Partizan pronašao balans koji je dugo čekao, jedan igrač postaje sve opasnije oružje

Ako se gleda očajna forma rivala, ništa neočekivano, ali ako se u obzir uzme da je Partizan u meč neočekivano ušao bez Kevarijusa Hejsa, prvog centra i ključnog defanzivca u odbrambenom bedemu, pobeda dobija na težini. Jer osim Hejsa, Partizan nije mogao da računa ni na Tonjea Džekirija i već davno otpalog Dereka Vilisa što je unutrašnju liniju koja je i bez povreda sa dosta znakova pitanja učinilo ozbiljno osakaćenom.

Žofri Lovernj već dugo nije ni rotacioni evroligaški igrač dok je Robert Frenks zbog stabdardnog kašnjenja sa sklapanjem rostera i dalje daleko od uigranosti.

Sve te okolnosti uz neosporan individualni kvalitet Makabija koji je daleko veći od igara i rezultata izazvale su bojazan da najbolji deo rasporeda za Partizan neće biti iskorišćen.

Ali, crno-beli su se ne samo pobrinuli da se pobeda ne ispusti, već da gotovo ni sekunda ne bude drame i da za promenu publika uživa bez stresa kao da je meč ABA lige.

Partizan je po prvi put ove sezone našao odličan balans između odbrane i napada i imao dovoljno dugih intervala dobre igre na oba kraja parketa da odbije svaki nalet rivala.

Za početak je sjajno napadački otvoren meč. Petorka sa Frenksom na četiri dala je mnogo bolji spejsing i širinu u igri pa je to otvorilo i više prostora za Tompsona kojeg sada nisu mogli tako lako da zatvaraju.

I upravo je Frenks započeo seriju koju je Tompson nadogradio sa tri trojke i zapalio napad Partizana koji je do kraja prve deonice stigao na 28 poena.

Nekoliko sitnih grešaka i slabija odbrana koja sa Lovernjom i Frenksom ipak nije toliko dobra iako trud nije bio sporan sprečile su Partizan da posle uvodnog naleta sačuva veću razliku.

Tu se vraćamo na priču o balansu. Stivens i Tanasković doneli su mnogo više agresivnosti na preuzimanjima, bolju zaštitu obruča, a to je olakšalo i spoljnoj liniji da agresivnije pritiska rivala i to je rezultiralo da Makabi nakon 23 poena u drugoj deonici ubaci 12.

Do kraja meča videli smo punu kontrolu od strane Partizana, a Penjaroja je u pojedinim momentima kao što je start drugog poluvremena eksperimentisao i sa nižim postavama napadački orijentisanim.

I upravo je to ono što je falilo Partizanu do sada. Defanzivni intenzitet i na tome izgrađeni identitet može ekipu da dovede do određene tačke, ali da bi se ona prošla lopta mora da ulazi u koš.

Partizan je to imao ovoga puta. Crno-beli su uspeli da pogode 14 trojki iz 33 pokušaja što je iznad 40 odsto i to je značajno olakšalo da sve ostalo teče glatko.

Kada postoji šuterska pretnja protok je izvrstan, pa je tako Partizan imao sjajnih 27 asistencija i osim toga odličnu selekciju šuta. Za dva poena je ekipa uzela 33 šuta od čega je čak 27 bilo iz reketa a samo šest sa poludistance. Ovakva selekcija gotovo da je vlažan san svakog trenera - napadanje obruča i šut za tri poena.

Tome je doprinela i igra u tranziciji gde je Partizan uspeo da ubaci 16 poena i tako dođe do lake realizacije.

Kada je igra pojedinaca u pitanju treba reći da je Itan Tompson nastavio da na nivou Evrolige rešeta - sa 5/9 za tri protiv Makabija došao je do toga da u poslednje tri utakmice ima 9/19 što je na velikom uzorku skoro 50 odsto za tri poena. Sa preko 13 po meču sada već predstavlja ozbiljnu napadačku opciju i da nije promašio sva četiri puta za dva imao bi skoro savršen meča. Uz to, Na prethodne tri utakmice je imao ukupno 10 asistencija i time donosi dodatnu pretnju rivalima koje kažnjava za agresivnu odbranu.

Odličan meč odigrao je u Robert Frenks. Iako je pogodio samo prvu od tri trojke što mu je po najavi bilo najjače oružje, pokazao je da ima raznovrsan repertoar i da može da bude opasan i u kontri i na obruču. Osim toga je dobro kontrolisao skok i na sve to dodao tri asistencije.

Lamar Stivens bio je sjajan na oba kraja parketa. Kada mu ulazi šut za tri poena postaje izuzetno opasan dok je u ovom meču sa tri blokade potvrdio defanzivnu klasu.

Partizan bi u Antonio Rivsu mogao da dobije još jedno ozbiljno napadačko oružje. Naročito jer se ne radi samo o opasnom šuteru već i o igraču koji je opasan na prodoru gde je pokazao da zna da baci i povratan pas. Ono gde je i dalje problematičan jeste odbrana gde često zapinje u blokovima, kasni na preuzimanjima i generalno još uvek nije pohvatao konce kako bi došao do tačke da bude bar na nuli, a ne minus defanzivac.

Određeni znak pitanja stoji iznad napadačke partije Karlika Džonsa koji je treći meč u nizu podbacio iako je otvorio trojkom, ali je nekoliko ulaza završio dobijenom blokadom. Ipak, sedam asistencija i činjenica da je dirigovao igrom bez previše forsiranja pokazuje njegov kvalitet da prepozna trenutak kada ne mora da forsira.

Partizan sada čeka još jedan meč gde je imperativ pobede ogroman jer dolazi najslabiji tim u Evroligi, Baskonija. Španci ove sezone podsećaju na Albu kada je svaka pobeda bila kao premija, ali daleko od toga da se smeju potceniti.

Makabi možda nije imao plan da napadne Partizan bez Hejsa ali će Perasović imati vremena da spremi neke varijante jer je gotovo izvesno da ni ne on, a ni Tonje Džekiri neće biti spremni do srede u 20.45.

Ipak, ako pristup i energija budu dobri kao protiv Makabija uz sličnu efikasnost, Partizan ne bi smeo da ima problem da veže drugi trijumf u nizu.