0
Sa jedne na drugu stranu vam je potrebno oko 15 minuta u slučaju da ne zastanete, a toliko toga se dešava da je to gotovo nemoguće. Pa, napravimo jednu manju turu kroz "srećni slem".
Mnogo je stvari koje jedan teniski navijač koji nije bogat ili koji nije imao sreću da se rodi u jednom od četiri grada u kojima se održavaju grend slem turniri (Melburn, Pariz, London i Njujork) nikada neće videti.
Mnogi, ruku na srce, nikada zbog toga neće zažaliti, pre svega zbog nepodnošljive gužve.
I to je zaista uvek prvi utisak. Čak i kada na papiru imate nešto povlašćeniji ulaz zbog akreditacije koje vam visi oko vrata morate da platite cenu. Čak i kada se čeka sat vremena za prosto preuzimanje jednog parčeta plastike sa imenom.
PROČITAJTE JOŠ
Ipak, kada konačno uđete imate šta i da vidite. Čak 17 terena na kojima se tokom prvih dana neprestano i simultano igra tenis. Gužva je na svakom koraku, a malo je takvih situacija kada možete da gledate toliko tenisa na jednom mestu. Kada krenete pored terena 10 i spuštate se do samog kraja, uživate u svakom trenutku.
Na terenu 10 je ovog puta trenirao Rafael Nadal, a nije bilo mogućnosti da to vidite ukoliko ste zakasnili samo pet minuta. Osim ukoliko nemate tri metra i dvogled umesto naočara. Nadal je po svom starom običaju odučio da još jednom izađe na teren koji mu je doneo sreću tokom prethodnog grend slema, pa je odbranu titule odlučio da započne sa istog mesta.
Pre nego što je izašao na megdan Džeku Drejperu je zapinjao iz petnih žila, a onda nešto opuštenije servirao. Čak je dozvolio sebi i da se nasmeje u toku treninga, to nismo često viđali.
Naravno, na čuvenom zidu gde je uvek poster šampiona uz sve parove prve runde gde se kasnije dopisuju pobednici stoji ogromna slika Nadala sa kojom se navijači neprestano fotografišu. Sada već kultna roze uniforma koja odudara od svih boja koje se nalaze u okolini.
Čak je Ešli Barti, ponos Australije, nešto manja u odnosu na lik čoveka koji je vlasnik 22 grend slem pehara.
Zatim prolazite kroz jedan tunel prskalica koje su tu da sve rashlade. Ipak, u ponedeljak za tim nije bilo potrebe, dok se u utorak neće moći stići na red od njih. Plan Australijan opena je da 900.000 ljudi poseti turnir, a potajno se nadaju milionu koji bi srušio rekord. Uostalom, prošla godina je donela rekordnu nisku posetu (i dalje su bile na snazi mere protiv koronavirusa), pa zašto odmah ne pokazati svetu da je sve to iza njih.
Zatim prolazimo pored odeljka u kom se prodaju preskupe čarape, kačketi, bočice sa vodom, o čemu ćemo posebno govoriti, ali recimo da ne postoji artikl koji ima samo jednu cifru na etiketi.
Tu je i čuveni Grend slem oval na kom se nalaze različiti sadržaji za navijače od specijaliteta od prasetine do raznih čokoladnih poslastica, a okolo se nalaze brojna mesta za sedenje i biste bivših šampiona.
Centralni deo kompleksa predstavlja zapravo jedan trg između „Kia Arene“ i „Rod Lejver Arene“ koja je spojena sa „Margaret Kortom“, pa je prolaz iz jedne u drugu često prelak. To i često dovodi do brojnih gužvi na ovom prostoru, pa su navijači često prenervozni.
Tu se nalazi i spomenik Rodu Lejveru koji će zauvek predstavljati mesto za slikanje svih navijača, pogotovo onih koji nazivaju sebe pravim fanovima sporta.
I nekako usamljena je „Džon Kejn arena“ koja je specifična što se na njoj igraju i mečevi drugih sportova poput košarke. Ipak, poseban spoj je kada na njoj zaigra Nik Kirjos, a o tome ćete moći da čitate još jednom. Prošle godine je to bila najluđa atmosfera na čitavom turniru, pa Australijanci govore da prvi grend slem „bez Nika na Džonu Kejnu prosto nije ono pravo“.
Za još detalja pogledajte i fotografije i uživajte, ovo je samo uvod u dve sedmice potpunog teniskog ludila.
BONUS VIDEO Novak Đoković i Nik Kirjos – šou na egzibiciji u Melburnu
