2
U nedelju oko podneva ili nešto iza 12 dobijamo novog šampiona Australijan opena i nijedan ne odgovara Novaku Đokoviću.
Medvedev može da ga sruši sa prvog mesta na svetu, a Nadal da se osami na prvom mestu po broju Grend slem titula. Pa vi izaberite šta je tu manje zlo.
PROČITAJTE JOŠ:
Dok je Srbin ostavljen da obilazi manastire po Srbiji i Crnoj Gori i da skuplja energiju na liturgijama, njegovim rivalima je otvoren put da se bore za titule.
I Medvedev i Nadal su to oberučke prihvatili i evo ih u finalu, na turniru gde ranijih godina nisu mogli ni da pomisle na pehar, jer se zna ko tu caruje.
Rus se u više navrata svađao sa publikom i sudijama, Nadal se nekoliko puta požalio kako se „raspada“ posle mečeva i svaki od njih je dogurao do završnice.
Skepici će se zapitati kako je Nadalu to pošlo za rukom, kad je već kukao da ga sve boli, dok će oni koji ne vole Medvedeva reći da je trebalo da ispadne još od Ože-Alijasima.
Da se to desilo, ko god bi, između Ože-Alijasima i Cicipasa, bio u finalu sa Nadalom bio bi i autsajder.
Ovako imamo okršaj najiskusnijeg i trenutno najboljeg na svetu posle Novaka.
Svaki od njih ima svoj motiv, Medvedev da podigne drugi trofej sa najvećih turnira, i to drugi uzastopni, Nadal da postane najtrofejniji u istoriji.
Isto tako, svako u Srbiji ima neki svoj rezon kada bira kome će da bude priklonjeniji.
I verovatno više nego ikada, neko ko se ne zove Novak Đoković imaće podršku srpske publike. Zdravorazumski gledano, to će biti Danil Medvedev.
Ne zbog onih tradicionalnih „bratskih“ veza Srbije i Rusije, na koje se i dalje mnogi pozivaju, već, što bi se reklo – iz računa.
Medvedev, istina, može da sruši Đokovića sa prvog mesta ATP liste.
Ali, on bi onda posle Australije imao tek dva slema, a Nadal bi imao 21, jedan više od Novaka i Rodžera Federera.
Pritom nas tek čeka Rolan Garos, gde je Nadal tradicionalno dominantan, a nemamo pojma hoće li Đoković moći da igra tamo, jer nije vakcinisan protiv koronavirusa, a Francuzi stalno menjaju pravila za ulazak u tu zemlju.
Pored toga, Rafa je, ma koliko bio veliki šampion, tokom ove dve nedelje uporno parao uši nekolicinom stvari.
Prvo, time koliko je isticao stanje svog tela posle mečeva. Kao kada nekom protivniku u startu obarate gard, onako podsvesno, stavljajući mu do znanja da više niste „zver“ kakva ste bili.
A onda Španac istrči kao mačka i u poenu ispali fantastičan pasing šot koji i protivnika i publiku ostavi u neverici.
Druga stvar je ona izreka da hiljadu puta ponovljena laž postaje istina. Teško je, ali zaista teško poverovati kada Nadal kaže da mu nije tako bitno ko će imati najviše Grend slemova.
Jer, onda čitava njegova borba ne bi imala poentu. Čitava borba Federera sa povredama i godinama takođe ne bi imala smisla.
Dakle, ako ni u čemu drugom, onda je bar u tome Đoković pošteniji od obojice najvećih protivnika, jer je jasno stavio do znanja šta mu je cilj.
Ako je njemu broj slemova tako važan, pošto je po broju nedelja na prvom mestu, oduvao sve ostale u svetu tenisa, onda je jasno zbog čega račun nalaže da Srbi navijaju za Medvedeva.
Treba podsetiti da su Danil i Rafa do sada odigrali četiri meča i da je tri dobio španski, a samo jedan ruski igrač. Ali taj jedan je poslednji – iz Londona 2020.
Osim toga, Medvedev od pre dve godine i danas nije baš isti igrač. Posebno nije isti onaj koga je Nadal školovao u finalu US opena 2019.
Pre svega, ima grend slem titulu više i to osvojenu protiv Novaka Đokovića u jednoj od najboljih sezona u istoriji „belog sporta“.
Taktički gledano, malo je „utanjio“ sa trčanjem po osnovnoj liniji, ili bar to radi pametnije.
Postao je agresivniji i svoju sreću traži u kraćim poenima. Nadalu je u Australiji dobro išlo baš sa onim dužim, iako mu zbog godina ne idu u prilog.
Čovek koji ove godine čeka 36. rođendan, dobijao je 61 odsto dužih razmena (više od devet udaraca) sa Mateom Beretinijem u polufinalu, koje je uglavnom navikao da igra na šljaci.
Međutim, nije baš ni Medvedev neko ko ne može da vraća udarce „do besvesti“ kada uđe u svoj ritam.
Ume da izluđuje rivala i na to je Nadal sigurno spreman. Olakšavajuća okolnost po Danila je to što većina poena bude rešena do četiri udarca.
Kad se uzme u obzir servis i razorni forhendi Rusa, to može da mu bude prednost, jer Rafa obično dobija i one poene srednje dužine (poene od pet do osam udaraca osvaja u 59 odsto slučajeva, nekoliko godina unazad).
Samim tim, Medvedev mora da bude oprezan ako hoće svoju novu titulu sa najvećih turnira.
Za Nadala je ulog veći, pa nema sumnje da će da zapne iz petnih žila, šta god pričao o (ne)bitnosti rekorda i broja Grend slem trofeja u kolekciji.
BONUS VIDEO: Medvedev vređao sudiju na meču sa Cicipasom
Pratite nas i na društvenim mrežama:
