Partizan potučen do nogu, poraz crno-belih na svim nivoima

Loš rezulat, još gora igra i sve to u senci dešavanja na tribinama zbog kojeg gotovo da niko nije gledao utakmicu u drugom poluvremenu. Raskol na tribini gde su navodno najverniji navijači i tuča frakcija za i protiv Vučića u završnici prvog poluvremena na kraju su bili glavni narativ loše večeri Partizana.

Teško je objektivno proceniti koliko je sve imalo uticaja na dešavanja na terenu, ali trenuci u završnici prvog poluvremena kada svi u dvorani zvižde tribini na kojoj se dešava tuča dok Partizan ima napad i sve ono što je usledilo teško da nije imalo zbunjujuće posledice po igrače na terenu. Možda velika većina stranaca ne razume šta se tačno dešava, ali je jasno svima u dvorani bilo da nešto nije u redu.

To sa druge strane ne umanjuje sve probleme koje Partizan trenutno ima.

Ono što je bilo veliko pitanje pred meč, a to je kako će Partizan izgledati kada je organizacija igre u pitanju u odsustvu Karlika Džonsa i Šejka Miltona, dobila je brutalan odgovor - užasno.

Ima u Evroligi dosta kvalitetnijih timova od Pariza ali nijedan ne igra tako agresivnim stilom u odbrani kao što to radi šampion Francuske. Uoči ovog kola ekipa Pariza je bila lider po broju ukradenih lopti, zbog stalnog presinga i napadanja linija dodavanja.

Iako zna da im odbrana pukne zbog toga, to im omogućava igru u tranziciji i pre svega ubijanje protoka rivala. Upravo iz tih razloga su u ovom trenutku za ovakav Partizan bili možda i najgori mogući protivnik.

Od prvog do poslednjeg poseda igrali su na maksimalnom broju obrtaja i terali Partizan na veliki broj grešaka i loših napada. Partizan je nesporno veći deo meča izgledao loše ali treba biti pošten i reći da je to bila i posledica sjajne igre Pariza.

Dvejn Vašington sjajan - sa klupe

Sa druge strane ako je i postajala dilema oko Dvejna Vašingtona, sada je više nema. Amerikanac je sjajan u ulozi instant strelca sa klupe koji kada je u ritmu može da donese mnogo isto kao što može da odnese.

Ali kada je u takvoj ulozi, Željko Obradović može da ga dozira i pusti ga kada ga ide, a skloni kada je u kontraritmu. To se videlo i u prvih pet kola Evrolige u kojima je imao i očajnih i sjajnih minuta.

Međutim, Vašington u ulozi primarnog kreatora jednostavno je protivprirodan blud. I da budemo jasni, ne treba mu to previše zamerati. Bilo je u više navrata pokušaja da nešto iskreira i pokuša da razigra ekipu ali bi se to završavalo izuzetno loše.

Znali su to i u Parizu i bilo spremni na te pokušaje i prelako su uspevali da ih zaustave agresivnom odbranom. Jednostavno, Vašington je igrač koji je opasan kada napada koš na više načina u ograničenoj roli često i uz Karlika na terenu u Evroligi.

Neuspeh kreacije sa Vašingtonom je imao domino efekat. Igrači su ispadali iz svojih uloga kako bi pokušali da premoste nedostatak pravog protoka i kreacije, a to je uticalo da sve zbog toga izgleda loše.

Šutiralo se van ritma, čak i kad bi se izgradila otvorena pozicija, igrači su narodski rečeno morali da idu izvan opanaka, a taj domino efekat nije mogao da proizvede ništa dobro.

I ideja da se kroz sekundarnu kreaciju iz šort rola preko visokih igrača premosti protok i stvori višak Pariz je već posle prvog dobrog napada pročitao. Bili su agresivni na Osetkovskom i Braunu koji su iole sposobni da nešto iskreiraju i tako ubili svaki ritam.

Pariz imao odgovor za sve

Partizan je tako mogao da izdrži poluvreme ali ne i ceo meč. U nastavku je samo sumanuta šuterske serija Sterlinga Brauna koji je više iz očaja uzimao šuteve sprečila da Pariz mnogo ranije ne ode na 20 razlike.

Problem za Partizan je što te momente kada je još postojao tračak nade nije uspeo da pretvori u preokret.

Jednostavno, Pariz je u tim momentima bio prepun samopouzdanja koje je crpeo iz dobre odbrane, kontrole tempa i dobrog napadačkog ritma pa su na sulude pogotke Brauna odgovarali jednako suludim pogocima na drugoj strani.

Samo, kod njih su pogađali svi, a kod Partizana samo jedan čovek.

Pokušao je Vašington kada je i potpuno odustao od pokušaja da kreira da herojskim putevima zapali iskru ali ništa nije vredelo.

Zbog svega viđenog na tribinama, nije bilo ni iskre i huka navijača kada je Braun davao veštačko disanje da pogura ekipu. Ali, bila bi to nezaslužena pobeda da je do nje nekim čudom došlo.

Partizan je tako sada u mnogo većem problemu nego što skor govori. Tabela je u ovom trenutku sekundarna stvar jer je sezona počela tako da se čini da niko nije u stanju da se odlepi.

Problemi Partizana zapravo leže na drugoj strani. Odbrana je od početka loša i to se potvrdilo i na ovom meču. Sedma najgora po broju primljenih poena, četvrta najgora po defanzivnom rejtingu ni u ovom meču nije bila ni blizu faktor na meču osim pola druge četvrtine.

Skraćena rotacija utiče na nivo energije u ovakvom ritmu mečeva, ali konstantan problem sa pravljenjem faulova, osnosno nedostatku istih i to čak i kad ekipa nije u bonusu nije pitanje rotacije. Vrlo često dobar i pravovremen faul može da ubije ritam rivala i promeni tok meča, a toga ni ovoga puta nije bilo.

Napad je, ma šta ko mislio bio do ovog meča jedan od najboljih u Evroligi i po ofanzivnom rejtingu, procentima šuta i drugim brojkama, ali je povredom Karlika i odsustvom Miltona i on postao ozbiljan problem.

Partizan juri pojačanja, a ide duplo kolo

Partizan će morati da reši mnogo toga dovođenjem pojačanja imena koja se pominju poput Bruna Fernanda i Kamerona Pejna jasno ukazuju da se adresiraju konkretni problemi u timu, ali će biti važno da se što pre te stvari reše.

Sledi duplo kolo i nema vremena da se lamentira previše.

Prvi rival je Hapoel, trenutni lider Evrolige i tim kod kojeg su za sada stvari veoma jasne. Ekipa nakrcana individualnim kvalitetom koja dobija obrise ozbiljne timske igre. U pitanju je napad sa najboljim ofanzivnim rejtingom, trećim najvećim brojem postignutih poena, najboljim procentom šuta iz igre, sa linije bacanja, drugim najboljim procentom za tri poena...

U prevodu elitan napad protiv odbrane koja trenutno jako malo zna šta radi.

Ono gde Partizan eventualno može da traži šansu jeste činjenica da je Hapoel jednako loša odbrana, po mnogim parametrima i lošija i da spada među najmanje agresivne timove. To će olakšati Partizanu da povrati napadački ritam čak i u ovom sastavu, ali je pitanje da li će biti u stanju da prati mnogo potentnijeg rivala bar kada su trenutni rosteri u pitanju.

O Barseloni već neki drugi put...