Sin Dejana Stankovića spreman za Srbiju: Zaobilazni put i Liga šampiona dovoljno govore

Aleksandar Stanković je bio u startnoj postavi svog Klub Briža koji je ponizio Monako pred svojim navijačima u četvrtak rezultatom 4:1 u prvom kolu Lige šampiona.

Nije se upisao u listu strelaca ili u asistente, ali je skrenuo pažnju na sebe. I ne samo na tom meču, već i na prethodnim.

Iako mu postizanje golova nije primarni zadatak, pokazao je da ume i to da radi. Bio je strelac protiv Glazgov Rendžersa u kvalifikacijama za elitno evropsko takmičenje. Briž je sa neverovatnih 9:1 u dvomeču izbacio škotskog velikana.

Sudeći po partijama koje prikazuje, deluje da je spreman za reprezentaciju Srbije.

Ko je Aleksandar Stanković?

Igra na pozicijama defanzivnog veznog a može da pokriva i poziciju štopera, što mu daje dodatnu fleksibilnost. Mada, u redovima belgijskog vicešampiona ga uglavnom gledamo na sredini terena.

Aleksandar je ponikao u omladinskim selekcijama Intera, gde je prošao sve mlađe kategorije.

Iako je bio prisutan u prvom timu Intera u nekoliko navrata (međutim bez većih minuta), odlučeno je da mu se omogući neophodno igranje kroz pozajmice. Nije ostao da se možda nametne u Italiji, već je išao "zaobilaznim" putem, što je izgleda pokazalo kao bolje rešenje.

Nije ga poljuljala činjenica da u Interu nije dobio pravu šansu, već je nastavio da radi i napreduje tamo gde je mogao, i stigao je do Lige šampiona.

Sezona 2024/25 je bila posebno važna — pozajmljen je u švajcarski Lucern, gde je odigrao 38 mečeva, postigao tri gola i upisao dve asistencije.

Njegove igre nisu prošle nezapaženo o čemu govori i podatak da je izabran u idealni tim švajcarske Superlige te sezone.

Usledio je transfer u Klub Briž 25. jula ove godine. Potpisao je ugovor koji važi do 2029. godine.

Klub mu je dao dres broj 25.

Prelazak u Belgiju je shvaćen kao sledeći korak u njegovom razvoju — liga koja pruža jaku konkurenciju, često učestvuje u evropskim takmičenjima, i gde se mlađi igrači mogu razvijati i pokazivati se, što je za njega bilo najvažnije. Zbog toga se prelazak baš u ovaj klub činio kao idealan potez. Igranje u kontinuitetu u ligi koja je po kvalitetu svakako prilično iznad švajcarske.

Aleksandar nije igrao samo "standardnu“ ulogu defanzivnog veznog — osim što je fokusiran na preuzimanje lopte, presecanje i "kvarenje" igre protivnika, pokazuje da ima dobru tehniku, sposobnost za dug pas, i razumevanje pozicije i igre uopšteno.

To mu omogućava da bude akter i u ofanzivnim akcijama, da se uključi u izgradnju igre, podeli pas kojim će se napraviti prednost na terenu. Njegov fizički profil pomaže u duelima — visina, snaga, dobar pregled igre.

Belgija kao odskočna daska

Nekoliko srpskih fudbalera skrenulo je pažnju na sebe igrama u nekom od belgijskih klubova.

Pre svih, sećamo se da se Aleksandar Mitrović upravo tamo nametnuo.

Mitrović je nosio dres Anderlehta od sezone 2013/14 u kog je došao iz Partizana i tamo je proveo dve sezone.

U drugoj sezoni u ovom klubu je postigao čak 20 golova u ligi, što mu je trasiralo put u Njukasl. Usledio je dugi niz godina igranja u engleskom fudbalu, što u Premijer ligi, što u Čempionšipu.

Takođe, Sergej Milinković-Savić je imao epizodu u Blegiji pre nego što je usledila era u Laciju.

Bilo je to u sezoni 2014/15, nakon što je vezni fudbaler napustio Vojvodinu. Njegove dobre igre u belgijskom klubu zainteresovale su Lacio, u kom se Sergej kasnije proslavio igrajući osam godina.

Mile Svilar, verovatno najperspektivniji srpski golman, prve korake u karijeri je napravio upravo u Belgiji, konkretno u Anderlehtu.

Bio je u mlađim kategorijama ovog kluba, da bi potom usledio transfer u Benfiku, a onda i u Romu gde je već četvrtu sezonu.

Danas je zvanično najbolji golman Serije A. To priznanje je dobio prošle sezone.

U Belgiji trenutno igra i pretalentovani Mihajlo Cvetković (18), bivši fudbaler Čukaričkog koji je sada u Anderlehtu. Nema sumnje da je i pred njim svetla budućnost.

Da li će i Aleksandar Stanković imati sličan put kao njih trojica, ostaje da se vidi.