Pobeda koja može da okrene sezonu, beton odbrana i mazohizam u crno-belom

Sreća je za sve — i igrače, i navijače, i stručni štab — što se igra duplo kolo i što neće biti mnogo vremena da se slegnu utisci, jer je utorak veče u „Beogradskoj areni“ bilo nešto što je teško smisleno objasniti do kraja.

Partizan je ponovo zamalo došao u situaciju da doživi bolan poraz i da sam sebi puca u nogu — gotovo kao neka vrsta mazohističkog rituala.

Na 7:19 sekundi do kraja, kada je Isak Bonga pogodio trojku, na semaforu je bilo 20 razlike za Partizan i sve je delovalo kao iz snova.

A onda — za nešto više od pet minuta potpunog sumraka koji je zamalo ekipu odveo u ponor. Usledila je serija Monaka od 22:0 i nekoliko propuštenih prilika da dotuče Partizan, koje srećom tim iz kneževine nije iskoristio.

Zbog tih pet minuta narativ o meču dobio je drugačiju notu. Umesto o skoro savršenoj odbrani, koja je jedan od najboljih napadačkih timova potpuno poništila, više će se pričati upravo o pomenutih pet minuta.

Jer, Partizan je čak i uz taj horor spustio Monako 13 poena ispod njihovog proseka, najbolji tim po broju asistencija (sa 21) zaustavio na 15 — što je inače prosek Partizana kao najlošijeg tima u tom segmentu — i odlično iskontrolisao skok. Plan da se zaustavi trojac bekova Majk Džejms, Eli Okobo i Metju Strazel, koji čini srce igre Monaka, u potpunosti je uspeo. Pomenuti trio postigao je ukupno 23 poena, iako su pre ove utakmice zajedno prosečno ubacivali 36. Džejms je tek u seriji od 22 poena uspeo da uđe u dvocifrene brojeve, ali sve sa užasno lošim procentima.

Ta odbrana na spoljnim igračima potpuno je poremetila ritam ostatka tima, pa je Danijel Tajs odigrao najlošiji meč sezone, dok su Nikola Mirotić i Alfa Dijalo donekle održavali ritam u napadu.

Plan igre bio je od početka jasan — agresivno, u meso, i po cenu većeg broja slobodnih bacanja ne dozvoliti protivniku da uhvati ritam.

Bilo je tu i uobičajeno loših faulova, ali u širem kontekstu pokazalo se da je to bolja opcija nego da se dozvole laki poeni.

Dvejn Vašington sada je već ušao u sjajan ritam, uprkos povremenim problemima u završnicama, dok je najbolji meč od dolaska odigrao Aleksej Pokuševski, uz vanserijsku odbranu Bonge tokom gotovo celog meča.

I ta odbrana sada postaje dobra u kontinuitetu — protiv Monaka je defanzivni rejting bio najbolji od početka sezone (107, što je u rangu elitnih defanziva Evrolige), a u poslednje tri utakmice prosečno iznosi 110,6. Kada se uporedi sa prvih sedam kola, gde je bio 126,2, jasno je koliko je ekipa napredovala.

Dolasci Nika Kalatesa i Bruna Fernanda doneli su dodatni kvalitet u čitanju igre protivnika, pravljenju taktičkih faulova i sprečavanje lakih poena šro je bila velika boljka ekipe.

To je, doduše, imalo i kontraefekat u vidu pada ofanzivnog rejtinga u poslednje vreme, ali je u ovom trenutku za Partizan mnogo važnije što je tim pokazao da ima kapacitet za vrhunsku odbranu. Napad će, nakon serije promena u rosteru i kada se novi igrači uigraju, doći na svoje, jer taj segment nikada nije bio problem od povratka Željka Obradovića.

Ipak, neizbežno je govoriti i o problemima, jer ih je i sam Partizan izazvao. Iako su velike serije u savremenoj košarci česta pojava, nekoliko pitanja nameće se samo po sebi kada govorimo o raspadu u četvrtoj četvrtini.

Iako je bilo logično da Vašington ostane na terenu nakon sjajne partije i u periodu kada se ekipa muči napadački možda je raniji odmor mogao da mu obezbedi svežinu u završnici, umesto da izgubi ritam. Ionako ni sa njim u tom periodu Partizan nije uspevao da pronađe ofanzivna rešenja, a možda bi sa nekim drugim odbrana dobila na dodatnoj agresivnosti.

Tu je i pitanje uloge Džabarija Parkera. Iako Obradović ponavlja da mu veruje i da na treninzima deluje odlično, bilo je očigledno da ni ovog puta nije bio u ritmu, pa je možda njegova uloga u završnici bila pogrešan potez, bez obzira na ofanzivni potencijal koji poseduje. Uostalom, ni smo videli ništa u napadu od Amerikanca u tom periodu i meč je završio sa nula poena, a dodatno je doprineo kontraritmu čitave ekipe.

Ipak, sve su to pitanja o kojima je lakše govoriti posle pobede. Bogovi košarke ovog puta nagradili su ekipu koja je bila bolja veći deo meča, iako je Monako, paradoksalno, bio bliži pobedi nego Barselona u prethodnom duelu — makar ako se gleda poslednji šut i verovatnoća da lopta uđe.

Partizan sada sa velikim olakšanjem može da se fokusira na duel sa Asvelom, koji u sredu uveče igra sa Armanijem i imaće dan manje za odmor, a biće i bez prvog strelca, Nanda De Koloa.

Pobeda u tom duelu imperativ je za svakog ko želi da ostane u trci za plej-of. Asvel je ekipa koja znatnobolje igra na domaćem terenu,a li i ekipa koja, kada joj se slomi ritam, nedostaje kapacitet za povratak u meč poput Monaka. Zbog toga pristup mora biti isti kao u prethodna tri susreta — koncentrisano, agresivno i bez opuštanja — i rezultat tada ne bi smeo da izostane.