Bolni šamari za ispadanje iz treće evro lige, da li nam treba 5 timova?

Fudbal 13. avg. 202121:31 > 21:35
Podeli:
Novi Sad 05.08.2021. Vojvodina, Las, utakmica, fudbal
Foto: Nenad Mihajlović/Nova.rs

Krenulo je sa euforijom, završilo se žestokim šamarima. Ovako bi ukratko mogao da se sumira dosadašnji učinak srpskih klubova u kvalifikacijama za evropska takmičenja.

PROČITAJTE JOŠ

Pred sam početak sezone otvorile su se karte i istorijska šansa za srpski fudbal. Ukoliko ove sezone naši timovi skupe dovoljno bodova i ostanu ispred konkurencije, Srbija bi dobila dva predstavnika u Ligi šampiona i još tri kluba u ostalim evro kupovima za dve godine.

Odmah su uzeti digitroni u ruke i svakog petka se računalo da li je Srbija među prvih 15 na listi svih liga, što je uslov za više klubova u Evropi, a gledalo se i kako u odnosu na nas igraju direktni konkurenti.

Ali, letnja fudbalska bajka nije dugo potrajala. Zvezda je dobila šamar od Šerifa i samo zahvaljujući sistemu takmičenja ima obezbeđenu jesen u Evropi, dok su Vojvodina i Čukarički sravnjeni sa zemljom nakon revanš mečeva u trećem kolu kvalifikacija. Partizan je uz mnogo muke i drame ostao u igri i ima realnu šansu za evropsku jesen.

Srbija je i dalje ima šanse za mesto u 15 najboljih liga jer uz dobre nastupe i Zvezde i Partizana to nije nikakva naučna fantastika.

FK Partizan, FK Soči
Foto: Starsport

Međutim, to otvara brojna druga pitanja.

Koliko bi srpski fudbal i srpski klubovi imali koristi od toga.

Značaj dva mesta u kvalifikaciji Lige šampiona nije sporan. Iako, gledano na većem uzorku naši timovi mnogo češće ne uspevaju da stignu do grupne faze elitnog takmičenja, olakšan im je put za plasman u neki od utešnih evro kupova gde je objektivno po kvalitetu mesto i Crvenoj zvezdi i Partizanu.

To se najbolje moglo videti na primeru Crvene zvezde koja je krenula od drugog kola kvalifikacija za Ligu šampiona gde joj je jedan odličan meč protiv Kairata bio dovoljan da obezbedi grupnu fazu nekog od tri takmičenja.

Eliminacijom od Šerifa, otišlo se u borbu za Ligu Evrope, a eventualni neuspeh protiv Kluža bi garantovao direktan ulazak u grupnu fazu Lige konferencija.

Sa druge strane, Partizan je ove godine kao vicešampion morao da igra treće evropsko takmičenje po jačini i neophodno mu je da iz tri dvomeča izađe kao pobednik da bi uopšte igrao u grupama, a protivnici poput Sočija nisu nimalo naivni. A na žrebu je moglo i gore, pa bi igranje grupne faze bio samo san.

Veljko Nikolić, Radovan Pankov, El Fardu Ben i Seku Sanogo; Foto: Starsport

Ovako bi kao vicešampioni krenuli iz kvalifikacija najjačeg takmičenja, a čak i poraz na startu bi značio prelazak u sledeću rundu Lige Evrope i tako redom.

Međutim, problem nastaje kada u jednačinu uključimo ekipe koje nisu Crvena zvezda i Partizan. Vojvodina i Čukarički su ove sezone dali tračak nade da bi mogli da dobijemo još jednog relevantnog predstavnika u Evropi, ali su LASK i Hamarbi doneli bolno otrežnjenje.

Vojvodina je tako ove sezone za nacionalni koeficijent doprinela pobedama protiv litvanskog Panavežisa, dok je Čukarički bio za nijansu bolji i uz dve pobede, uspeo jednom da odigra nerešeno.

Ako pogledamo istorijat u poslednje dve decenije, videćemo da nijedan tim iz Srbije izuzev večitih nije uspeo da stigne do grupne faze nekog takmičenja, a i učešće u plej-of rundi je bio izuzetak.

Vojvodina je bila blizu 2013. godine da stigne do takmičenja po grupama, ali se tada isprečio Šerif kao i ove godine Crvenoj zvezdi.

Novosađani su i četiri sezone kasnije stigli do plej-of runde, ali je tada AZ Alkmar bio prejak. Ostalim timovima je u poslednjih 20 godina maksimum bio plasman u treće rundu, a Čukaričkom koji najčešće u poslednje vreme igra Evropu je i treća runda do ove godine bila nedostižna.

Foto: Starsport

Kada se uzme u obzir da se nacionalni koeficijent formira tako što se sabiraju bodovi koje timovi jedne zemlje osvoje u Evropi i da se ti bodovi dele sa brojem ekipa koje te godine igraju u evro takmičenjima, onda ispada da je nacionalni koeficijent spao na Zvezdu i Partizan.

Eventualnim dodavanjem još jednog tima koji bi se takmičio u Evropi, došli bi do situacije da se umesto na četiri, koeficijent deli na pet učesnika, a dosadašnje iskustvo ne daje za pravo da verujemo da bi još jedna ekipa dala doprinos osvajanjem bodova.

Zapravo, mnogo je veća verovatnoća da bi petoplasiranom timu domaćeg prvenstva problem bio i prolazak one inicijalne runde, sa kojom se i Čukarički mučio godinama.

Na kraju balade, profitirali bi samo večiti jer bi dva mesta u najelitnijem takmičenju gotovo izvesno svake godine išla njima, ali bi isto tako morali da prave još bolje rezultate kako bi pokrili loše rezultate dodatnog predstavnika.

Fudbaleri Vojvodine slave pogodak, Foto: Starsport

Zbog svega toga je za srpski fudbal od dodatnog predstavnika mnogo bitnije da napravi kvalitetno i regularno takmičenje, radi na poboljšavanju uslova za rad i za igranje i da se radi na neophodnoj edukaciji na svim nivoima.

Naš portal je pokrenuo akciju za smanjenje lige kojom bi se povećala koncentracija kvaliteta i obezbedio veći broj jakih mečeva, ali je to samo jedan u nizu poteza koje bi trebalo preduzeti.

Potrebno je i izbaciti politiku i populizam ili ih bar svesti na razumnu meru i obezbediti jednaku šansu za sve.

Onda će i broj timova u Evropi doći kao posledica rasta kvaliteta, a ne spleta okolnosti i imaće mnogo više smisla za sve učesnike, pa se nećemo baviti kalkulacijama i držati palčeve da se kockice poklope i nebo otvori.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar