3
Gorak poraz, a tako očekivan. To bi u najkraćem mogao da bude opis Partizanovog gostovanja u Istanbulu, gde je od Efesa izgubio rezultatom 86:77 i tako desetim porazom završio prvi deo sezone u Evroligi.
Nije bilo očekivano da Partizan pobedi zahuktali Efes koji je na krilima povratka prve zvezde Šejna Larkina značajno podigao formu. Naročito nije bilo realno da sa osakaćenom bekovskom linijom sruši ovako ozbiljnog protivnika na njegovom terenu.
Ipak, gorčina ostaje zbog činjenice da je u najvećem delu meča Partizan bio što ravnopravan, što bolji protivnik, ali da na kraju nije bilo snage da se zada završni udarac i tako praktično anulira neplanirani poraz od Asvela u Beogradu.
PROČITAJTE JOŠ
Neće biti puno vremena za tugovanje zbog gustog i teškog kalendara, niti će više biti mnogo prostora i vremena da se nadoknadi zaostatak u borbi za doigravanje u Evroligi, pa će Željko Obradović i ekipa morati da brzo pronađu odgovor za trenutnu krizu. Prva prilika je kao i prošli put utakmica protiv Crvene zvezde.
U analizi utakmice protiv Asvela, jasno je bilo da je najveći problem Partizana bila serija loših odluka, pogotovo kada je u pitanju skok, selekcija faulova i loše izvođenje slobodnih udaraca.
Osim toga, osetio se izostanak tri važna beka u rotaciji.
Uspeo je Obradović da u roku od tri dana od te utakmice sa ekipom te probleme prevaziđe.
Partizan je nakon 17 ofanzivnih skokova Asvelu, Efesu dozvolio samo devet, a ogromna razlika je bila i u realizaciji jer je istanbulski tim postigao samo šest poena iz druge šanse naspram 20 poena koliko su ubacili Francuzi. Uz to, Partizan je imao 11 skokova i postigao devet poena i taj segment igre ponovo držao pod kontrolom.
Takođe, nijedan mali faul koji je Partizan napravio nije rezultirao slobodnim bacanjima kao što se sedam puta desilo protiv Asvela, a crno-beli us ovoga puta neuporedivo bolje šutirali sa penala i sa 9/11 pogađali u visokom procentu.
Jasno je bilo da su pomenuti problemi apostrofirani između dva meča i da se na njima radilo što je pohvalno da ekipa tako brzo odreaguje, ali sa druge strane to nije bilo dovoljno.
Jednim delom jer je i protivnik odigrao odličan meč, a sa druge strane što Partizan ipak nije uspeo da reši sve.
Iako su crno-beli naročito u prvom poluvremenu igrali dobru odbranu i dozvolili Efesu tek 33 poena, i spustili ga na ispod 50 odsto iz igre uz šest izgubljenih lopti, to nije bilo dovoljno da se napravi osetnija prednost, a drugo poluvreme je donelo i promenu kompletnog narativa.
Odbrana Partizana je počela da curi, Efes je sve lakše pronalazio rešenja, dok je napad nakon prve četvrtine već naišao na probleme.
Partizan je meč dobro otvorio i generalno dobro igrao u trenucima kada je na parketu od centara bio Vensan Poarije, a igrom dirigovao Darijus Tompson.
U tim trenucima se lakše dolazilo do obruča, razigran je bio Tajrik Džons, prodori su imali efekta, a pogodili su crno-beli i nekoliko šuteva za tri poena.
Problem je nastao ulaskom Dena Oturua koji je u tandemu sa Erčanom Osmanijem potpuno zaključao reket i sprečio svaku pomisao o lakim poenima na obruču i za centre i za bekove, delio rampe i terao na alternativna rešenja.
To je omogućilo i spoljnoj liniji Efesa da igra agresivniju odbranu, naročito na Dvejnu Vašingtonu i Karliku Džonsu. Sudije su uz to dozvolile čvrstu kontakt igru što je više odgovaralo Efesu i vidno energetski potrošeni Karlik Džons nije uspevao da dođe do svoje igre, a u završnici prvog poluvremena čak iz frustracije zaradio i tehničku grešku.
Zanimljivo je da u dva poslednja meča nijednom nije otišao na liniju slobodnih bacanja, što je i naglasio posle meča sa Efesom. Može se diskutovati i o sudijskom kriterijumu, ali je problem ležao u nečemu sasvim drugom.
