Mića je zbog ugroženih profesora pokrenuo lavinu, zato su neke vožnje drugačije od drugih

"Je l' to selite podkast", bilo je prvo što je taksista pitao kada sam sa našom opremom za "Pick and roll" ušao u automobil prošlog ponedeljka.

Ukratko sam pojasnio da se od početka novembra prošle godine snimamo u studiju TV "Nova" na Košutnjaku i tako je počela priča... Prepoznao je čovek sve ono, ne samo košarkaški, što radimo sa Mićom Berićem, koga smo usput pokupili, pa je priča mogla da se nastavi.

"Ne, ne, nema šanse da vam naplatim ovu vožnju, ne dolazi u obzir ovaj put", odlučan je bio momak u svojoj nameri da slobodna vožnja od Novog Beograda bude "plaćena" pričom.

I to pričom o ljudskosti i inspiraciji... Prošlo je skoro mesec dana otkako smo organizovali humanitarnu aukciju "Mićini dresovi za prosvetu" na kojoj je skupljeno 17.500 evra za pomoć prosvetarima koji su ostali bez plata u borbi za istinu i pravdu. U borbi tokom koje su uz neopisive studente podneli najveću žrtvu i koja traje već mesecima posle novosadske tragedije i ubistva 16 ljudi prilikom pada nadstrešnice, sa čime je sada već upoznat ceo sve.

Iako je utisak posle aukcije da je taj događaj, koji će mnogi pamtiti ceo život, bio pre mnogo više, kao da su prošli meseci a ne dani, utisak je snažan isto kao i jutro posle. I dalje je teško pronaći reči da se sve to opiše, neki nesvakidašnji osećaj koji oplemenjuje i na kojem živite naredni period.

"Samo da budemo preponosni i punog srca kad se sve završi", rekao je Mića tada i u najkraćem objasnio kako smo želeli da se osećamo. Taj cilj je definitivno ostvaren, ali ne samo taj. Želja je bila da se pokrene lavina koja se sada sve više oseća... Tako je i momak sa kojim smo se vozili podelio svoja osećanja posle aukcije.

"Svaka vam čast za sve što ste radili i što inače radite, a pogotovo za aukciju. Ne mogu ni da zamislim kako je vama bilo, pa to je sve ono što ste vi. Pratio sam vas i pre toga, a tim gestom ste, eto, i mene inspirisali da pomognem prosvetarima, uplatio sam neku sumu", otkrio nam je taksista uz potvrdu da je to učinio putem Fondacije Alek Kavčić, putem koje su i sva sredstva sa aukcije prosleđena prosvetarima.

Čovek je želeo da na svoj način pokaže Mići koliko ceni sve što čistog srca radi. Do tada je Berić bio legendarni košarkaš, bivši reprezentativac, osvajač tri zlatna i jednog srebra sa nacionalnim timom, svojevremeno kapitan Partizana... Od tog 20. marta je i više od toga.

"Prošli put ste mi se 'izvukli' i platili ste vožnju, pretprošlog leta mislim da je to bilo. Sada je ova na mene", uporan je bio, nije bilo šanse da ga ubedimo u suprotno i pored insistiranja.

I simptomatično je kako su od posle aukcije svakog ponedeljka, kada idemo na snimanje, krenuli i taksisti, isti oni koji su išli po studente u gradove širom Srbije posle njihovih pešačenja za istoriju, nekako više Miću da gledaju kroz prizmu ljudskosti i pričaju sa nama. Možda i više prepoznaju sve ono što legendarni košarkaš danas nosi sa sobom van terena.

Ranije, iako najčešće stariji vozači, nisu pričali, da li nisu hteli, da li su imali neke svoje razloge zašto su samo obavljali svoj posao bez uplitanja u razgovore osim neophodnih pitanja kojom rutom idemo, da li ćemo da preskočimo onih XY ležećih policajaca na potezu pored Šumarskog fakulteta ili ćemo produžiti Požeškom ulicom pa uz Blagoja Parovića do studija.

Sada mnogo više njih želi da priča, da čuje, da razmeni po koju sa Mićom... Oslobađanje od straha je počelo još krajem prošle godine, a u tekućoj se dešavaju neke stvari kojih definitivno do kraja nismo svesni.

O kojima će se tek pisati i pisati, koje će se prepričavati generacijama, jer neki ljudi su, jednostavno, drugačiji od drugih. A neke vožnje sa njima su posebnije na svoj način.

Svi koji žele da pomognu u prikupljanju pomoći za prosvetne radnike koji nisu primili platu, mogu donirati novac i direktno Fondaciji Alek Kavčić, a detaljne informacije možete pročitati OVDE.

BONUS VIDEO