar se mora iskoordinisati ko i kada preuzima igrača, a letargija je zabranjena reč.
U meču sa Koprom Ohija i Milana Pavkova nije bilo, pa je dodatni teret morao da spadne na igrače od kojih su navijači navikli golove – Kataija i Ivanića.
Upravo se Ivanić još jednom našao u šansi u prvom poluvremenu i opet je promašio. Bezidejnost u napadu je ovog puta brinula jer se čekalo kada će to da se reflektuje na drugoj strani terena.
I desilo se u ranoj fazi drugog poluvremena kada je Andrej Kotnik kaznio ležernost Ibrahima Mustafe u odbrani. Tek što je ušao u igru od 46. minuta, Mustafa je, inače obećavajuće dobar u napadu, na drugoj strani terena zakazao.
Mustafa je pratio Kotnika dok ovaj nije poslao jednostavan dupli pas za saigrača kog je čuvao Eraković.
Gelor Kanga i Mustafa nisu mogli da se dogovore hoće li neko da pojuri Kotnika, preuzeo ga je Eraković, iako je bio u podređenom položaju jer se Andrej već dao u trk.
I Strahinja je odustao kad je video da izlazi u blok i Aleksandar Dragović, ali je dotle već bilo previše prostora i Kotnik je rešio meč.
Čim nije bilo pravog napadača, „oštrica“ Zvezde je bila tupa u tom meču i razlog je više da se postojeći špicevi „pojave na terenu“ ili da se traži još jedan.
Ovakve stvari mogu da prođu sada, s tim što svakako ne prija kad vidite da jednostavan dupli pas izbaci iz igre trojicu igrača kao od šale i otvara prostor za više opcija koje mogu da rezultiraju golom.
Uvek se slika prebacuje na ono: „Šta bi bilo kad bi bio jači tim od Kopra na terenu“ i da je utakmica takmičarska.
To za sada možemo samo da nagađamo i to je nešto sa čime će ekipa crveno-belih narednih dana morati da živi – dok ne naleti na jače protivnike, poput Zenita (1:2).
Dotle bi joj bilo bolje da noge odmori što bolje, energiju i brzinu u odbrani i efikasnost ključnih igrača u napadu podigne na daleko viši nivo, jer tri gola iz tri meča ne mogu da budu nešto zbog čega će ni Dejan Stanković, ni bilo ko od igrača moći posle Slovenije da bude srećan.
BONUS VIDEO Ovakvo izvođenje penala do sada još niste videli
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare