0
Tačno 15.397 kilometara je vazdušnom linijom udaljenost između Beograda i Melburna, a obim planete Zemlje je nešto preko 40.000. Dakle, da bi jedan Srbin gledao prvi grend slem u sezoni morao da prođe pola planete.
I kažem jedan Srbin, ali mislim na stotine. Jer kada sam ušao u hotel, prvo koga sam sreo u Melburnu bio je jedan par iz Kragujevca.
Oni su odseli u istom hotelu, a dok sam ja išao da kupim sitnice koje sam zaboravio oni su išli u teretanu. Samo su srdačno dobacili „Vidimo se ovih dana na kompleksu“.
PROČITAJTE JOŠ
Dakle, nema nikakve dileme da će Novak Đoković imati veliku podršku jer su mnogi prevalili tih 15.000 kilometara (ili nešto manje oni koji su dolazili iz ostalih gradova Australije ili Azije), pa otud i ne čudi što smo videli više od 20 srpskih zastava već na trening mečevima.
Dakle, nema nikakve dileme Đokovića očekuje stotine Srba, a kako će sve to zapravo izgledati čitajte na Nova.rs.
Ipak, za one koje mnogo ne dotiče tenis (barem dok ne krenu četvrtfinalne i kasnije borbe), evo malo iskustva kako izgleda prevaliti pola sveta u zvanično najboljoj aviokompaniji sveta za ovu godinu i, da li to uopšte nekog čudi, odsedanje na najboljem aerodromu na svetu koji je u Dohi.
Dakle, Katar je u godini kada je organizovao Svetsko prvenstvo dobio brojne prestižne turističke nagrade. Slučajnost?
Elem, vratimo se samoj hrani. Niko nije očekivao da će hrana u avionu biti neki gastronomski vatromet za čula, ali ne i da je toliko teško jestiva. Uostalom, kobasica i omlet su ostali netaknuti (iako mnogi znaju da i te kako volim da jedem) jer prosto nisu bili jestivi.
Ono što deluje kao mrežica ili rol viršla je zapravo kifla sa piletinom. Barem na papiru je u pitanju piletina jer nema ukus piletine. Doduše, pojedeno je šta god da se dešava.
Dobra stvar je što su sedišta zaista udobna i za one koji nisu imali prilike da lete na drugi kontinent u letu od osam plus sati dobija se i čitav set za spavanje i umivanje.
Na sedištu vas sačeka ćebe, slušalice sa logom Mundijala, te mini neseser. U njemu se nalaze čarape, povez za spavanje, mini četkica i pasta, čepići za uši (koji su velikodušno završili kod mog cimera kao prva mera protiv hrkanja).
I čitava usluga je zaista sjajna jer imate praktično neograničen izbor svih mogućih pića, alkoholnih, bezalkoholnih i kafa, a čak je bilo i srećnika koje je kompanija odlučila da prebaci u klasu iznad jer su hteli da otvore dodatna mesta u ekonomskoj klasi.
Dakle, sve osim hrane je bilo na nivou kompanije koja je zvanično najbolja na svetu. Po sletanju u Melburn sam relativno lako stigao i do hotela, ali prekasno jer je avion morao da kruži nebom jer nije bilo slobodne piste za sletanje. Nakon pola sata kašnjenja i razgledanja grada iz ptičije perspektive smo konačno dotakli asfalt, a ovog puta nisam bio izabran za „random check“ osobu.
I na putu do hotela je bilo jasno da čitav grad živi za tenis u ovim trenucima. Prošle godine sam shvatio da je svaki dečak bio barem jedne godine skupljač loptica, pa je teniska kultura na izuzetno visokom nivou. Na bilbordima dominira domaći igrač Nik Kirjos koji je za 12 meseci prošao put od „razmaženog derišta“ do prvog reketa Australije i čoveka zbog kog navijači dolaze na tribine.
Mnogi bi bili srećni kada bi Kirjos 29. januara objavio da odlazi u penziju jer je obećao da će to učiniti ukoliko osvoji grend slem. Ti mnogi nisu iz Srbije, a Đoković ima sjajnu podršku.
Sve ovo, a još zapravo nismo ni krenuli. Spremite se za istoriju.
****
BONUS VIDEO Novak Đoković i Nik Kirjos – šou na egzibiciji u Melburnu
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
