Revolucija u Evroligi po ugledu na NBA: Evo šta promene znače za Zvezdu i Partizan, ali i sve ostale

SOCCERBET - jedino mesto gde ti biraš – i teren i najbolji bonus dobrodošlice.

Radi se o implementaciji Standarda za Takmičarsku Ravnotežu (na engleskom Competitive Balance Standards, u nastavku teksta CBS), sveobuhvatnog seta propisa osmišljenih da unaprede postojeće Propise za Finansijsku Stabilnost i Fer-plej (na engleskom Financial Stability and Fair Play Regulations, skraćenica FSFPR).

Nove mere, koje će stupiti na snagu u sezoni 2025/26, imaju za cilj jačanje finansijske održivosti, promociju takmičarske ravnoteže, sprečavanje neprikladnih praksi i povećanje transparentnosti među klubovima učesnicima, dok usklađuju ciljeve svih zainteresovanih strana.

Ovi propisi obezbeđuju jednake nivoe naknada za sve klubove na osnovu kolektivnih prihoda. Ovaj okvir uspostavlja se kako bi se održala finansijska ravnoteža. Sezona 2025/26 označava početnu fazu progresivnog procesa implementacije, koja će se u potpunosti sprovesti do sezone 2027/28.

Reč je o potpuno novim terminima u evropskoj košarci, a sve se radi po ugledu na NBA, koji već dugi niz godina ima uspostavljen finansijski sistem i pravila oko takozvanog "seleri kepa", a budućnost će pokazati da li je ovakav sistem održiv na nivou Evrolige, čiji su Crvena zvezda i Partizan dugogodišnji članovi.

Prvi novi termin je ALDCR (Average Licensed Clubs Defined Revenues), a to je u stvari prosečni prihod vlasnika A licenci u protekle tri sezone. Na osnovu njega će se određivati koliko klubovi mogu da troše na neto plate igrača (pre oporezivanja). Kad su svi prihodi konačno sračunati, došli smo do toga da je ALDCR za sledeću sezonu postavljen na 19.489.944 evra. To je dakle prosek koji su vlasnici Evrolige mogli da prihoduju u protekle tri sezone, iako su, bar neki od njih, trošili i značajno više.

Neće klubovi sav taj novac moći da potroše na plate igrača. Prema planu Evrolige, klubovi će na ekipu moći da potroše 40 odsto od te sume, odnosno tačno 7.795.977 evra (iznos zaokružen na osam miliona za sezonu 2025/26). To se zove Bazični nivo plate (Base Reuneration Level, skraćenica BRL).

E sada dolazimo do začkoljice. U tu sumu se ne računaju:

1. Dvojica najplaćenijih igrača (Anchor Players)

2. U23 igrači

3. Igrači sa dugoročnim povredama (minimum dvomesečna pauza se računa)

4. Igrači koji su proveli barem tri godine u klubu (Extended Tenure Players), nebitno da li u tom mandatu ili u više njih. Njima se u ovih 40 odsto neće obračunavati 25 odsto od plate.

5. Cela plata “Medium Range-Exception“ igrača. U prevodu to je igrač koji će moći da ima platu u visini od 7 do 8 odsto od Bazičnog nivoa plate, dakle oko 600.000 evra. On će smeti da potpiše ugovor na godinu ili maksimalno dve, a moći će da ga dovede samo klub koji nije prebacio BRL (Bazični nivo plate) ili HRL (High remuneration level, ali o tome kasnije)

Dakle, evroligaši će imati pomenutih osam miliona za neto plate igrača, ali će na to moći da dodaju još dvojicu najplaćenijih košarkaša, U23 igrače, kao i ostale članove pobrojanih kategorija.

Postoji i minimalni iznos koji će evroligaši morati da ulože u ekipu (Low remuneration level, skraćenica LRL). Za licencirane klubove on je postavljen na 30% od ALCDR (skoro šest miliona evra), za one sa specijalnom pozivnicom (Zvezda i Partizan na primer) je to 24% od ALCDR (malo preko 4,5 miliona evra), a za one koji dođu iz Evrokupa minimalan iznos će biti 21% od ALCDR (odnosno od gorepomenutih 19.489.944 evra).

Od sezone 2027/2028, kada bi novi sistem trebalo da zaživi u potpunosti, postojaće i “Visoki nivo plate“ (High Renumeration Level, skraćenica HRL). Ranije se pisalo da će on biti postavljen na 60 odsto od ALDCR i uključivaće i plate dve najveće zvezde (Anchor Players). Po ovom aktuelnom ALDCR, taj visoki nivo iznosio bi 11.693.966 evra (da kažemo 12.000.000), opet bez gorepomenutih izuzetaka, ali uključujući najplaćenije igrače.

Za sada HRL nivo nema ograničenja, ali je zato uveden i termin “Competitive Balance Compensation“ (CBC), odnosno naknada za takmičarsku ravnotežu, u slobodnom prevodu. To bi mogli da uporedimo sa porezom na luksuz u NBA ligi, što praktično znači da bi oni koji premašuju Bazični ili Visoki nivo plata finansirali one koji bi poštovali evroligaški "seleri kep". To bi trebalo da obezbedi ujednačenije takmičenje, ali mere tek treba da vidimo na delu.

Ako mislite da će bogati klubovi tek tako ići preko pomenutih limita, nismo sigurni da ste u pravu. Evropska verzija “poreza na luksuz“ prilično je stroga, mada videćemo kako će se primenjivati.

Ako Bazični nivo plata (BCL) prebacite za do 10 odsto na svaki evro viška daćete još 50 centi. Ako ga prebacite za 10 do 30 odsto za svaki evro potrošićete 75 centi. Ako prebacite granicu za 30 do 50 odsto, svaki evro koštaće vas još toliko.

Primera radi, ako neko umesto 8.000.000 evra za plate izdvoji 12.000.000 to će ga koštati dodatna 4.000.000, a to je za evropsku košarku baš mnogo.

Svako dalje prekoračenje biće još skuplje, pa ko voli neka se razbacuje. Kad na snagu stupi i HRL u sezoni 2027/28, kazne će verovatno biti još strože.

"Kako bi se osigurala finansijska pravednost, 'Competitive Balance Compensation' (CBC) će takođe biti uvedena u sezoni 2025-26. Ovaj sistem služi kao finansijski mehanizam osmišljen za preraspodelu sredstava prikupljenih od klubova koji premašuju BRL i HRL. Ta sredstva će biti jednako raspodeljena klubovima koji poštuju propise na kraju sezone. Tokom prelaznog perioda, CBC će se primenjivati isključivo na klubove koji premašuju BRL, jer će HRL ostati neograničen kako bi se olakšala prilagodba novim propisima.

Košarkaška Evroliga ostaje posvećena promociji finansijski održivog i takmičarski uravnoteženog okruženja, osiguravajući dugoročan rast i transparentnost za sve zainteresovane strane. Okvir CBS predstavlja ključni korak ka postizanju ovih ciljeva, postavljajući temelje za stabilniju i pravedniju budućnost evropske košarke", piše između ostalog na sajtu Evrolige.

Kompletan izveštaj Evrolige o novim promenama, možete pronaći na posebnom linku.

Ono što je pod znakom pitanja jeste koji će sve klubovi učestvovati naredne sezone u Evroligi, da li će Crvena zvezda i Partizan konačno dobiti višegodišnje licence ili će i dalje biti nosioci specijalnih pozivinica, a nije sigurno ni kakav će sistem takmičenja biti, pošto se pričalo o podeli na dve konferencije.

BONUS VIDEO