Partizanov bedem rešio triler, Karlik nosi ekipu iznad granica mogućeg

Košarkaški triler u "Beogradskoj areni" između Partizana i Crvene zvezde pripao je crno-belima rezultatom 85:82 posle produžetaka. Crno-beli su tako dobili prvi ovosezonski detbi i prekinuli niz od tri poraza u takmičenju, dok je Crvena zvezda posle serije od četiri pobede položila oružje.

Meč koji je imao dva lica na kraju je rešen posle nestvarne drame. Ono što je Partizanova formula od početka godine i ovoga puta je donela rezultat. Ekipu je na svojim leđima poneo maestralni Karlik Džons koji je utakmicu završio sa indeksom korisnosti od 28 gde je ubacio 26 poena uz pet asistencija i trojku u produžetku kojom je ostavio Partizan u životu.

Karlik Džons je osim što je lider ove ekipe gotovo neprikosnoven kada su evroligaški veliki derbiji u pitanju. U ukupno četiri koje je odigrao (jedan propustio zbog povrede), u svakom je beležio minimum 20 poena i rešavao neizvesne završnice.

U ovoj sezoni je posle nekomplentnog sedmog kola prvi asistent Evrolige, peti strelac, sedmi najkorisniji igrač takmičenja, dok je po parametrima platforme "Sofascore" najbolje ocenjeni igrač takmičenja.

Kada je on uspeo da dovuče ekipu do prilike za pobedu, ponovo se u odbrani ukazao Kevarijus Hejs. Ono što je Karlik za napad, sjajni centar je za odbranu, a u derbiju je to pokazao na najbolji mogući način. Prvo je blokirao Krisa Džonsa u poslednjem napadu četvrte četvrtine i uveo svoj tim u produžetke, a onda servirao još jedno remek delo za kraj.

Zvezda je imala napad za produžetak koji je igran za Džereda Batlera koji ni posle serije driblinga nije uspeo da se oslobodi Hejsa, da bi potom uvalio loptu Davidu Kremeru do kojeg je ponovo stigao Hejs i naterao ga na gotovo nemoguć šut. Ako se setiimo da je sve to izveo u Minhenu kada je potpuno zaustavio Andreasa Obsta da uopšte primi loptu, a onda preuzeo i zaustavio pokušaj Vašingtona, onda je pošteno reći da je svojom odbranom direktno doneo trijumf crno-belima.

Odbrana partizana je ponovo bila mnogo bolji deo tima. Iako je za razliku od prethodnih mečeva napad u prvom poluvremenu bio sjajan, to je sve palo u vodu u nastavku i crno-beli su morali da se vrate u rudnik i pobedu izrovare na ono što je legendarni Dule Vujošević zvao "krvava kolena".

Ponovo je uz Hejsa u prvom planu bio Alesandro Pajola koji je od početka do kraja meča preuzimao najproblematičnije igrače u protivničkom taboru. Jeste napad Partizana sa njim na terenu čak i u petorkama sa Karlikom Džonsom trpeo, jer je Italijan ponovo bio bezopasan po koš, a sve češće kako sezona odmiče ga ni ne gleda, ali njegova agresivna i pametna odbrana ubedila je Đoana Penjaroju da mu veruje čak i kad sam nije verovao u sebe.

A dve sekvence najbolje ilustruju njegovu igru. Prva je kada je pred kraj četvrte četvrtine neverovatnim skokom u napadu iznudio dva slobodna bacanja posle promašaja Hejsa, da bi ih zatim promašio i zamalo koštao ekipu pobede.

Druga je kada je u produžetku neverovatnim potezom iz skoka u napadu dodao loptu Karliku Džonsu za izjednačenje, a potom u sledećem napadu trojkom rešio pitanje pobednika i zaključao svog igrača u poslednjoj odbrani.

To poverenje Penjaroje u igrače poput Pajole čak i kada napad žestoko pati, temelj su ovog Partizana koji se gradi. To nije samo slučaj sa Italijanom, već i sa ostatkom tima koji mu vraća bacanjem i na glavu ako treba.

Partizan po defanzivnom rejtingu iam četvrtu najbollju odbranu lige i jednu od najboljih odbrana reketa. Samo tri tima dozzvoljavaju manje pokušaja u reketu od rivala, dok je broj primljenih poena po posedu najbolji u ligi. To otežava protivnicima dolazak do lakih poena, i stavlja u velikoj meri pritisak na spoljne linije rivala.

To nije dugoročno održiv model zbog velike potrošnje i ogromnog broja utakmica, ali bi Partizan dovođenjem Antonija Rivsa i Roberta Frenksa trebalo da dobije preko potrebnu napadačku i pre svega šutersku širinu, ako se uklope i na vreme adaptiraju na zahteve Evrolige.

Ipak, Penjaroja nema previše izbora da sa limitiranim i povredama oslabljenim rosterom igra drugačije čak i kada se u pojedinim delovima meča činilo da bi rizikovanjem i ubacivanjem igrača poput Marija Nakića koji ima šuterski rapson ili sklapanjem petorki sa napadačkim potencijalom izgubio esenciju ovog tima, a to je defanzivni bedem koji je Partizan stvorio.

Treba dodati da su crno beli i dalje najbolji kradljici lopti sa dva igrača u Top 10 i jasno je zašto španski stručnjak neće odstupati od ovakve formule igre pod obručima.