U duplom kolu kada se očekivalo da Partizan nastavi svoj niz bar u duelu sa Asvelom, Obradović nije mogao da računa na čak trojicu bekova – Ifea Lunderga, Frenka Nilikinu i Vanju Marinkovića i praktično je u dva meča rotirao samo Karlika Džonsa, Vašingtona i Sterlinga Brauna što se i te kako osetilo u završnicama oba duela.
Jednostavno, nije bilo ni dovoljno energije, ni dovoljno opcija da se nešto promeni ili prilagodi igri rivala.
Karlik Džons je u nizu pobeda u ogromnoj meri nosio igru Partizana, dok je Sterling Braun u poslednje vreme igrač sa najvećom minutažom po čemu je u samom vrhu Evrolige.
Dvejn Vašington koji je sa druge strane doneo osveženje u napadačkoj igri, neplanirano je mnogo vremena morao da provede u ulozi organizatora i nije svoje minute mogao da koristi kao opcija sa klupe koja donosi napadački plamen.
Sve to je poremetilo i rotacije i uloge i pomenutu trojku dodatno opteretio u odbrani od koje Obradović nije i ne može da odustane kao pokretačke ideje.
Rezultat je bio da je kako je utakmica odmicala, odbrana sve više pucala, umorni igrači, pre svega Karlik Džons ponekad i previše pomagali što je rezultiralo i većem broju otvorenih šuteva, pa je Efes na kraju imao sjajan procenat za tri poena 15/31.
Dodatno boli to što je Partizan u najvećoj meri neutralisao udarne igre rivala. Larkin je bio tek solidan, Poarije, Ilajdža Brajant i Tompson prilično neutralisani, ali je presudila dubina rostera koji je Efes napravio.
Džordan Nvora je u prvom poluvremenu bio sjajno šuterski raspoložen i pokazao zašto je važio za jedno od zvučnijih pojačanja u Evroligi, a u poslednjoj deonici je konačan udarac zadao Rodrig Buboa koji je još jednom podsetio koliko može da bude opasan kada uđe u seriju.
Vrhunac je bila igra Osmanija koji je iako po gabaritima „petica“, sa pozicije „četiri“ pravio rusvaj i pogađao iz gotovo svih situacija uz to igrajući i sjajnu odbranu.
Ta razlika je bila nepremostiva za Partizan i uloga sekundarnih opcija je bila presudna. Iako je do dva minuta pre kraja Partizan bio u igri da nekako izvuče pobedu, Efes je žargonom igrica, imao život više i taj ekstra kvalitet koji je na kraju presudio.
Efes nije nadigrao Partizan i crno-beli su u tom segmentu u najmanju ruku bili egal, ali je imao više opcija i samo je bilo pitanje ko će u kom trenutku da poradi.
Iako smo tek na polovini sezone i Partizan sa skorom od 7-10 zaostaje dve pobede za plej-inom, odnosno tri pobede za plej-ofom, a ima još toliko utakmica da se odigra, problem predstavlja raspored.
On je bio neuporedivo lakši u prvom delu sezone, jer sada čeka devet gostovanja od preostalih 17 utakmica. Dodatan izazov je i to što od preostalih osam domaćinstava, prva dva slede u naredna dva kola, protiv ranjenog Fenerbahčea i Makabija. Fenerbahče je imao meč manje u ovoj nedelji, jer je duel sa Parizom odložen, a imaće i dan više za pripremu tog duela pošto u nedelju gostuju Bahčešehiru Dejana Radonjića.
Partizan nakon tri poraza gostuje u ponedeljak Crvenoj zvezdi u drugom derbiju ove sezone i sa pitanjem ko će od povređenih i bolesnih uopšte moći da pomogne u tom susretu ABA lige.
To potencijalno otvara situaciju da Partizan sa Fenerom u duel uđe nakon četiri poraza i ogromnim pritiskom pobede.
Drugi problem leži u činjenici da je prostora za ispravljanje grešaka sve manje i pobeda protiv turskog giganta je imperativ i zbog prekida niza poraza i zbog činjenice da nakon duela sa Makabijem ima tri gostovanja u nizu i to protiv Panatinaikosa, zahuktalog Asvela i Armanija od kojeg su mečevi u Francuskoj i Italiji u okviru duplog kola.
U tom periodu će Partizana imati i mečeve u ABA ligi koji su teži nego u prvoj fazi sezone poput duela sa Cedevitom i Megom i neće biti mnogo prostora za odmor i kalkulacije.
Zato su naredna dva kola ključna za crno-bele i samo ih pobede ostavljaju u igri za plasman u plej-of.
BONUS VIDEO
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
