Najbolji teniser planete Novak Đoković - kako to zvuči poznato, a kako posle skoro godinu dana zvuči i lepo.
Najbolji teniser planete Novak Đoković – kako to zvuči poznato, a kako posle skoro godinu dana zvuči i lepo.
Uzeo je titulu u Melburnu, desetu, postao grend slem rekorder uz Rafaela Nadala i što bi se reklo, vratio je univerzum u ravnotežu.
Natrljao je na nos svim jeftinim politikantima koji su ga prošle godine proterali pokušavajuću da za sebe prikupe političke poene. To i u Srbiji gledamo svakodnevno i muka nam je.
Novak je u finalu pobedio Stefanosa Cicipasa u tri seta sa 6:3, 7:6 (4) i 7:6 (5) za oko tri sata tenisa imao i svojih uspona i padova.
Bio je i smiren i nervozan, vikao je i na publiku, psovao u nekim momentima, a bes je iskaljivao i na Goranu Ivaniševiću, svom treneru i ostalima iz svog boksa.
„Pričaj, tri puta te pitam šta da radim, pričaj“, viknuo je Đoković prema hrvatskom treneru u jednom trenutku.
Ivanišević je bio u Novakovoj koži 2001. godine kada je igrao finale Vimbldona, jedinog grend slem turnira i razlika je što tada Goranov trener tada nije mogao da mu kaže ništa.
„Koučing“ je sada dozvoljen pod određenim uslovima, mada je pravo pitanje šta je konkretno Novaku potrebno, kada posle 22 titule sa najvećih turnira, teško da ima nešto što ne zna – zar ne?
Novak je osvojio „sve i svja“, pa mu opet „pregori licna“ kada ne odigra kako je namerio i kada mu dešavanja na terenu ne idu na ruku.
Povrede su ga u poslednje dve godine frustrirale u dva navrata, pa je Ivanišević bio „na udaru“ i kada je Tejlor Fric bio na pragu senzacije u Melburnu 2021.
„Kaži, kaži nešto, čekam te već pola sata“, vikao je tada Đoković. Treba to izdržati i ostati smiren, ali to je deo posla.
Zato ne čudi što je sada, odmah posle meča, Novak zahvalio baš Ivaniševiću za svoj uspeh i 22. titulu.
„Kakav je ovo put bio za mene i porodicu, ništa ne uzimam zdravo za gotovo, znam da ponekad tolerišete moje najgore strane na terenu i van njega. Zašto se smeješ, Gorane? Hvala vam, ne znam da li ćete mi ikad oprostiti šta sam vam uradio, ali ovaj trofej je vaš koliko i moj“, rekao je Novak u znatno boljem raspoloženju posle meča.
Za to vreme, hrvatski mediji su pisali da je „Đoković divljao“, a drugi su se pitali „dokle će Ivanišević da trpi Novakovo iživljavanje“.
Valjda im je teško da shvate da i „nad popom ima pop“. Jeste Ivanišević grend slem šampion i nesumnjivo veliki teniski as, ali Đoković je ipak veći i trči svoju trku kojoj se Goran voljno prilagodio.
Na Ivaniševića je Novak više puta vikao, ali kod njega je otrčao i da se isplače kada je sve bilo gotovo. Po principu, delimo i dobro i loše.
Smem da se kladim da je to njihov interni dogovor, da kada frustracije ima, a mora da je bude, Ivanišević bude „sunđer“ koji će je prihvatiti na sebe.
I onda će viknuti „ajde polako bre“, dok drži ruku uvis i pokušava da smiri srpskog igrača. Suština je da čovek koji je inače bio temperamentan, zna svoju ulogu i da ne bi ni rođenoj majci prećutao, da su okolnosti drugačije.
Ali, svestan je da sada zajedno sa Đokovićem nosi i dobro i zlo, i tako od Vimbldona 2019. kada su mnogi ostali iznenađeni što je uopšte tu, dok su se pitali da li je moguće da Marijan Vajda dobija otkaz.
„Marijan je podržao ideju i zvao sam Gorana i pitao ga da li može da dođe na Vimbldon. Ovo je nekako probni turnir gde ćemo se malo upoznavati i videti da li funkcioniše. Drago mi je da je prihvatio ponudu i da je došao. Ne znam da li će biti tu tokom celog turnira. Znamo se dugo i nije trebalo mnogo da se shvatimo. Prijatelji smo. On je sjajan tip, bio je veliki igrač tokom mnogo godina. Bio mi je uzor jer sam navijao za sve igrače iz regiona“, pričao je tada Đoković, nakon što je sa 3:0 arhivirao Filipa Kolšrajbera.
