Partizan je bio toliko loš da ni Željko nije imao odgovor zašto

Ušao je Partizan u derbi kao tim koji neuporedivo stoji bolje na tabeli od svog najvećeg rivala i koji razmišlja o plej-ofu Evrolige, dok mu se protivnik bori za goli život. Ušao je Partizan u meč nakon utakmice protiv Asvela koja je ličila na nešto jači trening i bez cimanja sa putovanjima i menajanjem hale i sa ekipom koja je računajući i meč ABA lige uspela da se dobro odmori i relaksira i sačeka protivnika odmorno koliko je to moguće u ovako paklenom ritmu.

Sa druge strane je bio rival koji je već neko vreme u stanju konstantne urgentnosti kada je Evroliga u pitanju i skoro svaki meč ulazi sa imperativom pobede, a na sve to se nadovezao i težak i iscrpljujući meč i put u Istanbul.

Jedina prednost u tom smislu na strani Zvezde bila je podrška navijača.

Umesto da trenutne okolnosti pretvori u svoju korist i određenu rasterećenost iskoristi za kreativniju igru i pre svega opuštenije napadačko izdanje, igrači Partizana su odlučili da se suštinski ne pojave na ovoj utakmici.

Upravo je situacija urgentnosti u redovima Crvene zvezde donela veću dozu agresije, što je donekle bilo i očekivano, ali je paradoksalno da su crveno-beli delovali i i opuštenije i rasterećenije i igrali sa mnogo više tečnosti i lakoće u svojoj igri.

Partizan je meč otvorio korektno u smislu da je je u prvih pet minuta imao određenu ideju u igri da iskoristi poludistancu preko Doužera i Pantera i uz poene Kabokla uspostavi dubinu u napadu. Iako egzekucija plana nije bila idealna, nonšalantnost Doužera u kreaciji razbijala je ritam koji je mogao da bude uspostavljen. Zvezda jeste bila agresivna u odbrani što je pravilo probleme u napadu Partizana, ali je isto tako falilo agresivnosti u napadanju mismečeva i prodorima ka košu.

Mlaki blokovi, spore kretnje, kašnjenje u napadačkim rotacijama i neodlučnost u situacijama kada je trebalo šutnuti ili agresivno napraviti prodor nagovestile su probleme sa kojima će se Partizan suočavati tokom meča.

Ono što je smirivalo situaciju jeste činjenica da ni Zvezda nije uspevala da uspostavi napadački ritam. Bolomboj je bio odlično skautiran i uštopovan i pokušaj Zvezde da uspostavi unutrašnju igru se sveo na prodor Topića i Nedovića.

Međutim, u tako stegnutom početku i agresivnim odbranama, bila je dovoljna jedna varnica da se jedan od timova zapali. Sa dve trojke, od kojih je jedna bila o tablu, Hanga je u dva poseda doneo Zvezdi plus osam, a ulazak Teodosića doneo je bolji protok lopte u napadu.

Giedraitis agresivnim utrčavanjima i Fredi Gilespi realizacijom iz pikenrola gde mu je Partizan nonšalantno dozvoljavao da zakucava umesto da ga faulovima van bonusa tera na liniju slobodnih bacanja sa koje je tokom karijere očajan, dala je Zvezdi i drugu dimenziju koja joj je trebala.

Partizan je sa druge strane ušao u problem da se našao u dvocifrennom minusu, a kreacije nije bilo nigde, a ona uobičajena Partizanova igra koja stvara otvorene poziije za šut kroz seriju blokova kao vid kreacije koja je postala zaštitni znak Partizana nije funkcionisala.

Igrači su delovli uspavano, nezainteresovano i gotovo zbunjeno Zvezdinom agresivnošću i energijom, što je dovelo do pokušaja da Kevin Panter pre svega pokuša herojskim potezima donese iskru Partizanovom napadu. Ali, no što je ulazilo Hangi, nije ulazilo njemu i Zvezda je već do sredine druge četvrtine napravila 21 poen viška.

Drugi problem Partizana bio je u tome što ni periode u kojima je Zvezda ispadala iz ritma i napadački ni odbrambeno nije uspevao da kažnjava.

Previše grešaka, izgubljenih lopti, krimminalnih pasova u pokušaju da se pronađu visoki na niskom postu i gomila blago rečeno bizarnih odluka čak i igrača kao što su Džejms Naneli je jednostavno ubijala svaki ritam.

Partizan je uprkos jednom naletu kada je smanjio na 15 poena prednosti i umesto da iskoristi momentum i možda na poluvreme ode sa desetak poena minusa,  pravi dve greške i sa dve primljene trojke na kraju na odmor je otišao sa -21.

Podatak od dve asistencije, devet izgubljenih lopti i samo dve pogođene trojke bila su dobra iliustracija naspram 15 asistencija Zvezde i sedam pogođenih trojki uz 50 odsto šuta.

"Apsolutna zaslužena pobeda Crvena zvezde koja je od prve sekunde bila dominantna. Postojao je tračak nade kada je Partizan imao dva šuta za tri poena od kojih je jedan bio otvoren i to je u psihološkom smislu moglo da bude svašta, ali kada se sve gleda, Partizan nije bio svojo. Željko je tražio petorke, a Partizan je bio neprepoznatljiv. Moglo je da bude ubedljiviji, a sa druge strane kada je Zvezda igrala slabije, Partizan to nije znao da iskoristi. Partizan je odigrao jedan od najslabijih napačačkih mečeva uz onaj u Madridu i falilo je kreacije. Ne možeš nikoga da dobiješ sa 11 asistencija ni jednu Albu“, rekao je u analizi posle utakmice Mića Berić.

Poslednju pravu priliku Partizan je propustio u nastavku kada je imao lepu šansu da kazni očajni napadački niz protivnika. Zvezda je u prvih sedam minuta postigla samo dva poena iz igre i ukupno 10 sa poenima sa linije slobodnih bacanja. Bez ikakvog ritma u napadu i sa neuporedivo manje agresivnosti u odbrani, Partizanu su se otvorili i bolji pogledi ka košu i prilika da dođe do lakših poena, ali su crno-beli nastavili sa lošim odlukama, greškama i propuštanjem prilika.

Možda je i najbolji simbol očajne igre bio pokušaj ulaznog pasa Vukčevića za Kaminskog na niskom postu koji je presekao najniži igrač Evrolige Jago dos Santos kome je lopta praktično završila u rukama iako bi prost lob pas Partizanu stvorio zicer na obruču.

Uspeo je Partizan u poslednjoj četvrtini da još jednom priđe, ali je promašajem Smita za tri kojim bi se prišlo na minus šest poena nekako zadovoljena sportska pravda i umesto nezaslužene drame, Partizan je zasluženo na kraju rutiniran.

Obradović na kraju nije uspeo da pronađe raspoloženog igrača, iako su svoje minijature imali i Kevin Panter i Frenk Kaminski, sve je to bilo previše tanko za Crvenu zvezdu koja je sa 15 minuta vrhunske košarke i sjajnom kontrolom ostatka meča potpuno razmontirala Partizan.

Najgora stvar u čitavoj priči nije bio poraz Partizana već užasno loš pristup igri. Nonšalantnost, nedostatak energije kao da je u pitanju neka rendom utakmica nisu pristup kojim se dobija i mnogo manje značajan derbi.

Zbog toga će ekipa morati da reaguje i u narednim mečevima pokaže da bar kada je pristup u pitanju ne sme biti nikakvog kompromisa.

Koliko je pristup bio loš, najbolje svedoči i odgovor Željka Obradovića na pitanje o izdanju njegovih pulena.

„Da, pa to je baš lepo pitanje, samo što ja nemam odgovor na  njega“, kaže Žoc.

BONUS VIDEO Mića Berić analizira derbi Partizana i Crvene zvezde