"To su moja deca, to mi je važnije od titula": Emotivne reči Željka Obradovića o Bodirogi i Bogdanoviću

tim povodom, šezdesetšestogodišnji strateg iz Čačka dao je ekskluzivni intervju za Evroligu, gde su glavna tema bili legendarni igrači koje je trenirao tokom svoje bogate karijere.

Dejan Bodiroga, Bogdan Bogdanović, Majk Batist, Dimitris Dijamantidis i Ekpe Judo – o svakome od njih popularni Žoc imao je samo reči hvale. Zanimljivo je da su se pre samo nekoliko sati pojavile informacije da će se Majk Batist zvanično priključiti njegovom novom stručnom štabu u Atini, nakon što je prethodnu sezonu proveo kao pomoćnik srpskog stručnjaka Darka Rajakovića u ekipi Toronto Reptorsa. Upravo je Batist više puta isticao da je zbog Obradovića uopšte i odlučio da postane trener.

Devet titula Evrolige, 371 pobeda u elitnom takmičenju i više od 60 osvojenih trofeja u karijeri – za Željka su to samo brojke na papiru, jer, kako kaže, ništa ne bi bilo moguće bez njegovih košarkaša.

„Tokom života trenirao sam zaista mnogo sjajnih igrača. Ovoj petorici mogao bih odmah da dodam još najmanje 150 imena. Oni su moja deca, oni su moji ljudi. Ponosan sam na odnose koje imam sa njima. To mi je važnije od svega, važnije od svih titula koje smo zajedno osvojili – to što smo i danas prijatelji“, emotivan je bio Obradović.

Posebno biranim rečima govorio je o Dejanu Bodirogi, sa kojim je pokorio Evropu u svom prvom mandatu na klupi zelenih iz Atine.

„Dejan je bio jedan od najmirnijih igrača koje sam ikada trenirao. U svakom sekundu utakmice je savršeno razumeo situaciju na parketu. Ulivao je ogromnu sigurnost saigračima. Meni je kao treneru sve bilo mnogo lakše kada je lopta bila u njegovim rukama, jer sam tada bio potpuno miran“, rekao je Željko, a potom se prisetio čuvenog Fajnal-fora Evrolige iz 2002. godine u Bolonji:

„To je bio neverovatan turnir. Zbog povrede visokog igrača, morao sam da pomerim Bodirogu na poziciju trojke, Alvertisa na četvorku, uz Papadopulosa ili Midltona. Pobedom smo šokirali domaćina. Posle tog meča čak šest igrača Bolonje je završilo u NBA ligi, među njima i fantastični Manu Đinobili. U mom timu zlata vredan je bio Džoni Rodžers. To su bile sjajne ličnosti.“

Bogdan Bogdanović – Glad za treningom i igrom „jedan na jedan“

Kada je na red došao kapiten reprezentacije Srbije, Bogdan Bogdanović, Obradović je apostrofirao njegov neverovatan pobednički mentalitet i radnu etiku iz dana kada su harali sa Fenerbahčeom.

„Bogdan Bogdanović ima karakter koji tera sve oko njega da rade još jače. Sećam se da je posle svakog timskog treninga ostajao na parketu da igra 'jedan na jedan' bukvalno sa svima koji su se zatekli u hali. Kada je odlazio u NBA ligu, pozvao sam kapitena ekipe i rekao mu kroz smeh: 'Bogdan više nije ovde i sada više niko ne mora da igra jedan na jedan'.“

Žoc je priznao da je sa Bogdanom imao i turbulentnih momenata, ali da je sve to bilo u rok službe:

„Uvek je bio gladan novog uspeha, nove dobre utakmice i novog kvalitetnog treninga. Često smo imali nesuglasice i rasprave, ali to je sastavni deo ovog posla. Trudio sam se da mu objasnim mnoge stvari i usmerim ga, i upravo zato je on danas tu gde jeste – među najboljima na svetu“, zaključio je Željko Obradović.