Vajda je bio uz Novaka deceniju i po, povukao ga je ka nekim od najvećih rezultata, Boris Beker se priključio na neko vreme i otišao, a Ivanišević je ipak po sentimentu i karakteru najbliži ovom podneblju.
Sa Vajdom ovakav odnos nikada nije bio. Novak se jeste i tada nervirao kada bi gubio, ali tek sada dolazi do izražaja komunikacija koja spolja liči na toksičniju, iako u biti donosi rezultate.
Ivanišević razume „balkansku dušu“, sa svim manama i vrlinama, pa mu ne pada teško i kada Đoković na egzibiciji pre Australijan opena odlazi do publike, konsultuje se sa navijačem i kaže mu: „Gorane, ne trebaš mi više“.
— Ricardo Kaka (@rikardons) January 29, 2023
Šta, sad treba da ga pukne ego zato što se Đoković našalio? Taj ego očito više smeta onima koji se u Hrvatskoj uopšte bave takvim glupostima dok ih predstavljaju kao Novakov teror.
Istina je da neki komentari, poput onog iz Monte Karla 2021. kada je Novak rekao da mu „ne trebaju tapšači, to može i kod kuće, znaš“, nisu bili nimalo prijatni. Ivanišević je to podneo, ali je imao svojih nesuglasica sa nekim drugim članovima tima.
Kreg O’Šonesi, bitan šraf u Novakovom štabu, koji se bavio analitikom, kazao je da je otišao baš zbog Ivaniševića pre tri godine.
„Razlog mog odlaska je Goran Ivanišević koji je došao, da tako kažem, kao novi glavni trener. On ima mnogo manje iskustva sa analitikom i možda joj ne veruje toliko. Na kraju, nije mu ni trebala. Ali, on je šef parade i ja to moram da poštujem“, pričao je O’Šonesi za Spox.
It seems like Novak Djokovic might have found a new coach in the crowd 😅🤝#AusOpen | @DjokerNole pic.twitter.com/o1RIXvZzCV
— Eurosport (@eurosport) January 13, 2023
Novaka je opisivao kao prijatnog i ljubopitljivog čoveka koga je zanimalo kako da popravi ritern, iako mu je već verovatno najbolji u istoriji.
Ipak, Đoković se menja kada stane na teren, pa mu je tu potreban neko ko razume njegov karakter i izazov, a nema te analitike koja to može da razume i prikaže.
„To je kao da trenirate Real Madrid. Pritisak postoji. Računaju se samo titule na slemovima, računaju se samo rekordi. Ove dve nedelje nikada ga nisam video da igra bolje forhende. Novak je sve luđi i luđi u pozitivnom smislu. (Verujem da) 97 odsto igrača, kada dobije izveštaj sa magnetne rezonance kakav je dobio Novak, odlazi do sudija da se povuče sa turnira. Ali on ne, on je drugačija sorta. Mislio sam da sam video sve prošle godine, ali ovo…“, pričao je Ivanišević posle Đokovićeve pobede nad Cicipasom.
Doduše i kod Novaka je bilo potrebno vremena da shvati da i najbolji poput Reala, moraju da se menjaju i stalno evoluiraju.
Tako je, od neslavne saradnje i rastanka sa Todom Martinom, jer je ovaj probao da mu promeni servis, došlo do toga da Đoković kod Ivaniševića zaista unapredi svoj servis, pa da upravo njime osvoji neke od najbitnijih poena u Australiji.
„Pokušao je da promeni moj servis, ali sve je to bilo previše komplikovano, pa sam se na kraju vratio starom stilu“, obrazložio je svojevremeno Đoković razlog rastanka sa Martinom.
Ivanišević, okolnosti, problemi sa laktom, a onda i želja da se usavršava su, premda tvrdoglavog, Đokovića ubedili da su promene neophodne. Kao što je bilo nužno da u Melburnu odigrava precizne forhende, što je i radio.
Lakše je kad izmahujete otvorenom rukom, nego kada opterećujete celu stranu tela da biste odigrali bekhend, pritom naprežući kritčnu zadnju ložu. Sve to je deo taktike gde je uključen bio i Goran. Kao i u to da se forhendi ispaljuju čak sedam kilometara na sat brže u proseku nego pre dve godine. Ili da se udaraju jače nego što to radi Cicipas u finalu u nedelju.
Ipak, kad se podvuče crta, možda i najbitnije je što je i sam svestan da svakog dana uči ponešto novo i da se prilagođava, pa da povremeno mora i istrpeti, jer nije uvek lako, ali je utoliko lepše kad ste uz nekog dok juri istoriju.
BONUS VIDEO: Novak Đoković slikanje sa peharom izjava za medije i druženje sa navijačima dan posle velike pobede
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare