Utakmica je trajala skoro dva i po sata, bilo je to 40 minuta igre i mučenja za crno-bele, dok je Alba bila poprilično rasterećena, pa bi verovatno ubacila i belu tehniku kroz obruč, da je mogla.

Neverovatne šuteve pogađali su košarkaši Albe tokom cele utakmice, bilo je tu i trojki u poslednjim sekundama napada, nekoliko puta je lopta "skakala" po obruču pre nego što je ušla, a svih 11 igrača nemačkog tima se upisalo u listu strelaca.

Ove sezone Alba možda i bolje igra kad ima više povređenih igrača, pa tako sada na terenu nisu bili Martin Hermanson, Gabrijele Proćida i Džastin Bin, koji su ponajbolji u timu, ali su zato iskočili Dejvid Mekormak, Tim Šnajder, Met Tomas i Mateo Spanjolo (svi imali dvocifreni poenterski učinak).

Bila je Alba bolja u skoku (33-28), za tri poena šutirala je čak 45,8 odsto, a i za dva poena je bila na preko 60% uspešnosti. Međutim, Alba je u završnici morala bolje, a i 16 izgubljenih lopti je previše za jedan ovakav meč, koji se odlučuje na jednu loptu.

Iako je Partizan nekoliko puta u drugom poluvremenu imao dvocifrenu razliku, nije uspeo da zada završni udarac rivalu, koji je onda bio na pragu pobede, kada je poveo sa 88:84. Alba je i pre toga imala nekoliko neiskorišćenih napada u prelomnim trenucima, ali je imala i sreće da Partizan to nije kaznio na drugoj strani.

Međutim, kada se činilo da je sve za Partizan gotovo, na scenu su stupila dva Partizanova heroja.

Vanja kapiten za primer

Iako trojka Vanje Marinkovića nije bila za pobedu, bez nje crno-beli ne bi mogli da preokrenu u poslednjem minutu. Pogodio je kapiten za 88:87 na manje od minut do kraja i tako dao "kiseonik" svom timu. Ruku na srce, i Alba je odigrala lošu odbranu, ali ko će to pamtiti...

Setićemo se i da je na nekim prethodnim utakmicama Vanja imao i te kako važnu ulogu. Protiv Panatinaikosa je pogodio tri trojke, koje su prelomile meč pred kraj prvog poluvremena, a odigrao je i sjajnu odbranu na Kendriku Nanu, što nije skoro viđeno u Evropi.

I protiv Olimpijakosa (78:70) je Vanja odradio veliki deo posla u defanzivi na Evanu Furnijeu, a i tada je pred kraj pogodio veoma važnu trojku za +7, koja je crno-bele znatno pogurala do pobede.

Nakon svega ovoga s pravom ćemo postaviti pitanje šta bi bilo protiv Armanija i Barselone u Beogradu da Marinković tada nije bio povređen? Ipak, to je sada već arhivirano i Partizan ima pet vezanih pobeda u Evroligi, te sjajnu šansu da se i u duplom kolu taj niz produži.

Treba pomenuti i da je Marinković omiljen u timu, svi su ga prihvatili kao kapitena i Željko Obradović u njega ima poverenje. Zato je upravo za njega crtao akciju protiv Albe, kao i protiv Panatinaikosa u finišu prvog poluvremena.

Vanja nikada nije bio, niti će biti, igrač koji stalno traži loptu na terenu, već neko ko će sačekati svoju šansu i odraditi maksimalno svoj deo posla. Za to i te kako stiže nagrada za njega i crno-bele u poslednjih nekoliko utakmica.

Karlik general na parketu

Mnogi su se pred početak sezone pitali ko će biti "taj" igrač u ekipi Partizana. Odgovor je brzo stigao - glvni je Karlik Džons.

Košarkaš Južnog Sudana je protiv Albe imao indeks korisnosti 33, ubacio je 24 poena, podelio šest asistencija, uhvatio pet skokova i izgubio samo jednu loptu. Zaista neverovatno za igrača koji igra na poziciji plejmejkera i to skoro 33 minuta.

Džons je u završnici najpre iznudio faul za dva penala, koja je pogodio, a onda je meč protiv Albe rešio pogotkom sa poludistance i taj potez se i dalje deli na društvenim mrežama.

Gledajući Partizan ove sezone lako se stekne utisak da je lopta kod Karlika u rukama najsigurnija, vrhunski razume i čita igru i apsolutno diktira dešavanja na terenu.

Koliko mu saigrači veruju najbolje pokazuju i neki od poslednjih napada na utakmici, kada su ga svi na terenu tražili kako bi primio loptu, što se i desilo, a onda krunisalo Partizanovom pobedom.

Zaliha za teški decembar

Nakon što je sezonu otvorio sa 2-8 u Evroligi, Partizan je sada na stabilnih 7-8 i već je u ozbiljnim pričama za plej-of Evrolige.

Pobeda protiv Albe jeste došla i uz mnogo sreće (promašeni penali Mekormaka, nekažnjena greška Dejvisa sa penala...), ali najbitnije za crno-bele jeste to da niz nije prekinut i da je steknuta nova vrsta samopouzdanja, ova u neizvesnim završnicama.

Iako ima još mnogo da se igra, nije prošla ni polovina sezone u Evroligi, Partizan je ovom pobedom ipak i stekao malu zalihu za veoma napeti decembar, u kom je veoma teško očekivati da ekipa stalno bude na maksimumu ili blizu njega.

Već četiri utakmice u ovom mesecu su odigrali crno-beli, a čeka ih još šest, od kojih su tri u Evroligi, dok su rivali u ABA ligi redom Budućnost, Crvena zvezda i Cedevita Olimpija. Teško da je moglo mnogo teže od toga.

Najpre u crno-belim redovima moraju da razmišljaju o Budućnosti (nedelja, 20 sati), onda je na redu duplo kolo Evrolige, a rivali su Asvel u Beogradu (utorak, 20.45) i Efes u Istanbulu (petak, 18.30). Asvel je jači nego prethodnih nekoliko sezona, Efes je potpuno nepredvidiv, ali Partizan i te kako ima čemu da se nada u tim mečevima.

Nema sumnje da će Obradović i njegovi izabranici u svakoj utakmici ići na pobedu, ali ona se bar u ovom trenutku ne mora shvatati kao imperativ, jer situacija više nije alarmantna, kao na 2-8.

BONUS VIDEO