0
Partizan je izgubio od Olimpijakosa rezultatom 69:74 u beogradskoj Areni vrlo bitnu utakmicu odigranu u okviru 32. kola Evrolige, te je niz veoma važnih utakmica koje će odlučivati o plej-inu započet porazom.
Kiks načinjen u ovom meču je s tim značajniji, jer su rezultati ostalih duela bili vrlo povoljni – Barselona je pobedila Bajern (jedina ekipa koja u mogućem krugu ima bolji međusobni duel od Partizana), a Žalgiris je trijumfovao nad Baskonijom.
Olimpijakos nije odigrao dobru utakmicu u Beogradu, ali je odigrao bolje od crno-belih u trenutcima kada srpski predstavnik gotovo da nije postojao na terenu. Crno-beli u četvrtoj deonici se nisu ni pojavili praktično, te je grčka ekipa na početku poslednje četvrtine napravila seriju od 12-0, čime je, ispostaviće se ubrzo, stavljena tačka na ovaj okršaj.
Što se tiče bitnih detalja, prvi utisak je da osim Zeka Ledeja i Ognjena Jaramaza, na utakmicu se nisu pojavili ni Aleksa Avramović i Džejms Naneli.
Pročitajte još
Pomenuti dvojac koji se „skinuo“ za duel i imao značajan broj minuta, osim velikog broja izgubljenih lopti ništa dobro nije doneo svojoj ekipi i u ovoj činjenici možemo da tražimo jedan od razloga poraza. Tokom cele sezone postoje dva osnovna problema koji more crno-belu četu – prvi je u vidu utilizacije i definisanja uloge i pozicije visokih igrača, a drugi je prisustvo organizatora igre.
Kako smo već pisali da je spajanje Bruna Kabokla i Frenka Kaminskog u petorci oživelo oba igrača i rešilo probleme kontrole skoka i zaštite obruča, ostaje nam da još jednom uradimo retrospektivu problema kreacije.
Partizan u svojim redovima nema igrača koji će da napravi višak i kreira šut za ostale igrače. Crno-beli „plaču“ za imenima kao što je Miloš Teodosić, Nik Kalates ili Riki Rubio, koji su poznati da u minutima kojim provedu na terenu naprave pet-šest dodavanja ili asistencija, ali onih u kojima su uposleni igrači sami na obruču ili perimetru.
Partizan je sa druge strane pun kvalitetnih kombo bekova čija svest je takva da šuteve kreiraju isključivo za sebe, a tek onda, kad ih odbrana zatvori, pas postane opcija kojom će se „vaditi“ iz loše pozicije koju su sami sebe doveli.
Koliko puta je kasnio ulazni pas na niski post, gde se i pored solidno izgrađenog „mis-meča“, lopta nije dala u ruke već je bačena sporo i visoko, a samim tim je i bila lak plen za preseći?
Još jedno zapaženje koje postaje upečatljivo, a koje deluje da sputava igrače ove sezone je preveliki strah od autoriteta koji donosi Željko Obradović. Nekoliko akcija koje je Partizan odigrao, a lopta kretala od Pi Džeja Doužera, odigrana je „slepo“ u smislu da je pas bačen tamo gde je Obradović nacrtao bez kritičkog razmišljanja o tome da li je igrač kome je dodavanje upućeno izgradio sebi dobru poziciju za prijem. Deluje da onog trenutka, kad Pi Džej skupi hrabrost i otrgne se trenerskim okovima, njegova igra postaje mnogo kvalitetnija, a doprinos značajno veći, kao recimo poslednja akcija i pas Kaminskom, pa je na odmor Partizan otišao sa viškom od osam poena.
U poslednja dva kola Partizan igra kao gost berlinskoj Albi, a potom dočekuje Valensiju na svom terenu. Uz dve pobede u poslednja dva kola i nadu da će Efes izgubiti bar jedan duel, Partizan može da se nada tom 10. mestu koje vodi u plej-in. Ono što je svima sada jasno jeste da nakon poraza od Olimpijakosa sudbina crno-belih ne zavisi od njih samih.
Autor teksta: Viktor Sadiković
BONUS VIDEO
